00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
13:30
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Ни Европа, ни Азија:
Чиме Урал и Јекатеринбург задивљују туристе?
Jулиjа Насртдинова
Разноликост природних пејзажа, разноврсност култура, језика, природних лепота и уникатност сваког угла велике земље Русије задивљују туристе, па тако и Урал и милионски град Јекатеринбург.
“
Говори Москва, виче Урал!
Ту се, заиста, осећају снага и моћ и то у свему. Јекатеринбург је милионски град у коме нема само фабрика, већ и интересантних зграда и музеја, а недавно је отворено и 6. Бијенале савремене уметности Урала. Природа је сурова, али је прелепа. Откривамо где се у Свердловској области налазе пејзажи са Марса, где можете помазити Алпака ламу и где се можете фотографисати на самој граници Европе и Азије.
Град небодера и фабрика
У Јекатеринбургу говоре специфичним уралским говором. На пример, локално становништво уместо „да“, каже „дак да“.
Поглед на Јекатеринбург са небодера „Восоцки“, Јекатеринбург, октобар 2020. године
Јекатеринбург је модеран град, а Свердловска област чини велики део Урала. О томе су писали и Бажов и Демидов у својим причама. У XIX веку, када је град био део Пермске губерније, овде је цветала трговина.
Некадашње куће богатих индустријалаца налазе се у центру града. Шетајући по граду, могу се видети старе куће између нових зграда у стаклу. На пример, стара историјска кућа од дрвета Семјонових – споменик архитектуре с почетка ХХ века са мезанином и кулама на крову.
If a building becomes architecture, then it is art
Историја Јекатеринбурга почиње у XVIII веку, када је имао статус фабрике-тврђаве. Моћ града се и сада осећа: овде су људи јаког морала, сурова клима и снажни људи. Мегаполис је подељен на неколико делова, када их једном чујете, никада их не заборавите: Уралмаш, Елмаш, Химмаш, Вторчермет …
Данас је Јекатеринбург велико железничко чвориште, јер сви путеви од запада ка истоку и од севера ка југу пролазе кроз престоницу Урала. По броју становника је четврти град у Русији, мегаполис који се развија великом брзином. Град има и фантастичан музеј као што је „Јељцин центар“.
Међутим, док је срце града веома динамично, периферија изгледа као конзервирани совјетски рејон.
Господарица Бакарних планина
Путовати на Урал је потребно због уникатне природе тог краја, која ће вас задивити својом лепотом. Управо је она и надахнула писца Базова да напише причу о „Господарици бакарних планина“, „Кутију од малахита“, „Сребрно копито“ и „Камени цветић“.
Љубитељи конструктивизма ће тамо наћи велики број сачуваних објеката тог стила.
Планински ланац дели континент на Европу и Азију не само географски, та граница се може веома лепо видети и из авиона. У Свердловској области има нешто више од 30 условних ознака у виду натписа „Европа-Азија“.
Постоји погранични знак на путу у планину са интересантним називом „Весеље“.
Натпис „Азија“ на путу ка природном резервату Висим, Свердловска област
Популарност овог краја сваке године расте. Еколошко-туристички комплекс „Веселе планине“ у резервату Висим ће омогућити да се боље упозна овај предео.
Власница Музеја руске брвнаре Олга Пистогова дочекује туристе у селу Висим, Свердловска област, октобар 2020. година
Овде је забрањено палити ватру, ловити, али можете се одморити у кућама са фантастичним погледом на планине.
Ове године Висим обележава 75. јубилеј. Током 1951. године резерват су затворили, али 50 година касније су га обновили и већ 20 година има статус резервата биосфере.
На ову територију се може доћи само ако се унапред затражи дозвола за посету.
Недалеко од резервата, ако се иде ка Њижњем Тагилу, налази се фарма јелена, на којој се налази алпака — домаће ламе и нојеви.
t
У селу Висим се налази и кућа писца Мамина-Сибирјака, а у музеју „Руска колиба“ се налазе предмети становништва од пре једног века.
Кућа-музеј Д.Н. Мамина-Сибирјака у селу Висим, Свердловска област
У селу Черноисточинск испод Њижњег Талига налази се музеј прозорских оквира „Украсни балустери“.
Раније су ови дрвени елементи декора били скоро на свакој кући, чак и на најскромнијој, али у епохи стакла и фасадних панела ових украса је све мање на фасадама.
Тајна Црвене планете
Урал има и свој Марс. У ствари, то је каменолом из кога се вади ватростална глина. Локација подсећа на снимке са Марса. Овде се често организују фото-сесије.
Како би се дошло до каменолома, потребно је ићи у правцу Богдановича, путем Е22 нешто више од 100 километара. Овде се нигде не може купити кафа, али су зато призори предивни.
Урал је потребно посетити не само због добрих фотографија и шетњи, већ и због активног одмора. Овде је развијен алпинизам, од Свердловске, преко Тјумењске до Омске области.
Алпиниста, Свердловска област
По брзацима реке Исет се спуштају кајакаши и аматери и професионалци.
Брзак Ревун је атракција Свердловске области. Веома је популаран код љубитеља кајака.
До ове локације се може доћи аутомобилом или аутобусом од Јекатеринбруга према Каменск-Уралску.
If a building becomes architecture, then it is art
Међутим, најудобније је аутомобилом путовати по Уралу.
Језеро Таљков камен у Свердловској области, вештачко језеро. Својом лепотом током целе године привлачи туристе, октобар 2020. година
Храна и сувенири
Гурмани ће у Јекатеринбургу бити веома задовољни, јер има много добрих ресторана, као што су: „Биро за пронађене ствари“, „Грађани“, „Турнеје“, „Бредвеј“ и „Север греје“. Локално становништво воли да посећује барове као што су „Драгуљ“ и „Шалом Шангај“, где припремају одличне коктеле.
Фестивал „Уралске ноћи музике“ у Јекатеринбургу, октобар 2020. године
Уралски сувенири су посебна тема. Најмодернији се налазе у продавници „Јела“ у „Јељцин центру“. Један интересантан сувенир је и слатко од младих шишарки бора и кутије са сапунима у облику „пељмена“ (руске кнедле, чувене уралске кнедле).
Кућа Севастјанова, атракција Јекатеринбурга, споменик архитектуре XIX века, октобар 2020. године
На аеродрому се налази велики број шоља и дуксерица са чувеним натписом „чјо“ (шта), као и панамских шешира са натписима „Уралска дијаспора“, које носе са поносом.
