Пандемија као позоришни препород: Мејнстрим остаје забава за западњачки свет /фото/
19:19 04.11.2021 (Освежено: 13:53 24.01.2022)
© Фото : Уступио Спутњику Јован Видаковић
Пратите нас
Мејнстрим је и даље средњи, млаки ниво позоришта. И углавном служи за забављање западњачког света. То се нас не тиче. Пандемија је направила једну изузетну ствар, поставила је прекретницу у театру, каже у разговору за Спутњик директор међународног позоришног фестивала „Дезире“, редитељ Андраш Урбан.
„У једном тренутку је позориште морало и требало да се повинује некој новој форми. Све оно што је позориште какво ми познајемо – публика посматра одређени сценски догађај са свог места – представља посао класичног театра, али још није дошло до тога да позориште артикулише себе на неки потпуно нови начин. Јер чим улазимо у онлајн-простор, то се више додирује са ТВ преносом одређеног сценског дешавања, а губи своју главну вредност, ту живост и живу интеракцију са публиком која јесте суштинa позоришта”, објашњава за Спутњик тренутно стање на „даскама које живот значе“ редитељ Андраш Урбан уочи позоришног фестивала који ће бити одржан у Суботици, а чији је он директор.
„Позориште понекад уздрмају неке ствари, али оно уме да настави својим путем. Можда и ти шамари умеју добро да дођу. И сигурно је ово време донело нека нова схватања. Учврстило је неке ставове и дозволило да преиспитујемо одређене ствари. Мислим да треба да се преиспитујемо“, закључује Урбан.
Јожеф Нађ отвара фестивал „Дезире“
Међународни фестивал савременог позоришта „Дезире“ под називом „Историја и ти” биће одржан у Суботици од 19. до 29. новембра. Током десет дана трајања ове позоришне манифестације, публика ће имати прилике да погледа 16 представа које ће се играти на сцени „Јадран" и „Костолањи Деже“, као и два концерта.
„Ове године имамо доста представа које се баве историјским темама или су грађене по неким историјским мотивима, или причају причу или допиру у тај најличнији историјат човека. Када контекстуализујем човека као појединца, у овом случају ’ти‘ или ’ја‘ који гледам историју и стављам себе у постисторијски моменат, онда ипак нагласак постане на овоме ’ја‘, на овој индивидуи. И мислим да се одговор роди у нама док посматрамо одређену историју или низ представа“, наглашава Урбан концепт овогодишњег фестивала.
Предстојећи фестивал „Дезире“ отвориће, како каже Урбан, несвакидашња кореографија „Ома“ Јожефа Нађа.
„Нађ се сада окренуо према афричким плесачима. То је један потпуно други приступ и плесу и људском телу. Мислим да је у питању изузетно вредна и значајна представа, и у опусу Јожефа Нађа, и у контексту плесног позоришта“, закључује наш саговорник.
Плесна представа „Ома“, кореографија Јожефа Нађа
© Фото : Уступила Спутњику Софи Карлс
На фестивалу ће бити изведен и последњи ауторски пројекат недавно преминулог редитеља Игора Вука Торбице, инспирисан драмским текстовима немачког писца Франца Ксавера Креца, под називом „Страх“.
Говорећи о предстојећој позоришној манифестацији и театру уопште, Андраш Урбан не крије задовољство што, како каже, у последње време среће све више изузетно образованих и амбициозних младих уметника.
„Ти млади људи се баве новим струјама, озбиљно размишљају и крећу се. Нису више то људи који су завршили факултете па ушли у једно позориште и остали тамо до пензије. Него баш желе да открију себе. Не кажем да сам их срео много, али сам срео такве. За сада имам доста позитиван поглед на један део младих глумаца и позоришних сарадника“, оцењује Урбан.
Представа у Свемиру у сарадњи са Роскосмосом?
Редитељ Драган Живадинов на космодрому Бајканур 1998.
© Фото : Уступио Спутњику Маркел Губеркијан
А у оквиру овогодишњег међународног фестивала савременог позоришта „Дезире“, своју уметност ће представити и словеначки редитељ Драган Живадинов. У питању је наступ под називом „Финализам: Постгравити арт" који ће бити одржан у Савременој галерији Суботица.
„Жанр се зове информанс. Трансформанс је када глумац изађе на сцену и глуми Хамлета, Перформанс је кад тело на сцени глуми само себе, па је Марина Абрамовић – Марина Абрамовић, а информанс је тело у дигиталном окружењу, заправо тело са дигиталном протезом“, објашњава за Спутњик Живадинов своју позоришну инсталацију.
Према његовим речима, у питању је „постгравитацијска“ уметност која траје већ 26 година кроз представу „Нордунг“, а у плану је да се игра још скоро толико.
„Имамо непрестани континуитет педесетогодишње позоришне представе коју играмо сваких десет година у исто време са истим глумцима, и ако неко од њих премине, онда их мења технолошки апстракт који се шаље у Земљину орбиту и у том смислу постаје уметнички сателит. Године 1995. смо почели, 2045. ће у орбити бити четрнаест уметничких сателита. Сваки сателит садржи биографију и неке личне ствари глумца који је преминуо. Глумац сам себи бира форму која ће га надоместити у времену после његовог живота“, наговештава словеначки редитељ.
Тестирање уметничког сателита УМБОТ::ММ, 2019, Звездани град, Русија
© Фото : Уступљено Спутњику Дуња Зупанчић
На питање хоћемо ли ускоро гледати и неку позоришну представу у свемиру, након што је руска филмска екипа снимила први играни филм на Међународној свемирској станици, Живадинов поручује:
„Надамо се да ће се то догодити врло брзо, али не бих то сада наговештавао. Ја сам у сваком случају пуне 23 године у контакту са 'Роскосмосом', са руским делом Међународне свемирске станице. И управо је овај 'Информанс' који ћете имати прилику да видите 25. новембра у Суботици, резултат те сарадње“.
