Куће као медењаци и глинени магнети
Раније је граница између Москве и Рјазањске губерније пролазила поред Коломне, одмах иза реке Оке. У селу Шурову се сачувао јединствени погранични обелиск с почетка XIX века са грбовима две области. О том пограничном стубу мало ко зна, јер се налази на крају села. Веома је занимљив и требало би га видети.

На пола сата од Шурова, на путу ка Рјазањској области, налази се Зарајск, мали град у Подмосковљу са кућицама које личе на медењаке, лепим историјским центром и Кремљом из XVI века. Град је настао по налогу Василија Трећег, како би се народ заштитио од Татара. Када је тврђава изгубила свој одбрамбени значај, ту је основан манастир, а 1919. године је отворен музеј. Овај простор је био насељен од давнина, 2001. године су археолози поред зидова тврђаве пронашли статуу бизона која је стара 22.000 година.

На територији Кремља се налази велик број штандова са сувенирима. Магнети за фрижидер су оригинални, ручне израде и направљени од глине. Продавци ће вам са задовољством дати савет шта обавезно да посетите у граду.

Прошетајте по недавно реновираној улици Краснојармејској. Водоторањ је једна од главних архитектурних атракција Зарајска.

Осмоугаони, на четири нивоа, са грациозним зубима, подсећа на средњовековне куле у Италији, иако је изграђен почетком прошлог века. Са осматрачнице која је на висини од 29 метара, пружа се фантастичан поглед на цео град.

Село Сергеја Јесењина
Село Константиново се прославило захваљујући Сергеју Јесењину. Када погледате пејзаж тог села, подсетите се свих дела Јесењина која сте читали. Овде је све предивно, живописни простори Рјазања који се откривају са високих обала Оке, чудесна природа и грађевине из доба Јесењина. Сви ови призори као да нас позивају на медитацију.

Територија музеја Јесењина је велика. У кући његових родитеља можемо уронити у живот сељака с почетка прошлог века. Показаће вам и школу у којој је учио будући песник и летњиковац Лидије Кашине, која је била инспирација за лик Ане Снегине из истоимене песме.

Кућа комшија породице Јесењин није занимљива туристима и доста је пропала. Тако би могла да изгледа и кућа Јесењина, али песник је једноставну руску колибу осудио на бесмртност.

Након шетње можете направити паузу у оближњем кафићу преко пута паркинга музеја. Ту можете попити чај и засладити се хрскавим посластицама од лиснатог теста.

Коњи у готском замку
На сат вожње од Рјазања се налази Старожиловско имање са коњима. Ту земљу је 1860-их година купио власних железнице Павел фон Дервиз.
Његови синови су позвали архитекту Фјодора Шехтела да у Старожилову сагради имање са коњима. То је комплекс од 12 зграда у готском стилу, а у суседном селу Кирици је направио магичан дворац.

У Старожилову и даље гаје коње. Овде је 1920-их година о коњима учио будући маршал Георгиј Жуков, а често је службено овде долазио и совјетски командант Семјон Буђони.

Потребно је раније резервисати термин за екскурзију, али се можете и само прошетати по великој територији око главне зграде или обићи коње у шталама.

Нису сви објекти имали срећу да сачувају историјску вредност. Неки су након револуције претворени у станове, из којих су пре само неколико година исељени људи.

У напуштеним становима су остале личне ствари људи, намештај, књиге, часописи… Призор је језив и чини се да је могуће снимити филм о постапокалипси, јер је све спремно.

Ту се налази и совјетски споменик раднику и сељанки, који подсећа на прошлу епоху. Гледајући га, имате помешана осећања, осећате и тугу и наду да ће се оживети ово необично место.

Игле и украси око прозора
Након Старожилова, пут води кроз мала насеља и села која су такође интересантна.

У селу Истје се налази најстарија у источној Европи висока пећ која је саграђена 1715. године по налогу Петра Првог. Цар-реформатор је ту основао фабрику за изливање гвожђа, која је до 1870-их била једина фабрика у Русији за производњу игала за шивење.

Ако кренете даље, све је мање и мање села, а многа су напуштена. Поред пута се налазе куће са мезанинима и дрвеним изрезбареним оквирима око прозора. Неке су веома лепе и штета је што су осуђене на пропаст.

Татарска престоница
Основан у XII веку, градић Касимов носи име по казањском царевићу који је 1452. године добио од кнеза Василија Слепог земљу. Ту је формирана држава која је трајала више од два века.

Главни споменик татарског периода је Ханска џамија. Сачуван је средњевековни минарет, а сам објекат, како се наводи у легенди, срушен је по налогу Петра Првог. Наводно, цар је био љут након што је пловећи по реци Оки мислио да је муслиманска џамија православни храм и прекрстио се. Џамија која се сада налази, саграђена је крајем XVIII века уз одобрење Катарине Друге.

Тренутно је затворена, јер је у току рестаурација. Унутра је све прилично скромно, али са минарета се могу видети безгранична поља, река, старе куће, цркве и татарске продавнице — све је као на длану.

Поред се налази још један споменик из татарског периода — маузолеј хана Шах-Алија. Зграда из 1556. године је много разрушена јер су покушавали да ископају ханске гробнице, тако да је сада затворен за посете.

Шах-Али је три пута био на власти у Казању и два пута у Касимову. Он је био муж легендарне татарске царице Сјујумбике. Град на реци Ока је био њено последње пристаниште. Њу је Иван Грозни без њене воље дао Шах-Алију и убрзо је умрла. Разлог њене смрти није познат и чак није познато где јој је гроб.

У селу Подлипки које се налази близу Касимова, налази се јединствена за те просторе дрвена џамија из XIX века са кулом.

За посету Рјазању је потребно одвојити цео дан. Овде се може јефтино изнајмити стан на једну ноћ.

Вечерајте у узбекистанском кафићу у улици Саборна. Пробајте традиционалну источну храну. За љубитеље европске кухиње предлог је паста бар „Зрно“, кафетерија „Крем сода“ и кафић „Добре руке“ у пешачкој зони улице Поштанска.

На крају, ако будете имали снаге, савет је да посетите и село Гус-Железни и Тројицку цркву, која је фантастично осветљена.