https://sputnikportal.rs/20211122/danas-je-taj-dan-ostvaruje-se-visedecenijski-san-beograda--uz-aplauze-nadu-pohvale-i-proteste-1131814657.html
Данас је тај дан: Остварује се вишедеценијски сан Београда – уз аплаузе, наду, похвале и протесте
Данас је тај дан: Остварује се вишедеценијски сан Београда – уз аплаузе, наду, похвале и протесте
Sputnik Србија
Почела је коначно изградња Београдског метроа, данас, у Макишу. Конкретно, праћени и поздравима и протестима, почели су радови на депоу за смештај и одржавање... 22.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-22T20:30+0100
2021-11-22T20:30+0100
2021-11-22T20:30+0100
србија
београд
метро
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/16/1131805437_0:255:3073:1984_1920x0_80_0_0_7c4714d336047e601f3772410895e8e1.jpg
Прва линија до 2028. године требало би да повеже Железник и Миријево, дугачка је 21 километар и имаће 21 станицу. Планирано је да друга линија метроа повеже Бежанију и Миријево, а укрштаће се на Савском тргу. Трећа би, на концу, требало да споји Нови Београд и Бањицу.Почело је: Изградња прве линије метроаКао сваки пројекат метроа у последњих безмало 100 година, и овај је критикован од стручњака и јавности, међутим на терену има видљиви први корак коме је сведок и уредник портала „еКапија“ Мирко Радоњић, новинар који дуги низ година прати најаве, пројекте изградње и критике овог капиталног пројекта.На почетку разговора питали смо га да ли има осећај да је данас „тај дан“, да изградња метроа заиста почиње. Верује, каже, да јесте, јер иза свега стоје међудржавни споразуми потписани са Француском и Кином.Први је потписан давно, у време док су две државе водили Борис Тадић и Никола Саркози, а односи се на испоруку возила и опреме. Са Кином је постигнут договор да ће метро градити њихова велика грађевинска компанија "Пауер Чајна".„Верујем да ово јесте почетак, само што треба рећи да још не постоји ни пројекат, да још није обезбеђено ни финансирање, нити је потписан уговор са извођачима. Дакле, далеко од тога да је почела главнина посла, почели су припремни радови, али очекујем да ће пројекат бити реализован“, каже Радоњић.Поред чињенице да је реч о изузетно скупом послу и спорења око самих линија метроа, утисак је да готово 100 година није било довољно политичке воље, па ни воље, ни претеране иницијативе грађана да се он реализује. Изузетак су седамдесете године прошлог века, време градоначелника Бранка Пешића, тада није ни било много значајно јавно мњење, али и у новије доба вишестраначја, ова тема није била високо на агенди градских власти и грађана.„Људи некада нису оволико путовали као данас, претпостављам да смо у неком тренутку постали свесни да Мађари метро имају деценијама, али нас то није додиривало. А кад смо схватили да га има и Софија, човек се запита, па да ли ми ту негде грешимо. Вероватно прораде неки механизми који терају људе да о томе размишљају“, каже Радоњић и додаје да то, наравно, није главни разлог зашто већ нисмо добили метро.Хронична беспарица одлагала пројекатРазлога је више, а први је хронична беспарица. Ни социјалистичка Србија, ни њене наследнице нису располагале довољном количином новца у буџету да би озбиљно кренуле у тај пројекат. Али оно што су, каже наш саговорник, могле да ураде све Србије од седамдесетих година до сада, учињено је управо данас у Макишу.Прокоп као промашајОн подсећа да су уместо тога реализовани други пројекти, попут новог железничког чвора са станицом „Прокоп“ коју сматра једним од највећих промашаја у историји наше, па и европске инфраструктуре, на који је отишао огроман новац.Највише критика због изградње метроа односи се управо на то место, јер „Прокоп“ ће метро за сада заобићи, железничка и метро мрежа ту се неће укрштати све до изградње треће линије, иако се истовремено у изградњу брзе пруге од Суботице до Београда улажу две милијарде евра.„Дакле, треба да прође много година и да се уложи много милијарди евра, да све срасте у смислен систем. „Прокоп“ је промашај и зато што је на катастрофалном месту, али сада се поставља питање, да ли је имало смисла у тој мери га заобићи. Апсурд је и да ће се прве две линије укрштати на месту укинуте железничке станице. Ово залази у домен непобитних мана метроа“, каже наш саговорник.Важно је да почне, мењаће се и у ходуОн, ипак, додаје да има много случајева да је овако комплексан пројекат мењан у ходу. То је зависило од промене структуре града, становништва. Тамо где то није урађено, остали су велики промашаји у метро линијама. Као један од примера Радоњић наводи Јереван.„Планирано је да тамо буде пет вагона, а вози само један, тако мало путника има. Најгоре је кад се истрајава у нечему што не ваља. И у неколико градова у Русији имате промашаје, у Нижњем Новгороду деценијама је радила линија коју једва ко користи. Дешавало се итекако да се планови мењају у ходу. То може, наравно, да се деси и у Београду. То што је у плану друга линија, не значи да ће бити изграђена пре треће и обрнуто“, каже Радоњић и додаје да је генерално, мрежа са планиране три линије добра.Важан уговор и са РусијомЗато је, истиче, можда чак и од једнаке важности као почетак изградње метроа оно што најављују из управе Београда, потписивање међудржавног уговора са Русијом за развој мреже приградске и регионалне железнице, што би требало да се деси до Нове године.„У садејству са метроом она може дати добар резултат, тако би смо рецимо имали воз из Раковице на сваких 15 минута или чак чешће, то би било врло слично метроу“.Неће бити мање гужвеНа крају разговора за Спутњик Радоњић каже, да уз евентуалне измене пројекта и укрштање са железницом, не треба очекивати да ће аутомобилска гужва у Београду бити мања. То није случај чак ни у градовима који имају најбоље метро системе и најбољи систем јавног саобраћаја.„Метро нам неће донети растерећење улица, ко то очекује, потпуно је нереалан. Гужве ће бити исте, а ако будемо богатији, биће још веће, али људима који користе градски превоз требало би да буде пуно боље“.
београд
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
београд, метро, београдски метро, почетак радова, мирко радоњић, beograd, metro, beogradski metro, početak, radovi, početak radova na metrou, mirko radonjic,
београд, метро, београдски метро, почетак радова, мирко радоњић, beograd, metro, beogradski metro, početak, radovi, početak radova na metrou, mirko radonjic,
Данас је тај дан: Остварује се вишедеценијски сан Београда – уз аплаузе, наду, похвале и протесте
Почела је коначно изградња Београдског метроа, данас, у Макишу. Конкретно, праћени и поздравима и протестима, почели су радови на депоу за смештај и одржавање возне флоте прве линије новог грандиозног саобраћајног система. Најважнији пројекат главног града у 21. веку, метро са три линије, требало би да буде завршен до 2030. године.
Прва линија до 2028. године требало би да повеже Железник и Миријево, дугачка је 21 километар и имаће 21 станицу. Планирано је да друга линија
метроа повеже Бежанију и Миријево, а укрштаће се на Савском тргу. Трећа би, на концу, требало
да споји Нови Београд и Бањицу.
Почело је: Изградња прве линије метроа
Као сваки пројекат метроа у последњих безмало 100 година, и овај је
критикован од стручњака и јавности, међутим на терену има
видљиви први корак коме је сведок и уредник портала
„еКапија“ Мирко Радоњић, новинар који дуги низ година прати најаве, пројекте изградње и критике овог капиталног пројекта.
На почетку разговора питали смо га да ли има осећај да је данас „тај дан“, да изградња метроа заиста почиње. Верује, каже, да јесте, јер иза свега стоје међудржавни споразуми потписани са Француском и Кином.
Први је потписан давно, у време док су две државе водили Борис Тадић и Никола Саркози, а односи се на испоруку возила и опреме. Са Кином је постигнут договор да ће метро градити њихова велика грађевинска компанија "Пауер Чајна".
„Верујем да ово јесте почетак, само што треба рећи да још не постоји ни пројекат, да још није обезбеђено ни финансирање, нити је потписан уговор са извођачима. Дакле, далеко од тога да је почела главнина посла, почели су припремни радови, али очекујем да ће пројекат бити реализован“, каже Радоњић.
Поред чињенице да је реч о изузетно скупом послу и спорења око самих линија метроа, утисак је да готово 100 година није било довољно политичке воље, па ни воље, ни претеране иницијативе грађана да се он реализује. Изузетак су седамдесете године прошлог века, време градоначелника Бранка Пешића, тада није ни било много значајно јавно мњење, али и у новије доба вишестраначја, ова тема није била високо на агенди градских власти и грађана.
„Људи некада нису оволико путовали као данас, претпостављам да смо у неком тренутку постали свесни да Мађари метро имају деценијама, али нас то није додиривало. А кад смо схватили да га има и Софија, човек се запита, па да ли ми ту негде грешимо. Вероватно прораде неки механизми који терају људе да о томе размишљају“, каже Радоњић и додаје да то, наравно, није главни разлог зашто већ нисмо добили метро.
Хронична беспарица одлагала пројекат
Разлога је више, а први је хронична беспарица. Ни социјалистичка Србија, ни њене наследнице нису располагале довољном количином новца у буџету да би озбиљно кренуле у тај пројекат. Али оно што су, каже наш саговорник, могле да ураде све Србије од седамдесетих година до сада, учињено је управо данас у Макишу.
„Могли су да забоду ашов у земљу, да почну радови, да су почели 1972., за десет година некако би смо направили пет километара метроа, а до данас још пет, па смо могли да наставимо. Тако су углавном радили Бугари, Пољаци, тако је и у великом броју руских градова, метро је започет пре 30, 40 година у време СССР-а и до тада се полако надограђује, важно је да има једна или две функционалне линије, а на крају ће бити читава мрежа“, истиче Радоњић.
Он подсећа да су уместо тога реализовани други пројекти, попут новог железничког чвора са станицом „Прокоп“ коју сматра једним од највећих промашаја у историји наше, па и европске инфраструктуре, на који је отишао огроман новац.
Највише критика због изградње метроа односи се управо на то место, јер „Прокоп“ ће метро за сада
заобићи, железничка и метро мрежа ту се неће укрштати све до изградње треће линије, иако се истовремено у
изградњу брзе пруге од Суботице до Београда улажу две милијарде евра.
„Дакле, треба да прође много година и да се уложи много милијарди евра, да све срасте у смислен систем. „Прокоп“ је промашај и зато што је на катастрофалном месту, али сада се поставља питање, да ли је имало смисла у тој мери га заобићи. Апсурд је и да ће се прве две линије укрштати на месту укинуте железничке станице. Ово залази у домен непобитних мана метроа“, каже наш саговорник.
Важно је да почне, мењаће се и у ходу
Он, ипак, додаје да има много случајева да је овако комплексан пројекат мењан у ходу. То је зависило од промене структуре града, становништва. Тамо где то није урађено, остали су велики промашаји у метро линијама. Као један од примера Радоњић наводи Јереван.
„Планирано је да тамо буде пет вагона, а вози само један, тако мало путника има. Најгоре је кад се истрајава у нечему што не ваља. И у неколико градова у Русији имате промашаје, у Нижњем Новгороду деценијама је радила линија коју једва ко користи. Дешавало се итекако да се планови мењају у ходу. То може, наравно, да се деси и у Београду. То што је у плану друга линија, не значи да ће бити изграђена пре треће и обрнуто“, каже Радоњић и додаје да је генерално, мрежа са планиране три линије добра.
Важан уговор и са Русијом
Зато је, истиче, можда чак и од једнаке важности као почетак изградње метроа оно што најављују из управе Београда, потписивање међудржавног уговора са Русијом за развој мреже приградске и регионалне железнице, што би требало да се деси до Нове године.
„У садејству са метроом она може дати добар резултат, тако би смо рецимо имали воз из Раковице на сваких 15 минута или чак чешће, то би било врло слично метроу“.
На крају разговора за Спутњик Радоњић каже, да уз евентуалне измене пројекта и укрштање са железницом, не треба очекивати да ће аутомобилска гужва у Београду бити мања. То није случај чак ни у градовима који имају најбоље метро системе и најбољи систем јавног саобраћаја.
„Метро нам неће донети растерећење улица, ко то очекује, потпуно је нереалан. Гужве ће бити исте, а ако будемо богатији, биће још веће, али људима који користе градски превоз требало би да буде пуно боље“.
