https://sputnikportal.rs/20211124/besmisleni-bajdenov-pokusaj-da-obori-cenu-crnog-zlata-1131876329.html
Бесмислени Бајденов покушај да обори цену црног злата
Бесмислени Бајденов покушај да обори цену црног злата
Sputnik Србија
Одлука САД и још пет светских сила да користе стратешке резерве нафте ради снижавања цена и елиминисања несклада између потражње и понуде неће драстично... 24.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-24T18:01+0100
2021-11-24T18:01+0100
2021-11-24T18:01+0100
русија
економија
русија
тржиште нафте
русија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110695/14/1106951418_0:160:3077:1890_1920x0_80_0_0_6534e04dabc141628e9135be4e69988e.jpg
Експерти објашњавају да одлука Беле куће да пусти у продају 50 милиона барела нафте из стратешких нафтних резерви може да има само краткорочан утицај на тржиште, пошто цена нафте зависи од више фактора, међу којима су економски опоравак након пандемије вируса корона и спор развој обновљивих извора енергије.„Бајден је, у принципу, иницирао ову причу као начин да смањи цену нафте, упркос томе што је на власт дошао са зеленом агендом, а зелена агенда предвиђа високу цену нафте и бензина, што би на крају требало да доведе до престанка коришћења нафте и бензина. Америчко становништво није баш подржало Бајдена по том питању. Заправо, оно је идеолошки гласало за ‘зелену економију’, али када се у пракси испоставило да то значи поскупљење бензина, становништво је рекло: ‘Не, ово нам се баш и не свиђа’. Потом је Бајденов рејтинг почео да пада, а он је почео да смишља механизме како да снизи цену нафте. Прво је затражио од ОПЕК-а плус да повећа производњу нафте, али је ОПЕК плус то одбио. То јест, они хоће да повећају производњу нафте, али не тако брзим темпом како то Бајден захтева“, објашњава Станислав Митрахович, водећи стручњак руског Фонда за националну енергетску безбедност и сарадник на Универзитету за финансије при Влади Русије.Бајден је, подсећа Митрахович, потом пронашао решење да користи стратешке резерве нафте ради снижавања цена у координацији са другим главним земљама-потрошачима енергије, укључујући Кину, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Велику Британију. Међутим, осим Америке и Кине, све остале земље имају мале резерве нафте, па ће укупно из складишта бити пуштено у продају око 70 милиона барела „црног злата“, каже експерт.ОПЕК плус не попушта упркос америчким притисцимаСада је главно питање како ће на америчке притиске реаговати чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и други велики произвођачи нафте, попут Русије, сматра експерт.Наиме, након што је светска економија почела да се опоравља од кризе изазване пандемијом вируса корона, потражња за нафтом је нагло скочила и надмашила стопу производње, што је довело до виших цена нафте и нафтних деривата. У Америци је скок цена горива постао један од главних узрока инфлације, а Бајден је за ту ситуацију отворено оптужио Русију и земље ОПЕК-а. Амерички председник сматра да су чланови картела и Русија криви за скок цена горива и нафте, као и инфлацију у Америци пошто одбијају да повећају производњу нафте.Од августа ове године земље ОПЕК-а плус месечно повећавају своју производњу за 400 хиљада барела дневно, али је Бајден тражио да се производња убрза, што је одбијено, јер ако би се производња пребрзо повећала то би довело до пада цена, објашњава експерт.Митрахович додаје да на Бајденове притиске није попустила чак ни Саудијска Арабија, близак савезник САД. Експерт такође напомиње да ни ОПЕК плус није задовољан Бајденовим потезима, називајући их „манипулацијом тржишта“.Нема потреса тржиштаНа питање како се ова ситуација одражава на Русију, Митрахович каже да Москви не одговара пад цена нафте, пошто Русија зарађује на извозу нафте .0„Али као што видите, ништа се страшно не дешава на берзи. То нису баш велики обими, који, узимајући у обзир светску потрошњу, могу значајно да промене слику. Ако се складишта делимично искористе за стабилизацију цена, онда ће она морати поново и да се попуне, а требало би имати у виду да складишта нису налазишта. Дакле, сматрам да ово неће имати глобалног ефекта. На тржишту нема панике, нити вртоглавог пада цена. Можда ће цена пасти за који долар на неко време, али не треба заборавити да на то утичу и други фактори - шта ће предузети ОПЕК плус, шта ће бити са санкцијама Ирану и Венецуели и хоће ли се и даље промовисати ЕСГ – агенда, ако узмемо у обзир да се нафтне инвестиције сматрају, на неки начин, погрешним“, каже Митрахович.Погледајте и емисију „Енергија Спутњика“ на тему нафтних резерви:
https://sputnikportal.rs/20211123/sest-svetskih-sila-izbacuju-strateske-rezerve-nafte-na-trziste-1131840228.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
економија, русија, тржиште нафте, русија – економија
економија, русија, тржиште нафте, русија – економија
Бесмислени Бајденов покушај да обори цену црног злата
Одлука САД и још пет светских сила да користе стратешке резерве нафте ради снижавања цена и елиминисања несклада између потражње и понуде неће драстично утицати на тржиште и неће моћи дугорочно да обори цену „црног злата“, сматрају руски експерти.
Експерти објашњавају да одлука Беле куће да пусти у продају 50 милиона барела нафте из стратешких нафтних резерви може да има само краткорочан утицај на тржиште, пошто цена нафте зависи од више фактора, међу којима су економски опоравак након пандемије вируса корона и спор развој обновљивих извора енергије.
„Бајден је, у принципу, иницирао ову причу као начин да смањи цену нафте, упркос томе што је на власт дошао са зеленом агендом, а зелена агенда предвиђа високу цену нафте и бензина, што би на крају требало да доведе до престанка коришћења нафте и бензина. Америчко становништво није баш подржало Бајдена по том питању. Заправо, оно је идеолошки гласало за ‘зелену економију’, али када се у пракси испоставило да то значи поскупљење бензина, становништво је рекло: ‘Не, ово нам се баш и не свиђа’. Потом је Бајденов рејтинг почео да пада, а он је почео да смишља механизме како да снизи цену нафте. Прво је затражио од ОПЕК-а плус да повећа производњу нафте, али је ОПЕК плус то одбио. То јест, они хоће да повећају производњу нафте, али не тако брзим темпом како то Бајден захтева“, објашњава Станислав Митрахович, водећи стручњак руског Фонда за националну енергетску безбедност и сарадник на Универзитету за финансије при Влади Русије.
Бајден је, подсећа Митрахович, потом пронашао решење да користи стратешке резерве нафте ради снижавања цена у
координацији са другим главним земљама-потрошачима енергије, укључујући Кину, Индију, Јапан, Јужну Кореју и Велику Британију. Међутим, осим Америке и Кине, све остале земље имају мале резерве нафте, па ће укупно из складишта бити пуштено у продају око 70 милиона барела „црног злата“, каже експерт.
„То је мање него што свет потроши на дневном нивоу. Прецизније речено, на целој земаљској кугли потроши се око 100 милиона барела дневно. Дакле, испоставља се да је укупан ефекат безначајан и да се овим мерама цена може спусти за неколико долара, али краткорочно – на само пар недеља. Мале су шансе да тај ефекат потраје“, оцењује Митрахович.
ОПЕК плус не попушта упркос америчким притисцима
Сада је главно питање како ће на америчке притиске реаговати чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и други велики произвођачи нафте, попут Русије, сматра експерт.
Наиме, након што је светска економија почела да се опоравља од кризе изазване пандемијом вируса корона, потражња за нафтом је нагло скочила и надмашила стопу производње, што је довело до виших цена нафте и нафтних деривата. У Америци је скок цена горива постао један од главних узрока инфлације, а Бајден је за ту ситуацију отворено оптужио Русију и земље ОПЕК-а. Амерички председник сматра да су чланови картела и Русија криви за скок цена горива и нафте, као и инфлацију у Америци пошто одбијају да повећају производњу нафте.
Од августа ове године
земље ОПЕК-а плус месечно повећавају своју производњу за 400 хиљада барела дневно, али је Бајден тражио да се производња убрза, што је одбијено, јер ако би се производња пребрзо повећала то би довело до пада цена, објашњава експерт.
Митрахович додаје да на Бајденове притиске није попустила чак ни Саудијска Арабија, близак савезник САД. Експерт такође напомиње да ни ОПЕК плус није задовољан Бајденовим потезима, називајући их „манипулацијом тржишта“.
„Важно је шта ће урадити ОПЕК плус. Мислим да ће ОПЕК плус или остати на садашњим договорима о повећању производње нафте или ће чак успорити стопу повећања производње. Тада ће ефекат овог што је урадио Бајден бити неутралисан“, сматра Митрахович.
На питање како се ова ситуација одражава на Русију, Митрахович каже да Москви не одговара пад цена нафте, пошто
Русија зарађује на извозу нафте .0
„Али као што видите, ништа се страшно не дешава на берзи. То нису баш велики обими, који, узимајући у обзир светску потрошњу, могу значајно да промене слику. Ако се складишта делимично искористе за стабилизацију цена, онда ће она морати поново и да се попуне, а требало би имати у виду да складишта нису налазишта. Дакле, сматрам да ово неће имати глобалног ефекта. На тржишту нема панике, нити вртоглавог пада цена. Можда ће цена пасти за који долар на неко време, али не треба заборавити да на то утичу и други фактори - шта ће предузети ОПЕК плус, шта ће бити са санкцијама Ирану и Венецуели и хоће ли се и даље промовисати ЕСГ – агенда, ако узмемо у обзир да се нафтне инвестиције сматрају, на неки начин, погрешним“, каже Митрахович.
Погледајте и емисију „Енергија Спутњика“ на тему нафтних резерви:
