00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
16:00
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
06:54
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Никола Мандић: Плес је лек против стреса
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
По чему ћемо памтити 2024?
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Цвркут птица постаје све тиши: Научници открили забрињавајуће податке

CC0 / Pixabay / Јато птица
Јато птица - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
Пратите нас
Звуци природе, посебно певање птица, кључни су у изградњи и одржавању наше повезаности с природом. Нажалост, ново истраживање открива да се звуци пролећа мењају, а певање птица широм Северне Америке и Европе постаје све тише и мање разнолико.
Међународни тим предвођен истраживачима са Универзитета „Ист Англија“ је путем мониторинга птица широм света и снимања појединих врста у дивљини развио нову технику с циљем откривања њиховог певања на више од 200.000 локација током последњих 25 година.
„Предности нашег контакта с природом су огромне. Побољшавамо физичко здравље, остварујемо психолошке добробити и повећавамо вероватноћу подржавања и учествовања у активностима заштите животне средине“, тврди један од аутора истраживања, др Симон Батлер, из Школе биолошких наука Универзитета „Ист Англија“.
„Певање птица игра важну улогу у дефинисању квалитета доживљаја природе, но широко распрострањени пад популација птица и промене у дистрибуцији врста као последица климатских промена значе да ће се акустична својства природних крајолика вероватно мењати. Међутим, не располажемо историјским снимцима певања птица за већину локација обухваћених нашим истраживањем, па смо морали да развијемо нови приступ како бисмо их реконструисали“, објаснио је др Батлер.
Годишњи подаци о броју птица упоређени су са снимцима више од хиљаду врста из базе података Xено Канто, у којој волонтери постављају и бележе снимке птичјег певањеа и звукова још од 2005. године. Циљ истраживача био је реконструисати историјске звучне пејзаже.
Акустичке карактеристике ових звучних пејзажа потом су сортиране помоћу четири индекса дизајнирана за мерење акустичне енергије по фреквенцијама и времену. Индекси су вођени сложеношћу и разноликошћу певања птица међу проматраним врстама, те су сортирали њихову разноликост и интензитет у целини.
Коментаришући резултате истраживања, др Батлер је рекао како су открили широко распрострањено смањење акустичне разноликости и интензитета природних звучних пејзажа, подстакнуто променама у саставу птичјих заједница.
„Ови резултати указују да су природни звучни пејзажи у пролеће све тиши и мање разнолики, што потенцијално може утицати на људско здравље и добробит“, казао је др Батлер.
„С обзиром на то да људи претежно чују, а не виде птице, због смањења квалитете природних звучних пејзажа људи ће највероватније и приметити пад њихових популација.“
Истраживачи кажу да није лако предвидети однос између промена у структури птичјих заједница и карактеристика звучног пејзажа.
„Уопштено смо открили да места која су доживела већи пад укупног броја или разноликости врста такође показују већи пад акустичне разноликости и интензитета“, казала је др Катриона Морисон, истраживач на Школи биолошких наука. „Глобално отопљење шири се планетом и штети људима, флори и фауни. Птице су такође погођене и то утиче на њихово певање које на све људе делује опуштајуће и угодно.“
„На пример, губитак врста као што су шева или славуј, вероватно ће имати већи утицај на сложеност звучне кулисе него губитак одређених врста, попут врана и галебова, чије нам певање није претерано угодно. Међутим, то такође овиси о бројности и разноликости других присутних врста“, додаје Морисонова.
Нажалост, усред све израженије климатске кризе сада знамо за још један проблем који може допринети мањој повезаност људи с природом.
„Како постајемо мање свесни свог природног окружења, такође почињемо мање примећивати или бринути за његово пропадање. Истраживања попут нашег имају за циљ да повећају степен свести о природним губицима и покажемо њихов потенцијални утицај на људску добробит“, казала је др Морисон.
Када се последњи пут чули цвркутање врабаца? - Sputnik Србија, 1920, 17.11.2021
ДРУШТВО
Нестало 600 милиона птица у ЕУ - од тога 237 милиона врабаца
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала