00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

Глад је створила дух револуције који је јачи и од смрти

© SputnikДијего Марадона, илустрација
Дијего Марадона, илустрација - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
Пратите нас
Дијего Армандо Марадона, један од најбољих фудбалера свих времена преминуо је пре годину дана, а поред легенде најважније споредне ствари, свет је изгубио и револуционара, човека који је својом речју указивао на неправде и у сваком моменту је био у стању да укаже на њих, без пардона.
Марадона је фудбалу оставио много, навијачима сећање на вероватно најбољег играча икада, али важније од тога слободарском свету је дао аманет да следи његов пут и да упире прстом у неправде и неједнакости.
Таквих је у данашњем времену много и ретки су они који су спремни да свој ауторитет и кредибилитет усмере на борбу.
Срећа за Србију је да такву личност има у Новаку Ђоковићу, најбољем тенисеру света који показује да има петљу и вољу да се ухвати у коштац са монополима, елитама и „силама“.
Зашто? Зато што је дошао из глади, као Марадона, зато што му нису даване никакве шансе, једнако као Марадони, зато што зна да његов сјај неће моћи да укаљају никакве негативне приче – што је била и идеја којом се водио Марадона, до самог краја живота.

Глад

Марадона је рођен као пето од осморо деце и од ране младости је морао да се бори за опстанак, често радећи споредне послове како би донео новац у кућу.
Отварање врата таксија, продавање секундарних сировина – то је била свакодневица младог Дијега који је утеху проналазио у фудбалу, али како на почетку породица није имала новца за праву лопту жонглирао је поморанџу или згужване новине.
Ако је умео то – како да не уме касније са правим фудбалом?
А прави фудбал му је донео велико богатство, новац кога није био потпуно свестан и чије присуство је у сиромашном детету пробудило ђаволе који су га пратили до краја живота.
Али – свака помисао на глад и сиромаштво у Дијегу је будила бунт, осећај нелагодности и жељу да се нешто уради тим поводом. Није бирао ни место ни време. Ни ликове.
„Чуо сам папу у Ватикану како ми каже да је црква забринута за благостање сиромашне деце, а у црквама сама видео све саме златне сводове. Пријатељу, продај те плафоне, учини нешто!“, говорио је Дијего.

Револуција као животни мотив

Беда у којој је одрастао, беда коју је виђао у свом старом крају и широм света навела га је да говори још гласније и залаже се за револуцију, заправо за све што је сматрао исправним, против неисправног и отимачки настројеног, каквим је сматрао западни свет.
Као фудбалер је срушио западни света 1982. године, чувеном „Божјом руком“ у финалу Светског првенства против Енглеске, а исте године је отишао на Кубу и упознао се са својим потоњим великим пријатељем, човеком кога је називао другим оцем – Фиделом Кастром.
„Ја нисам комуниста, ја сам Фиделиста и то до смрти“, рекао је Марадона.
Није то била главна идеја, Марадона је на Куби желео да чује приче о свом првом идолу Ернесту Чеу Гевари чији лик у облику тетоваже је носио на свом десном рамену и поносно га је показивао у свакој прилици.
Левичарске идеје, жеља да се постигне социјална правда, отпор према империјализму и освајачким намерама западног света, Марадону су одвеле и на дружење са другим јужноамеричким лидерима попут Ева Моралеса, Уга Чавеса и Николаса Мадура.
„Када Мадуро нареди, ја сам спреман као војник за слободну Венецуелу да се борим против империјализма и оних који хоће да нам узму заставе које су нешто најсветије што имамо. Живела револуција“, рекао је Марадона.

Борац препознаје борца

Последњих година сведоци смо борбе коју Новак Ђоковић води за побољшање статуса колега који нису имали срећу и знање да попут њега постану милионери на основу свог рада и резултата, али за залагање у труд ипак заслужују веће финансијске приходе.
Ђоковићева идеја није наилазила на добар одзив, али је тако било и Марадони када је 1995. године подигао глас о неопходности другачије расподеле новца у светском фудбалу, чак у том времену када се нису вртеле цифре какве данас виђамо.
„Идеја за синдикат се појавила јер сам желео да помогнем играчима који су мање славни од мене“, рекао је Марадона, а у потоњим годинама је без пардона бљувао ватру ка кровној организацији фудбала (ФИФА) и називао је мафијом.
Чудни путеви су повезали Ђоковића и Марадону, а легендарном Аргентинцу је требало свега неколико реченица да се поистовети са Србином и да схвати да је, слично њему, и Новак морао да проживи свашта да би стигао на врх.
„Новак ми је причао да је тренирао на местима где су падале бомбе па је морао да иде да тренира на другим местима. Ако бомбе падају лево, он тренира десно. То ми је било невероватно и увек о томе причам са великим поносом. Уверио сам се да га слава није променила“, истакао је Марадона.

Баштина која ће живети

Смрт Дијега Марадоне је била вест године у претходној коју је обележио почетак пандемије вируса корона, заједно са тектонским поремећајима у сферама економије, политике и уопште целог друштва.
Свет у ком данас живимо није свет који је желео Марадона, нити се икада у њему сналазио на прави начин.
Између осталог, то је и разлог зашто је поклекао и зашао у пороке који су имали и велики утицај на његов прерани одлазак, али и у томе има нечега величанственог.
Лоше навике су једноставно биле део њега, није хтео да их се одрекне нити да одустане од својих принципа, што може да буде јака идеја водиља за будуће генерације којима ће пут бити лакши јер сасвим сигурно неће долазити из толике беде.
Али, она је обликовала Марадону, дала му је душу, али је ту душу јако болело све што је морала да преживи.
„Знам ја врло добро како је бити гладан, знам како је када данима немате ништа да једете, Моја жеља је да Аргентинци буду срећни, да имају посао и храну на столу сваког дана“, једна је од последњих забележених изјава Дијега Арманда Марадоне.
Аргентина то не заборавља и на спектакуларан начин се сетила свог идола, што је у Буенос Ајресу забележила и камера Спутњика.
Аргентина у шоку – Марадона није морао да умре!
Лик Дијега Марадоне - Sputnik Србија, 1920, 21.12.2020
„Марадона је умро од неке врсте самоубиства“
Емир Кустурица и Дијего Марадона на Канском фестивалу 30. маја 2008. - Sputnik Србија, 1920, 28.11.2020
„Шта тражиш овдје“: Кустурица о Марадониној реакцији кад се Клинтонов брат обрео у Буенос Ајресу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала