https://sputnikportal.rs/20211127/raspad-japanskog-giganta-koji-je-prvi-napravio-laptop-uzrok-smrti-u-americi-i-stranim-fondovima-1131983808.html
Распад јапанског гиганта који је први направио лаптоп: Узрок „смрти“ у Америци и страним фондовима
Распад јапанског гиганта који је први направио лаптоп: Узрок „смрти“ у Америци и страним фондовима
Sputnik Србија
Јапански гигант „Тошиба“, који је први на свету направио лаптоп, још 1985 биће подељена на три дела, чиме ће конгломерат престати да постоји, иако ће један део... 27.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-27T20:40+0100
2021-11-27T20:40+0100
2021-11-27T20:40+0100
економија
свет
економија
јапан
тошиба
свет – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1b/1131983271_0:242:2561:1682_1920x0_80_0_0_d69e7294d4be83401229d01fe2a2c4fa.jpg
„Тошиба“ би 2023. године требало да буде подељена на компанију која ће се специјализовати за електронске, дигиталне и информационе послове у вези са управљањем инфраструктуром и саобраћајем, предузеће чије пословање ће се односити на проводнике, полупроводнике, хард дискове и друге електронске уређаје и фирму која ће се делом бавити полупроводницима, а делом финансијским пословима. Само ће ова трећа задржати име „Тошибе“.„Тошиба“ је и пре овог најновијег развоја догађаја већ продала неколико својих фабрика компјутера, телевизора и чипова, а ослободила се поседа у вези са нуклеарном енергијом у иностранству, због чега су се њени приходи преполовили.Непосредни повод за растакање групе „Тошиба“, сматрају јапански стручњаци, је интерес нових крупних деоничара, пише РТС.Наиме 2017. године, када је „Тошиби“ претило брисање са берзе због два узастопна квартала у дужничком минусу, тадашње руководство је одлучило да не допусти делистирање како би сачувало поверење банака и других кредитора, па је продало велики број деоница да би допунило капитал, због чега је моћ одлучивања предало у руке страним фондовима и компанијама и практично изгубило контролу над будућношћу конгломерата.Ти нови деоничари, који су улили око шест милијарди долара, били су незадовољни радом руководства, његовом немоћи да презентира нову визију развоја и оствари синергију различитих предузећа унутар конгломерата.Они су, између осталог, тражили и продају неких делова групе, као што су компаније које се баве производњом и сервисирањем лифтова и семафора, што није учињено.Нови деоничари су зато, с обзиром на то да имају за циљ да у најкраћем могућем року поврате инвестиције и нису заинтересовани да чекају дужи период да се „Тошиба“ лагано опорави и поново почне да расте, одлучили да траже њено цепање, односно, да новац покушају да зараде кроз продају појединих сегмената „Тошибе“ и брзо повећање тржишне вредности (и касније трговину деоницама) оних компоненти у њеном досадашњем саставу које су још финансијски здраве или перспективне.Пре шест година на видело је изашла чињеница да се „Тошиба“ годинама бавило „креативним“ књиговодством, односно, да је исказала фиктивни профит од близу две милијарде долара, што је довело до наглог губитка поверења у њу и пада њене вредности.Група је улагањима у руднике урана у иностранству и у куповину америчког произвођача нуклеарних реактора „Вестингхауса“ покушала да комплетира пословање у домену нуклеарне енергије и оствари већи удео на светском тржишту, али су се те гигантске инвестиције показале као промашај, не само због изненадне кризе у домаћем нуклеарном сектору проузроковане затварањем неколико десетина реактора у Јапану после инцидента у Фукушими, већ и због пооштравања прописа о безбедности у САД, који су, скупа с нерезонским откупима мањих предузећа, „Вестингхаус“ брзо отерали у банкрот.Истовремено, растућа конкуренција јужнокорејских и кинеских предузећа у области производње плазма телевизора, компјутера и, нарочито, паметних телефона, створила је услове у којима велики јапански конгломерати, са језгром у електронској индустрији, процветали у доба високог економског раста у Јапану од педесетих до осамдесетих година прошлог века (као што су и „Сони“, „Панасоник“ и „Шарп“), више не могу да опстану у целини.
https://sputnikportal.rs/20211115/novi-trend-medju-velikim-svetskim-kompanijama-razbijaju-se-na-vise-manjih-delova-1131551624.html
https://sputnikportal.rs/20170411/tosiba-nestanak-povlacenje1-1110743720.html
јапан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, економија, јапан, тошиба, свет – економија
свет, економија, јапан, тошиба, свет – економија
Распад јапанског гиганта који је први направио лаптоп: Узрок „смрти“ у Америци и страним фондовима
Јапански гигант „Тошиба“, који је први на свету направио лаптоп, још 1985 биће подељена на три дела, чиме ће конгломерат престати да постоји, иако ће један део наставити да носи то име. То практично значи распад гиганта електронске и електричне индустрије, који je последњих година у самртном ропцу због серије скандала и погрешних пословних потеза.
„Тошиба“ би 2023. године требало да буде подељена на компанију која ће се специјализовати за електронске, дигиталне и информационе послове у вези са управљањем инфраструктуром и саобраћајем, предузеће чије пословање ће се односити на проводнике, полупроводнике, хард дискове и друге електронске уређаје и фирму која ће се делом бавити полупроводницима, а делом финансијским пословима. Само ће ова трећа задржати име „Тошибе“.
„Тошиба“ је и пре овог најновијег развоја догађаја већ продала неколико својих фабрика компјутера, телевизора и чипова, а ослободила се поседа у вези са нуклеарном енергијом у иностранству, због чега су се њени приходи преполовили.
Непосредни повод за растакање групе „Тошиба“, сматрају јапански стручњаци, је интерес нових
крупних деоничара,
пише РТС.
Наиме 2017. године, када је „Тошиби“ претило брисање са берзе због два узастопна квартала у дужничком минусу, тадашње руководство је одлучило да не допусти делистирање како би сачувало поверење банака и других кредитора, па је продало велики број деоница да би допунило капитал, због чега је моћ одлучивања предало у руке страним фондовима и компанијама и практично изгубило контролу над будућношћу конгломерата.
Ти нови деоничари, који су улили око шест милијарди долара, били су незадовољни радом руководства, његовом немоћи да презентира нову визију развоја и оствари синергију различитих предузећа унутар конгломерата.
Они су, између осталог, тражили и продају неких делова групе, као што су компаније које се баве производњом и сервисирањем лифтова и семафора, што није учињено.
Нови деоничари су зато, с обзиром на то да имају за циљ да у најкраћем могућем року поврате инвестиције и нису заинтересовани да чекају дужи период да се „Тошиба“ лагано опорави и поново почне да расте, одлучили да траже њено цепање, односно, да новац покушају да зараде кроз продају појединих сегмената „Тошибе“ и брзо повећање тржишне вредности (и касније трговину деоницама) оних компоненти у њеном досадашњем саставу које су још финансијски здраве или перспективне.
Основни разлози зашто је „Тошиба“, која је направила прву сијалицу у Јапану и први комерцијални лаптоп компјутер на свету, пала у такву кризу да јој је хитно био потребан огромни капитал са стране су књиговодствени скандал и пропале дивовске инвестиције у нуклеарну енергију.
Пре шест година на видело је изашла чињеница да се „Тошиба“ годинама бавило „креативним“ књиговодством, односно, да је исказала фиктивни профит од близу две милијарде долара, што је довело до наглог губитка поверења у њу и пада њене вредности.
Група је улагањима у руднике урана у иностранству и у куповину америчког произвођача нуклеарних реактора „Вестингхауса“ покушала да комплетира пословање у домену нуклеарне енергије и оствари већи удео на светском тржишту, али су се те гигантске инвестиције показале као промашај, не само због изненадне кризе у домаћем нуклеарном сектору проузроковане затварањем неколико десетина реактора у Јапану после инцидента у Фукушими, већ и због пооштравања прописа о безбедности у САД, који су, скупа с нерезонским откупима мањих предузећа, „Вестингхаус“ брзо отерали у банкрот.
„Тошиба“ је „Вестингхаус“ у 2006. платила 5,4 милијарди долара, да би та компанија отишла под лед већ почетком 2017.
Истовремено, растућа конкуренција јужнокорејских и кинеских предузећа у области производње плазма телевизора, компјутера и, нарочито, паметних телефона, створила је услове у којима велики јапански конгломерати, са језгром у електронској индустрији, процветали у доба високог економског раста у Јапану од педесетих до осамдесетих година прошлог века (као што су и „Сони“, „Панасоник“ и „Шарп“), више не могу да опстану у целини.
