https://sputnikportal.rs/20211218/hoce-li-pristina-zaobilaznim-putem-do-saveta-evrope-1132501337.html

Хоће ли Приштина заобилазним путем до Савета Европе

Хоће ли Приштина заобилазним путем до Савета Европе

Sputnik Србија

Албанија се у Савету Европе заложила за пријем Косова у ову организацију, док је из Приштине стигла вест да ће Косово 2022. поднети захтев за чланство у СЕ и... 18.12.2021, Sputnik Србија

2021-12-18T14:05+0100

2021-12-18T14:05+0100

2021-12-18T14:05+0100

србија

споразум

пријем

владислав јовановић

савет европе

вашингтонски консензус

сузана грубјешић

косово и метохија (ким)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112025/52/1120255272_0:190:2967:1858_1920x0_80_0_0_4a51a2f555a4ea5af74816a4ad6fea3b.jpg

Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику, истиче да је један од најважнијих услова за земљу која жели чланство у СЕ да буде и чланица Уједињених нација.Заобилазни пут — али ту је и Вашингтонски споразумВладислав Јовановић, бивши амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама, оцењује да се на путу Приштине ка овом плану, осим што није чланица УН, налазе још неке препреке као што је Вашингтонски споразум, у коме је јасно стављено до знања да Косово неће тражити пријем у било које међународне организације и тела.„Питање је да ли Савет Европе сматра међународном организацијом, иако на известан начин он то може да буде.То је друштво европских земаља које су чланице Уједињених нација. Друго питање је да ли се може прескочити Вашингтонски споразум и ако може, којим то искривљеним тумачењем“, напомиње Јовановић.Питање је , додаје он, и ко ће бити тај магични адвокат који ће успети да Косово представи као малтене признатог члана УН.С друге стране, Јовановић је сумњичав да ће Словачка или Кипар да се определе да признају Косово, па и сама Грчка коју више занима Северни Кипар него љубав према нама.Да ли Албанија покушава да провуче Косово кроз иглене уши„Они (земље које нису признале Косово) покушавају да неким палијативним решењем смире притиске од држава које их притискају да признају Косово, па су отворили неки канцеларију - то је урадила Грчка на Косову, али и то је за нас узнемиравајуће“, каже Јовановић.Треба подсетити да Вашингтонски споразум делује у свим правцима и због којег се не може закамуфлирано, напомиње наш саговорник, тражити пријем Косова у СЕ, односно, у неким органима који су саставни део европског система.Он такође упозорава да сваки потез држава које нису признале Косово на било који начин, као што је отварање канцеларије Грчке на Косову, може бити семе из ког треба да никне признање.Јовановић каже да уколико се којим чудом буде десило да Приштина уђе у Савет Европе, то значи аутоматски да ни ми не морамо да се држимо Вашингтонског споразума и да онда можемо да наставимо рад на томе да што више држава повуче признање Косова.Како тече процедура за пријем у СЕИначе, процедура за пријем нових чланова у СЕ предвиђа да када стигне захтев, генерални секретар СЕ са тим прво упознаје Комитет. Потом председавајући Комитета има дискреционо право да одлучи хоће ли тај захтев да стави на дневни ред Комитета или не. Ако се прође ова степеница, следећа је да Комитет тражи мишљење Парламентарне Скупштине СЕ (ПССЕ). Ово мишљење није обавезујуће, већ саветодавно, али би одлука Комитета супротна мишљењу ПССЕ представљала преседан.До 17. новембра 2021. Комитетом министара СЕ председава Мађарска, која је приликом гласања за пријем Косова у Интерпол 2018. године била уздржана, иако је признала Косово. На водећој позицији у Комитету СЕ Мађарску ће у новембру наследити Италија, која ће кормило држати наредних шест месеци. Следе Ирска, па Исланд...Подршка Приштини и из Турске, Француске..Најснажнији заговорници пријема Косова у ову међународну организацију, осим Албаније, јесу и Турска, Немачка, Француска, Аустрија и Финска.Апликацију за пријем генералном секретару искључиво би морало да поднесе Косово, односно, њихов захтев не може да „спонзорише“ нека друга држава-чланица и да покрене иницијативу у њихово име.Извештаји ова три комитета се затим обједињују на Комитету за политичка питања и демократију и одатле се прослеђују на усвајање на Пленум ПССЕ. За усвајање тог мишљења је неопходна двотрећинска већина присутних посланика.Посланици СЕ гласају независно од државе из које суОд 324 члана ПССЕ, државе-чланице које нису признале Косово, њих 13, делегирају 99 посланика. Међутим, упућени у процесе гласања у ПССЕ кажу да је тешко проценити како ће се неки посланик изјаснити по било ком питању. У пракси се показало да се они опредељују не само по државној или националној припадности, већ и по партијској, а неретко и по личном нахођењу. Због тога је спекулисање како би прошао захтев Косова прављење рачуна без крчмара.До сада, Косово је примљено у парцијалне споразуме СЕ, у Банку за развој СЕ 2013. године и Венецијанску комисију, годину касније.Резолуцију 1244 СБ УН као опоменаПри ПССЕ, Косово има трочлану делегацију и она је на сајту СЕ представљена у одељку „Друге делегације“, а уз назив „Скупштина Косова“ стоји звездица са фуснотом. Представници Скупштине Косова могу да присуствују заседањима ПССЕ без права обраћања, као и састанцима појединих комитета ПССЕ, а приликом помињања Косова у документима СЕ од 2008. године користи се фуснота у којој се позива на Резолуцију СБ УН 1244 и у којој стоји напомена да се статус Косова не прејудицира.Чланице СЕ су све чланице Европске уније, али и Русија, Турска, Норвешка, Швајцарска, Србија, БиХ, Северна Македонија, Црна Гора... Генерални секретар СЕ је Марија Пејчиновић Бурић (Хрватска), која је на ту функцију изабрана 2019, на пет година.

2021

Вести

sr_RS

споразум, пријем, владислав јовановић, савет европе, вашингтонски консензус, сузана грубјешић, косово и метохија (ким)