Рио Тинто одлучио да паузира пројекат „Јадар“ у Западној Србији
18:19 23.12.2021 (Освежено: 18:31 23.12.2021)
© Фото : Facebook/Јадар Пројекат - Рио Тинто/PrintscreenДетаљ из спота Рио Тинта
Пратите нас
Рио Тинто планира да застане с пројектом „Јадар“ и да позове на јавни дијалог како би се становници упознали са свим аспектима пројекта, рекла је Весна Продановић, генерална директорка „Рио Сава експлорејшн“, представништва Рио Тинта у Србији.
Продановић је у интервјуу агенцији Бета казала да се пројекат „Јадар“ планира у предвиђеним законским оквирима, али да се неће предузимати ниједан корак који може додатно да забрине становнике.
„Одлуку града Лознице о укидању Просторног плана видимо као знак да је потребно да се с надлежним институцијама додатно представе одређени аспекти пројекта. Сматрамо да је отворени дијалог у интересу свих заинтересованих страна, заједнице и компаније, и наредни период посматрамо као прилику да се разјасне сва спорна питања“, навела је она.
Рио Тинто о Вучићевој поруци
На питање како тумачи недавну изјаву председника Србије Александра Вучића да ће Србија „другачије разговарати“ с Рио Тинтом, Продановић је казала да се пројекат „Јадар“ у свим својим фазама развијао у складу са законском регулативом Републике Србије и према високим стандардима Европске уније.
„Један од приоритета је отворена комуникација о свим аспектима пројекта, и с тим ћемо наставити и у наредном периоду. Уважавамо коментаре да је потребно да још више комуницирамо. Отворени смо за све конструктивне предлоге и апелујемо да се расправа о пројекту врати у оквире чињеница и науке. Само 'хладне главе' можемо да реално сагледамо све техничке, економске, социјалне и еколошке аспекте 'Јадра'. Наравно, све ово се одвија у оквиру регулативе која се односи, не само на спровођење самог пројекта, већ и на друге аспекте, укључујући и на заштиту права свих страних инвеститора“, истакла је Продановић.
Упитана када ће бити завршена и објављена Студија утицаја на животну средину пројекта „Јадар“, Продановић је рекла да би се завршиле Студије процене утицаја на животну средину, неопходно је да се исходује одобрење о експлоатационом пољу које ће потврдити координате експлоатационог поља.
„Ово одобрење не даје експлоатациона права, нити дозволу за изградњу објеката. Студија процене утицаја на животну средину за Пројекат 'Јадар' је регулаторни процес којим руководи Влада Србије. Као део тог процеса, морамо показати на који начин ћемо максимално, у складу са законским одредницама, умањити потенцијалне утицаје на животну средину. Када студије буду готове биће, према законској процедури, предмет јавне расправе у којој ће моћи да учествују сви грађани, да дају своје коментаре и сугестије. Финалну оцену студије донеће независно тело Технички комитет, које формира Министарство заштите животне средине“, објаснила је она.
Да ли су држава и Рио Тинто потписали документ
Продановић је истакла да не постоји потписан документ између Републике Србије и Рио Тинта у вези са спровођењем Пројекта „Јадар“ из којег произилазе обавезе за било коју страну.
„Потписан је само Меморандум о разумевању, необавезујући документ који потврђује да ће стране потписнице у доброј вољи и у законским оквирима радити заједно на спровођењу пројекта. Не постоји ни један већи и комплексан пројекат који било која компанија у било ком делу света може да спроведе без активног рада са свим државним и локалним органима. Таква је ситуација и са нашим пројектом и то није ништа неуобичајено“, казала је директорка.
По њеним речима, за компанију је најважније да се све спроводи у складу са законском регулативом „на коју се као инвеститор ослањамо како бисмо осигурали да уживамо правичан и равноправан третман и заштиту и безбедност инвестиције“.
„Односно, да се ни на који начин незаконитим, неразумним или дискриминаторним мерама не угрожава наше улагање“, нагласила је Продановић.
Мора ли Србија да плати одштету ако рудника не буде
На питање да ли постоји документ на основу којег би држава Србија била у обавези да Рио Тинту плати одштету уколико се не добије дозвола за отварање рудника, Продановић је казала да је инвестиција компаније Рио Тинто у Пројекат „Јадар“ инвестиција из Велике Британије, с обзиром на то да су оснивачи Рио Саве компаније са седиштем регистрованим у Лондону.
„Инвестиција у 'Јадар' је предмет заштите Билатералног споразума између Србије и Уједињеног Краљевства о узајамном подстицању и заштити улагања. Тај споразум је потписан 2002. године и ратификован 2004. године. Србија има сличне споразуме с многим страним државама, и као и сви остали споразуми, и овај споразум предвиђа међународно признате механизме заштите инвестиција“, објаснила је Продановић.
Упитана колико је до сада Рио Тинто уложио новца у истражне радове и куповину земље на подручјима где је у плану експлоатација руде и у зонама утицаја рудника, Продановић је казала да је за развој Пројекта „Јадар“ до сада опредељено 450 милиона долара.
„Јула ове године, Рио Тинто је донео одлуку да за реализацију пројекта определи 2,4 милијарде америчких долара, под условом да исходује све неопходне дозволе и одобрења. Захваљујући висини инвестиције, 'Јадар' би био једна од највећих страних инвестиција у Србији у протекле две деценије и један од највећих гринфилд литијумских пројеката у свету“, навела је она.
Откуп имања на добровољној бази
На питање да ли ће компанија да настави да купује имања на подручјима где је у плану експлоатација руде и у зонама утицаја рудника, рекла је да ће компанија „наставити да сарађује“ с локалном заједницом и с власницима земљишта.
„Свесни смо да је наш пројекат уско повезан с њиховом земљом, начином живота и да им мора донети и позитивне ствари и побољшати услове живота. Процес откупа земљишта је према Закону, неопходан услов за исходовање дозвола за изградњу, и зато је и морао да започне раније, конкретно, у августу 2020. године. Процес је вођен уз редовне и честе консултације са власницима земљишта, уз уважавање њихових сугестија и потреба“, казала је Продановићева.
Додала је да се програм откупа земљишта спроводи на добровољној бази и у складу са свим важећим законима Републике Србије, уз примену најбоље глобалне праксе у складу са стандардима Међународне финансијске корпорације, који дефинишу мере, поштену накнаду и унапређене услове живота људи који пролазе кроз процес пресељења.
„До сада ни једно домаћинство које живи у предвиђеном обухвату није експлицитно одбило понуду која се шаље искључиво по личном захтеву власника, и са свега неколико домаћинстава разговори су још у току“, истакла је она.
На питање да ли се, након протеста еколошких удружења и грађана, размишља о одустајању од пројекта отварања рудника литијума, Продановић је казала да је компанија посвећена развоју пословања у области материјала за производњу батерија и развоју портфолија производа који могу одговорити на глобалну енергетску транзицију.
„'Јадар' је у центру тог развоја, и уколико се прибаве сва неопходна одобрења биће развијан паралелно с новим лежиштем у Аргентини за које је уговор о купопродаји већ закључен. Свесни смо да је локална заједница забринута и да протести одражавају бригу коју становници Србије имају за своју земљу. Поштујемо право да на јавно изражавање ставова, на демократски приступ и различите погледе. 'Јадар' је гринфилд пројекат, подземни рудник у нерударском подручју Србије, и не чуди да су људи забринути због утицаја и да желе све информације о руднику. Оно што се назива 'друштвеном лиценцом' за рад је одувек било важно Рио Тинту, у свим земљама у којима послује“, навела је директорка.
Истакла је да ће Рио Тинто у наредном периоду планира да застане када је у питању пројекат „Јадар“.
„Хоћемо да позовемо на јавни дијалог, да упознамо становнике са свим аспектима нашег пројекта и одговоримо на сва питања. Изузетно је тешко у условима овако интензивне антирударске и негативне кампање водити разумну расправу на било коју тему. Нећемо предузимати ниједан корак који може додатно да забрине становнике и молимо да заједно рационално и отворено приступимо анализи свих аспеката нашег пројекта. Приоритет нам је да поново и детаљно сагледамо и евентуално и побољшамо планирана техничка решења", истакла је генерална директорка „Рио Сава експлорејшн“ Весна Продановић.