https://sputnikportal.rs/20220102/u-gradu-nema-sta-da-se-radi-na-selu-nema-ko-kako-protiv-bijele-kuge-u-crnoj-gori-1132819841.html
У граду нема шта да се ради, на селу нема ко: Како против бијеле куге у Црној Гори
У граду нема шта да се ради, на селу нема ко: Како против бијеле куге у Црној Гори
Sputnik Србија
Само четири општине у Црној Гори имале су позитиван природни прираштај за девет мјесеци 2021. године, док по негативном предњаче Никшић и Пљевља, гдје је више... 02.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-02T16:10+0100
2022-01-02T16:10+0100
2022-01-02T16:10+0100
регион
анализе и мишљења
црна гора
наталитет
регион – друштво
друштво
регион
новогодишње спутњик ексклузиве
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1b/1132820147_0:98:1920:1178_1920x0_80_0_0_d01c160187c0373ea57663f2eb8b2216.jpg
Према прелиминарним подацима Монстата који су обрађени у Мјесечном статистичком прегледу за девет мјесеци 2021. године, број рођених у односу на умрле већи је само у Подгорици, Будви, Рожајама и Тузима.За првих девет мјесеци на нивоу државе забиљежен је негативан природни прираштај од минус 1.526, а бијела куга је забиљежена у 20 општина, наводи за Спутњик Додеровић.Црна Гора је прошлу годину завршила са негативним природним прираштајем. Број преминулих је за 196 већи од броја рођених. То је први пут, од Другог свјетског рата, од када се води статистика за Црну Гору, да је забиљежен негативан природни прираштај. Природни прираштај у Црној Гори на крају септембра ове године био је чак минус 1.526, а бијела куга је присутна у 20 од 24 општине, показали су почетком децембра презентовани подаци Монстата.Он указује да је стопа фертилитета у Црној Гори годинама испод такозване замјенске од 2,1. Овај број је у Црној Гори, према подацима Статистичке канцеларије Европске уније (ЕУРОСТАТ) посљедњих година између 1,7 и 1,6.Све је више четрдесетогодишњака који нијесу у браку„Када је ријеч о броју умрлих, најмање бројке биле су током шездесетих, седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог вијека и кретале су се у распону од три до четири хиљаде умрлих на нивоу године. Међутим, посљедње двије деценије расте број умрлих. Тако је у првој деценији 21. вијека број умрлих у просјеку око пет хиљада, да би од 2010. до 2020. године број умрлих константно ишао преко шест хиљада а 2020 износи 7293“, каже Додеровић.Он упозорава да је у Црној Гори све мање младих људи, касно се ступа у брак и мање је бракова, прво се дијете рађа у тридесетим годинама жене, а парови су задовољни и са једним дјететом.„Учесталост неплодности расте, а све је више четрдесетогодишњакиња без дјеце. Постајемо нација са све старијом популацијом. Слични овим подацима су и подаци о томе да постоји и релативно висок степен ескапизма, нарочито код мушког дијела популације, који се изражава у високом конзумирању алкохола, у пушењу, као и у узимању дрога. Незванично, је Црну Гору у посљедње три деценије напустило око 150.000 грађана“, каже Додеровић.Млади се одвајају од родитеља тек са 32 годинеУказује да су, између осталога, незапосленост, мале плате а огромне цијена станова, разлог што се млади у Црној Гори одвајају од породице тек са 32 године, најкасније у Европи.„У Црној Гори недостаје око 30.000 станова за породице. Сваки седми пар има проблем са репродуктивним здрављем. Без посла је око 55.000 људи. У Црној Гори просјечна пензија износи 290 евра. Постајемо нација са све старијом популацијом. Црну Гору напушта биолошки и радно продуктивно становништво, што у годинама које су пред нама може довести до ‘демографске катастрофе’. Не постоји осјећај перспективе, наде да ће сутра бити боље. Једном кад наталитет почне да опада, изузетно је тешко убиједити породице да имају више беба“, упозорава Додеровић.Друштвена и политичка криза, ковид криза, лоша администрација, лош здравствени систем су околности које су допринијеле томе.„Студија планова плодности одраслих у Европи показала је да су људи у Немачкој, Француској и Великој Британији који су живјели у областима најтеже погођеним ковидом-19 били склонији да одложе рађање дјеце. И Црна Гора је дио те приче“, каже професор Додеровић.Ако се овако настави, шта ће тек бити 2050. годинеПрема пројекцијама УН из 2019, негативни демографски трендови условиће смањење броја становника у Црној Гори, па би 2050. године у њој требало живјети 589.000 становника. То, приближно, одговара популацији из пописа 1981. године. До 2100. године, према овим процјенама, Црна Гора ће се вратити на стање из 50-их година прошлог вијека, на 454.000 становника.Ипак, како каже Додеровић, у Црној Гори та тема је маргинализована, нема јавне расправе о начинима борбе против беле куге и последицама — у граду нема шта да се ради, а у селу нема ко да ради.Црна Гора без демографске стратегијеКасни се, истиче он, преко 30 година и са мјерама демографске рехабилитације.„Недостатак тих мјера довео је демографског пражњења сјеверног и средишњег региона (изузетак Подгорица) чак и простора појединих општина приморског региона, нпр. Улциња и Херцег Новог. Није касно да се предузму мјере да се поправи и побољша постојеће стање. Треба формирати институције које ће се бавити демографским политикама, треба издвојити значајна финансијска средства за демографску рехабилитацију“, предлаже наш саговорник.Проблем се не може ријешити усељавањем, јер Црна Гора нема интеграцијске способности. Становништво Црне Горе уз то је и изразито неравномјерно размјештено, махом у или око великих градова и уз обалу, због чега је нужно осмислити моделе усмјеравања младог градског и образованог становништва према руралним подручјима. Готово трећина становништва данас живи у граду Подгорици, указује Додеровић.Он додаје да је Црна Гора кроз своју историју имала ратове, исељавања, епидемије, болести, традиционално сиромаштво и поред тога конституисала се као одрживи демографски систем. Међутим, процеси 90-их година XX вијека утицали су на то да се постојећа одрживост демографског система проблематизује и постаје неизвјесна.Готово половина запослених у ПодгорициСкоро половина од укупног броја запослених на крају октобра радила је у Подгорици — 93.618, што је за око 15.000 више него у јануару ове године. У остатку Црне Горе запослено је 109.363 радника.Највећу просјечну зараду у Црној Гори имају запослени у Тивту — 633 евра и у Пљевљима 566 евра. У Подгорици запослени просјечно зарађују 562 евра.Просјечну зараду мању од 500 евра има осам општина — Андријевица, Бијело Поље, Даниловград, Херцег Нови, Петњица, Рожаје, Шавник и Улцињ. Најмању просјечну зараду од 427 евра у Црној Гори имају запослени у Улцињу.
https://sputnikportal.rs/20211223/vlada-srbije-usvojila-svako-prvorodjence-dobija-po-300000-dinara-1132724062.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1b/1132820147_110:0:1811:1276_1920x0_80_0_0_f6f45ce90b6bd94e680f4cb96ba7ad85.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
анализе и мишљења, црна гора, наталитет, регион – друштво, друштво, регион, новогодишње спутњик ексклузиве
анализе и мишљења, црна гора, наталитет, регион – друштво, друштво, регион, новогодишње спутњик ексклузиве
У граду нема шта да се ради, на селу нема ко: Како против бијеле куге у Црној Гори
Само четири општине у Црној Гори имале су позитиван природни прираштај за девет мјесеци 2021. године, док по негативном предњаче Никшић и Пљевља, гдје је више од 300 људи умрло него што је рођено. Ако се под хитно не предузму мјере прети демографска катастрофа где у граду нема шта да се ради, а на селу нема ко, каже професор Мирослав Додеровић.
Према прелиминарним подацима Монстата који су обрађени у Мјесечном статистичком прегледу за девет мјесеци 2021. године, број рођених у односу на умрле већи је само у Подгорици, Будви, Рожајама и Тузима.
За првих девет мјесеци на нивоу државе забиљежен је негативан природни прираштај од минус 1.526, а бијела куга је забиљежена у 20 општина, наводи за Спутњик Додеровић.
Црна Гора је прошлу годину завршила са негативним природним прираштајем. Број преминулих је за 196 већи од броја рођених. То је први пут, од Другог свјетског рата, од када се води статистика за Црну Гору, да је забиљежен негативан природни прираштај. Природни прираштај у Црној Гори на крају септембра ове године био је чак минус 1.526, а бијела куга је присутна у 20 од 24 општине, показали су почетком децембра презентовани подаци Монстата.
„Сваки нови податак Монстата о природном кретању становништва поново потврђује колики је степен демографске деструкције и депресије, а ми то мирно посматрамо, као да се не догађа ту у Црној Гори око нас, него у неком нама далеком свијету”, каже саговорник Спутњика.
Он указује да је стопа фертилитета у Црној Гори годинама испод такозване замјенске од 2,1. Овај број је у Црној Гори, према подацима Статистичке канцеларије Европске уније (ЕУРОСТАТ) посљедњих година између 1,7 и 1,6.
Све је више четрдесетогодишњака који нијесу у браку
„Када је ријеч о броју умрлих, најмање бројке биле су током шездесетих, седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог вијека и кретале су се у распону од три до четири хиљаде умрлих на нивоу године. Међутим, посљедње двије деценије расте број умрлих. Тако је у првој деценији 21. вијека број умрлих у просјеку око пет хиљада, да би од 2010. до 2020. године број умрлих константно ишао преко шест хиљада а 2020 износи 7293“, каже Додеровић.
Он упозорава да је у Црној Гори све мање младих људи, касно се ступа у брак и мање је бракова, прво се дијете рађа у тридесетим годинама жене, а парови су задовољни и са једним дјететом.
„Учесталост неплодности расте, а све је више четрдесетогодишњакиња без дјеце. Постајемо нација са све старијом популацијом. Слични овим подацима су и подаци о томе да постоји и релативно висок степен ескапизма, нарочито код мушког дијела популације, који се изражава у високом конзумирању алкохола, у пушењу, као и у узимању дрога. Незванично, је Црну Гору у посљедње три деценије напустило око 150.000 грађана“, каже Додеровић.
Млади се одвајају од родитеља тек са 32 године
Указује да су, између осталога, незапосленост, мале плате а огромне цијена станова, разлог што се млади у Црној Гори одвајају од породице тек са 32 године, најкасније у Европи.
„У Црној Гори недостаје око 30.000 станова за породице. Сваки седми пар има проблем са репродуктивним здрављем. Без посла је око 55.000 људи. У Црној Гори просјечна пензија износи 290 евра. Постајемо нација са све старијом популацијом. Црну Гору напушта биолошки и радно продуктивно становништво, што у годинама које су пред нама може довести до ‘демографске катастрофе’. Не постоји осјећај перспективе, наде да ће сутра бити боље. Једном кад наталитет почне да опада, изузетно је тешко убиједити породице да имају више беба“, упозорава Додеровић.
Друштвена и политичка криза, ковид криза, лоша администрација, лош здравствени систем су околности које су допринијеле томе.
„Студија планова плодности одраслих у Европи показала је да су људи у Немачкој, Француској и Великој Британији који су живјели у областима најтеже погођеним ковидом-19 били склонији да одложе рађање дјеце. И Црна Гора је дио те приче“, каже професор Додеровић.
Ако се овако настави, шта ће тек бити 2050. године
Према пројекцијама УН из 2019, негативни демографски трендови условиће смањење броја становника у Црној Гори, па би 2050. године у њој требало живјети 589.000 становника. То, приближно, одговара популацији из пописа 1981. године. До 2100. године, према овим процјенама, Црна Гора ће се вратити на стање из 50-их година прошлог вијека, на 454.000 становника.
Ипак, како каже Додеровић, у Црној Гори та тема је маргинализована, нема јавне расправе о начинима борбе против беле куге и последицама — у граду нема шта да се ради, а у селу нема ко да ради.
„Умјесто бављења овом савременом пошасти, власт је у јавности форсирала маргиналне теме од прије 100 година, док у међувремену Црна Гора лагано нестаје”, упозорава Додеровић.
Црна Гора без демографске стратегије
Касни се, истиче он, преко 30 година и са мјерама демографске рехабилитације.
„Недостатак тих мјера довео је демографског пражњења сјеверног и средишњег региона (изузетак Подгорица) чак и простора појединих општина приморског региона, нпр. Улциња и Херцег Новог. Није касно да се предузму мјере да се поправи и побољша постојеће стање. Треба формирати институције које ће се бавити демографским политикама, треба издвојити значајна финансијска средства за демографску рехабилитацију“, предлаже наш саговорник.
Проблем се не може ријешити усељавањем, јер Црна Гора нема интеграцијске способности. Становништво Црне Горе уз то је и изразито неравномјерно размјештено, махом у или око великих градова и уз обалу, због чега је нужно осмислити моделе усмјеравања младог градског и образованог становништва према руралним подручјима. Готово трећина становништва данас живи у граду Подгорици, указује Додеровић.
Он додаје да је Црна Гора кроз своју историју имала ратове, исељавања, епидемије, болести, традиционално сиромаштво и поред тога конституисала се као одрживи демографски систем. Међутим, процеси 90-их година XX вијека утицали су на то да се постојећа одрживост демографског система проблематизује и постаје неизвјесна.
Готово половина запослених у Подгорици
Скоро половина од укупног броја запослених на крају октобра радила је у Подгорици — 93.618, што је за око 15.000 више него у јануару ове године. У остатку Црне Горе запослено је 109.363 радника.
Највећу просјечну зараду у Црној Гори имају запослени у Тивту — 633 евра и у Пљевљима 566 евра. У Подгорици запослени просјечно зарађују 562 евра.
Просјечну зараду мању од 500 евра има осам општина — Андријевица, Бијело Поље, Даниловград, Херцег Нови, Петњица, Рожаје, Шавник и Улцињ. Најмању просјечну зараду од 427 евра у Црној Гори имају запослени у Улцињу.