Гудурић открива за Спутњик – шта жели Жељко, а шта жели Америка
© Sputnik / Михаил Сербин
/ Пратите нас
Кренете да тренирате кошарку, напорно радите до првог професионалног уговора, па затим још јаче када видите конкуренцију. Дебитујете за Црвену звезду, репрезентацију, пређете у Фенербахче и затим одете у НБА. Испуните готово све дечачке снове, затим се ожените, а онда вам се деси оно најлепше – постанете отац. Све то је прошао Марко Гудурић.
Он је у новогодишњем интервјуу за Спутњик открио, између осталог, како се сналази у новој улози.
Цео живот слушамо како је постати родитељ најлепша ствар на свету и да се тај осећај не може описати, већ се једноставно мора доживети.
То је на почетку разговора за Спутњик потврдио и Марко Гудурић који је у децембру 2021. по први пут постао отац.
„Још увек је доста рано, баш смо причали супруга и ја, мислим да нисмо свесни шта се десило, да смо постали родитељи. То вероватно дође мало касније, тај осећај. Прелепо је за сада, слушаш приче да је нешто најлепше и онда стварно тај моменат је нешто невероватно и неописиво. Трудим се да уживам у сваком моменту када сам код куће“, рекао је Гудурић за Спутњик.
Живот професионалног спортисте, уз велике бенефите које доноси, одузима време које човек жели да проведе са породицом.
Ритам је суров, играчи током сезоне више времена проводе са саиграчима него најближима, те је Гудурић у тешкој ситуацији јер, упркос клупским обавезама, настоји да што више да буде уз супругу и сина.
„Трудим се да будем ту, да будем укључен, али имали смо дуплу недељу у Евролиги, морао сам да идем у хотел дан пре утакмице, као и пре друге утакмице, да бих мало спавао. Пропустио сам пар дана, али када сам ту трудим се да помажем“, каже Марко.
„Шта знам, мислим да нисам лош (отац), с обзиром да је прво дете“, уз смех додаје.
После кратке приче о родитељству брзо смо се пребацили на актуелну сезону у коју Гудурић није ушао 100 одсто спреман због, како каже, повреде коју вуче неколико година уназад.
Не ради се о озбиљном проблему, али током лета је морао да се фокусира на санирање и због тога је „ровит“ ушао у такмичарску годину.
„Пре нешто више од годину дана вратио сам са у Европу, у Фенербахче, и добио сам велику улогу. Играо сам 30 или више минута сваку утакмицу, ушао сам у паклен ритам, а да притом нисам играо неких осам, девет месеци. Везали смо победе, почели смо да играмо добро и сваки меч нам је био као финале“, каже Гудурић алудирајући на то да је Фенер слабо започео прошлу сезону, али је његовим доласком екипа ушла у велику серију победа и на крају је успела да се домогне плеј-офа Евролиге.
„Није било времена за одмор и дошло је до превеликог напора. Пред краја сезоне је почело да ме боли баш, тако да сам морао да проведем скоро цело лето у Минхену на терапијама, под ињекцијама, да санирам“, додаје.
Гудурић је због проблема са тетивом пропустио квалификације за Олимпијске игре, али и уводно коло Евролиге.
Српски кошаркаш Марко Гудурић
© AFP 2023 / LLUIS GENE
Дебитовао је у другом, а у разговору за наш сајт истиче да је комотно могао да пропусти и коју утакмицу више, али и да је све ишло убрзаним током па се на паркет вратио вероватно нешто раније него што је требало.
„Нисам се осећао сто одсто спремним, а и даље се не осећам. Треба времена, ово лето сам био принуђен да не трчим једно два месеца. Треба времена да се врати кондиција, ноге, осећај с лоптом, али мислим да и ја, а и екипа проналазимо добар ритам. И ово са бебом је мало 'узбуркало' ствари, мало неспавања, али на добром смо путу“, истиче Гудура.
Фенербахче, клуб за који наступа Гудурић, од одласка Жељка Обрадовића није успео да створи континуитет, за две сезоне промењено је доста кошаркаша, замењен је и Игор Кокошков, који је сео на клупу уместо Жоца, и једноставно потребно је време да би све дошло на своје.
Екипу је преузео великан српске и европске кошарке – Александар Ђорђевић – и тренутно му иде одлично у турском шампионату, док ће се у Евролиги, како ствари стоје, борити за плеј-оф.
„Није лако, нова екипа, нови систем, нови тренер, доста нових играча. Очигледно је да нам је било потребно времена, таленат и квалитет имамо, али за све треба време. Време ради своје, све леже како треба, боље играмо, боље се разумемо. Нандо (де Коло) је био цело лето са репрезентацијом, није имао неку превелику паузу, знамо да је у неким годинама где и није баш лако играти у том ритму, Јан (Весели) је такође био цело био са националним тимом, Полонара, Хенри, Бартел... На добром смо путу, играмо боље, користимо наше предности и то је то.“
Интервју са Марком урађен је пре утакмице са АСВЕЛ-ом (23.12) на којој је турски гигант претрпео велике ударце – Де Коло и Весели доживели су повреде и предстоји им пауза од неколико недеља.
То значи да ће, под један, сада на плећима Гудурића бити још већи терет и под два, да ће Фенер морати да изађе на тржиште како би пронашао замене јер се ради о нешто озбиљнијим повредама.
Гудурићу свакако олакшава ствар то што је сарађивао са Ђорђевићем у репрезентације Србије, те познаје његов систем.
Марко Гудурић и Стефан Јовић
© Фото : KSS / Marko Metlas
Питали смо га колико се Сале у клубу разликује од Салета у репрезентацији.
„У принципу систем, начин игре и филозофија, то је исто. Генерално другачије је доста када сваки дан проводиш са њим, репрезентација је специфична, није лако поредити. Мени је свакако доста лакше и (Данилу) Бартелу који је био са Салетом у Бајерну, као и (Девину) Букеру. Знамо систем и шта жели. Али, ово је трећи тренер у три године и са те стране није лако. Више од 15-20 играча је промењено у том периоду. Није да тражим изговор, ово причам и са мојим другарима, наравно да када се погледа шира слика сви очекују од Фенера да има бољи скор, али треба гледати ствари и из друге перспективе“, искрен је Гудурић.
„Када погледамо најуспешније екипе у Евролиги, то су све тимови који играју заједно две-три-четири, па и више година. То језгро екипе је дуго заједно“, додао је.
Пре повратка у Фенербахче, Гудурић је сезону 2019/20 провео у Мемфису у НБА. После две године у Истанбулу уследио је позив Гризлиса и српски кошаркаш га је прихватио.
Ипак, ствари се нису најбоље одвијале и из ове перспективе јасно је да није изабрао праву средину, што и он не крије.
На почетку највећи проблем, односно највећи шок му је био потпуно другачије размишљање америчких тренера.
„Велика разлика, после свега када вратим филм... Опет се враћам на то када причам са пријатељима, цео живот пратимо кошарку и гледамо НБА, мислиш да знаш, гледаш... али када дођеш све је другачије. Мени је највећи шок и промена била, не физикалија или брзина, већ начин размишљања и доношења одлука. За њих су неки шутеви, који у Европи нису добри, тамо обавезни“, каже Гудурић и наставља да прича у даху:
„Играјући код Жељка (Обрадовића) имао сам велики број ситуација где сам тражио екстра-пâс, екстра-продор, а у НБА већ очекују од тебе да шутнеш неку лопту. Ту ми је био највећи проблем, прилагођавање том начину игру. Доста зависи и од екипу у коју одете, неки тимови играју други стил кошарке... Не знам, то је укратко била највећа промена. Наравно и менталитет, други начин живота. Први пут сам био у Америци, нисам имао много наших, само је Валанчунас био од Европљана. Био је и Невен Спахија (помоћни тренер), доста ми је помогао и проводили смо доста времена заједно. Невен ми је баш помогао и увек је био ту.“
Гудурић није имао среће у одабиру средине, а ни генерално јер је отишао пут Америке у сезони која ће се касније испоставити као историјска, али не по нечему добром, већ по вирусу корона који је стопирао.
„Носталгије није било пуно. Што сам старији све лакше подносим. Ту ми је била девојка, садашња супруга, недостајали су ми моји, нормално, али ништа превише. Било је тешко када је кренула корона, када сам остао сâм у Мемфису јер ми се девојка вратила у Србију, не знајући да ће избити пандемија, и онда знамо како је све ишло. Мислили смо да ће трајати пар месеци, а ево и дан-данас траје. Тада сам био два месеца у стану сâм, четири зида. Али већ дуго играм ван Србије, навикне се човек на све“, истиче Гудурић за Спутњик.
Марко је одиграо 44 утакмица у првој сезони, на терену је просечно био једанаест минута и након завршетка је знао да се неће вратити међу Гризлије.
„На крају прве сезоне сам знао мање-више да се нећу враћати у Мемфис. Било је само питање да ли ће бити неки трејд, шта ће се десити... Знао сам да се нећу вратити, на крају је било обострану. Тако је то тамо, чист професионализам, нема пуно емоција и пуно места томе. Свакако велико искуство. Питају ме да ли бих поново исто урадио, поступио и одговор ми је: 'Да'. С тим што бих вероватно мало боље размислио у коју би екипу, да не буде да идем по сваку цену. Више бих размислио где, шта и како“, јасан је српски кошаркаш.
Пре неколико година Гудурић је у интервјуу за „Моцартспорт“ изјавио да од јуниорских дана има рутину да сваки дан оде на кош, небитно да ли је сезона или не, како би чуо звук када лопта прође кроз обруч.
Рутина је и даље иста, али повреде диктирају много тога...
„Јесте, иста је рутина, али морам да признам, рецимо у том периоду прошле сезоне, када сам имао проблем са повредом, било је толико лоше да нисам био у стању да одрадим те тренинге на које сам навикао. То се осетило у игри, у паду форме прошле сезоне. Сада постепено радим, прилагођавам, тестирам и полако се враћају ноге, долази на своје. Трудим се да одржим рутину, да понављам јер, као и све у животу, понављање и тренинг су најважнији. Ако човек нешто довољно пута понови, биће добар у томе. Прилично је једноставно, тако је и у кошарци са шутевима, дриблинзима, потезима...“
За крај разговора питали смо Марка о амбицијама, о евентуалном поновном одласку у НБА, о томе да ли воли да гледа унапред....
„Волим (да гледам унапред), али што сам старији и искуснији, улазим у године када се више не водим као млад кошаркаш, него прелазим на ову другу страну. Другачије све гледам, поготово сада са доласком сина, бебе, неке ствари се мењају. Наравно да бих волео да се вратим у НБА, али не по сваку цену. То је прилично јасно, добро бих размислио. Циљ ми је пре свега да будем здрав после свега што се десило на крају прошле сезоне где није било лако ни за мене, ни за породицу“, рекао је Гудурић и закључио:
„Ове сезоне ми је циљ био само да се вратим на терен, да будем здрав и ево идемо корак по корак. Појачавам тренинге, трудим се да будем константнији, бољи. То је то, из дана у дан, сваки тренинг да одрадим добро. Увек сам се водио тиме, у Звезди, јуниорима, та рутина, враћамо се на то, на понављања, то је прави пут, барем у мом случају.“
