00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Чувени руски лекар Лео Бокерија: Како доживети стоту

© Depositphotos.com / Wavebreak Media LTDСтарији људи вежбају
Старији људи вежбају - Sputnik Србија, 1920, 09.01.2022
Пратите нас
Кретање, активност, позитиван поглед на свет, усредсређеност на живот само су неки од савета за дужи животни век које даје легенда руске кардиологије Лео Бокерија. Академик, професор, истраживач, Бокерија који и у 82. години предводи низ центара и организација, верује да човек има све предиспозиције да живи сто година.
У интервјуу за РИА Новости, Бокерија, председник националног медицинског истраживачког центра за кардиоваскуларну хирургију „Бакуљев“ и председник организације Лига за здравље нације говори и како доживети стоту, али и о утицају вируса корона на кардиоваскуларне болести и када може да се очекује крај пандемије.

Пандемија је унела озбиљне промене у свим сферама живота. Да ли се очекује смањење просечног животног века?
Мислим да ће сва питања успешно да се реше из разлога што пандемија неће трајати вечно. Рекао бих да ће људи почети озбиљније да воде рачуна о свом здрављу, а што је најважније, данас је представа о здравом начину живота постала сасвим конкретна. Имамо много јавних организација, укључујући „Лигу за здравље нације“, која је ову тему покренула још 2003. године. Стога сам апсолутно уверен да ће се и квалитет живота и животни век повећати, али ово се неће десити одмах, већ постепено.
Млађа генерација са којом се сусрећем свесно тежи здравом начину живота. Објективно гледајући, могу да кажем да је ово друга генерација људи. Данашња омладина има прилику да путује у иностранство, да види како живе други људи. Сећам се времена када је наш врхунски хирург, министар здравља, академик Борис Петровски молио јавност да разблажују вотку водом. Сви су се кикотали на то, а он је стално понављао: „Па и Британци разблажују своја пића“.
Лекари кажу да према статистици, свака друга особа која је прележала вирус корона има срчане проблеме. Да ли је тако, колико су те последице озбиљне и да ли се могу избећи?
Дозволићу себи да будем безобразан, али мислим да је то лаж. Вирус корона напада респираторни систем - плућа. Јасно је да ако постоје неке, рецимо, мале артеросклеротичне лезије, онда због тешког дисања може доћи до погоршања, јер ми живимо захваљујући плућима и циркулаторном систему. Свака ћелија мора да добије кисеоника, онолико колико јој је потребно.
Вирус оштећује плућа. Сад је већ познато колики је проценат тог оштећења. Плућа опет утичу на функцију срца, јер доносе мало кисеоника и он недостаје. Јавља се кратак дах са свим последицама које произилазе.

Како се носити са овим?

Имам методу и можда ће ме неко послушати. Многим својим пријатељима и познаницима сам препоручио да када се разболе узму било који текст да читају наглас петнаест минута, на сваких сат и петнаест минута. За сваког ко је прележао ковид веома је важно да добро раде респираторни и интеркостални мишићи. Ово ће омогућити правилно дисање. Ништа ефикасније од читања наглас није могуће понудити у овој ситуацији.
А сам вирус, да ли може некако да утиче на кардиоваскуларни систем? Или, на пример, да продре у срце?
Ковид не продире у срце. Он, тачније његов дериват, продире у циркулаторни систем.Често ме питају где се налази душа? Она је у циркулаторном систему. Када он престане са радом, тада и она одлази. Значи није у срцу, већ у циркулаторном систему. Исто важи и за вирус корона, јер када нападне циркулаторни систем, тада почиње да захвата све органе и у одређеној мери их оштећује.
Може ли вакцинација против вируса корона да утиче на кардиоваскуларни систем?
Немам податке да вакцинација утиче на кардиоваскуларни систем. Моја жена и ја смо старији људи, али смо се вакцинисали. Након тога, ја сам имао и операцију и није било никаквих проблема. Због тога није потребно психолошки „ескалирати“ ситуацију, треба се само припремити на овај корак. Вакцинисани смо против туберкулозе, против малих богиња и нико од нас није умро.
Каква су ваша очекивања што се тиче завршетка пандемије?
Знате шта, ми живимо нормално. Треба само поштовати ношење маски, вакцинисати се и све ће бити у реду. Мало себе треба да ограничиш у неким стварима, на пример, нећеш баш стално да идеш у ресторан, али уколико си се вакцинисао, онда можеш и тамо, можеш и на базен. Правила је мало - вакцинација и маске.
Био сам у Јапану неколико пута и уочио сам да педесет одсто Јапанаца стално носи маске, јер су навикли да се штите. Односно, ако сумњате да тамо можете нешто да „покупите“, ставите маску. Ово је веома добра навика.
Зар није штетно за кардиоваскуларни систем то што особа дише кроз маску?
Не, није штетно. Особа троши онолико кисеоника колико је потребно организму. Због маске ћете можда још два пута више удахнути, али то ни на који начин неће утицати на ваше здравље.
Хајде да са теме о вирусу корона пређемо на кардиоваскуларне болести. Да ли се помера старосна граница оболелих? Шта је разлог за ово?
Не, не помера се. Имамо одређени проценат, тачније веома мали проценат, а то су људи са урођеним срчаним манама. Прилично велика група (око 33 одсто) новорођенчади који имају критични урођене срчане мане умиру током прве године живота уколико се на време не оперишу. Али данас, ове операције имају практично нулту смртност и касније та деца живе потпуно нормално. Што се тиче стечених срчаних обољења, то се дешава касније током живота, уколико особа није имала реуму. Уколико човек није боловао од реуматизма, онда постоји једна једина претња, а то су атеросклеротичне промене у аортном вентилу. На пример, негде после седамдесет година долази до малог, како кажу, оштећења ових вентила, а касније се оно повећава. Али у данашње време ни то није страшно, јер се они замењују са сто одсто ефикасним који могу да раде педесет година или више. Дакле, само треба смирено да се односите према свему овоме, јер ако је Бог „одредио вашу судбину”, рецимо, уколико ће неко морати на операцију бајпаса или замену залистака, та особа треба то нормално да прихвати, да смрша и оде у болницу и све ће бити у реду. За неколико недеља ће се, под један, осећати потпуно другачије, а под два, гарантовано јој се ништа неће догодити.
Да ли се инфаркти сада догађају раније?
Не. Напротив, почели смо да живимо дуже. Дакле, нема разлога да се каже да се помера старосна граница.
Како препознати кардиоваскуларне болести. Када човеку треба рећи да је време да оде код лекара?
Прво, наравно да сваки нормалан човек када наврши рецимо четрдесет година, треба да зна колики му је притисак, јер је ово кључни моменат када се може развити хипертензија. Такође, када човек достигне одређену старост после тридесет година, он свакако мора да зна колико су живели његови рођаци – родитељи, баке и деке, тетка и ујак и тако даље, да би схватио перспективу овог питања.
Друго, наравно, хтели ми то или не, неопходна је нека врста прегледа да би знао да ли је потебно отићи код лекара. Уколико се осећате добро, онда се осећајте тако и живите срећно. Генерално, никада нисам ишао код доктора, да куцнем у дрво, осим онда када сам био подвргнут прегледу због уписивања на први Московски медицински универзитет. Али једном у животу, наравно, морате да се прегледате да бисте знали колико сте здрави.
Колико дуго може да ради човеково срце? Може ли човек теоретски да доживи 150 година? Шта треба да се учини да срце остане здраво што је дуже могуће?
Познато је да је у Азербејџану била жена која је наводно живела 180 година. Иако постоји вероватноћа да у време њеног рођења још увек није било јасних записа. Био сам у Енглеској, у Лондону где је у самом центру града сахрањен грађанин који је живео 180 година. Зашто је он баш тамо сахрањен? Када је краљ сазнао да грађанин има 180 година, одлучио је да га позове код себе у госте како би се упознали. Позвао га је, угостио храном, али се овај јадник прејео и умро од волвулуса. Услед гриже савести краљ је сахранио покојног госта у цркви у којој је сахрањена владарска породица.
Значи, 150 година је сасвим реално?
За 150 не знам, али као што знате, век има сто година – а каже се чо-век.
Дакле, ми треба да живимо сто година. Иначе, интересантно је да учествујем у дијалогу с америчким колегама на ту тему. Данас постоји 146 хиљада људи који имају преко сто година, а 2040.године ће их бити пола милиона. Моје колеге размишљају како да, уопштено говорећи, организују живот тих људи, јер можете да замислите – човек иде у пензију са 65 година, а шта ће бити даље са њим?

А шта је вештачко срце? Да ли је то нека врста уређаја, или личи на право срце?
Не. Ово је механички уређај, нека врста пумпе. Она извлачи крв из леве коморе (коморе која ствара крвни притисак). У пумпу стављамо такву цевчицу, кроз коју се извлачи крв из коморе, тј. празни се и дестилује цео волумен крви у аорту. Пацијенти се осећају добро, јер се обнавља пумпна функција леве половине срца. Са овим уређајем живи десетине хиљада људи широм света. Управо он се сматра „мостом“ до трансплантације срца, јер је мало донорских срца у целом свету, укључујући САД, Немачку и друге.
Да ли је тачно да добри људи чешће оболевају од кардиоваскуларних болести, јер их боли срце?
Не, то је лаж, наравно! Још једном ћу рећи да природно старење аортног залиска настаје негде после 75 година. Не одмах, али вероватно у року од десет година, а онда се мора заменити срчани вентил.
Шта можете посаветовати људима који желе да доживе 100 година?
Потребно је, наравно, кретати се, јер је кретање живот. Друга ствар је, по мом мишљењу, позитиван поглед на свет. Не кажем да свима треба праштати, већ се просто оградити од непотребних људи. И сматрам да је најважније усредсређеност на живот. Потребно је имати циљ, потребно је имати неку омиљену активност. Ја све то гледам по себи, јер је мој отац доживео само 43 године, није чак ни имао 43, мајка ми је преминула у 65.години. Али, ја сам већ скоро два пута надживео оца, а и мајку за 16 година.
Наравно, сада су могућности другачије, сада могу да живим тако како ја сматрам да треба да живим. Важно је водити здрав начин живота, хранити се правилно и не уносити алкохол.Чињеница је да било која количина алкохола оштећује слузницу желуца која је директно повезана са нашом нервном активношћу.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала