Шанса за младе: Знање руског постаје залог за добар посао
19:19 14.01.2022 (Освежено: 18:12 15.01.2022)
© Фото : Спутњику уступио Руски дом у Београду
Пратите нас
Интересовање за учење руског језика у Србији је у порасту, посебно код младих. Руски бизнис је све привлачнији и расте разумевање да руске компаније које овде раде дају могућност запошљавања и заиста широку и загарантовану перспективу. Залог је добро владање руским језиком. За Србе то и није толико тежак задатак.
То је у Руском дому у Београду на округлом столу „Руски језик у Србији данас“ казао руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко. Он је додао да не треба ни помињати колики је значај учења руског језика и за јачање наших традиција и очување нашег историјског сећања.
Знање руског отвара перспективу
Руски амбасадор истакао је да је јачање положаја руског језика за Москву један од приоритетних праваца деловања, који се тиче свих земаља, не само Србије, где је с обзиром на језичку, културну, духовну и блискост традиција то значајно лакше.
Kако је истакао, подаци показују раст интересовања за учење руског језика у Србији као и веће могућности за то. Он се захвалио доприносу који томе дају предавачи на факултетима, наставницима у школама али и представници руског бизниса у Србији. Kао пример навео је НИС, али и „Лукојл“ и компанију „Силовије машини“.
„Рад НИС је дугорочан и стваралачки и пример је не само овде у Србији већ и у ширем смислу кад је у питању решавање једног од задатака који су поставили председник и шеф дипломатије кад су позвали на јачање позиција руског језика као дела огромног културног наслеђа, средства за очување руског културног идентитета, а у случају Србије и средства за јачање наших веза у свим сферама“, навео је Боцан-Харченко.
Он је такође приметио да је ситуација у Србији и на овом плану знатно повољнија него, рецимо, у многим другим европским земљама где Руси наилазе на притиске и, како је констатовао, ушанчену русофобију.
„Ради се пре свега о Европи, на велику жалост, јер је реч о хуманитарним контактима и огромној култури. Тога у Србији нема“, казао је руски дипломата и изразио наду да ће професионална заједница дати нове предлоге како да се даље повећава интересовање за руски језик у Србији, а са своје стране обећао свесрдну помоћ.
„Знање руског постаје залог за добар посао“.
© Фото : Спутњику уступио Руски дом у Београду
Положај руског језика у Србији
Округли сто, уз подршку Руског дома, организовало је Славистичко друштво Србије, у оквиру 60. скупа слависта Србије и дводневног онлајн семинара „Зимска школа“ из области унапређивања професионалних компетенција за наставнике руског језика.
Осим руског амбасадора, о актуелном стању и тенденцијама у изучавању руског језика у Србији говорили су и представници Славистичког друштва Србије, универзитетске русистике, Руског дома, Министарства просвете Србије, компанија и организација које реализују образовне програме везане за руски језик (Руска хуманитарна мисија, НИС…) и други.
Председница Славистичког друштва Србије проф. др Биљана Марић подсетила је да руски језик у српским учионицама бележи скоро 300 година постојања и да је београдска Богословија прва школска установа у Србији која је још 1849. званично увела руски као обавезни наставни предмет, чиме се Србија сврстала у ред држава с најдужим изучавањем руског у својству страног језика.
„Руски се данас у основним и средњим школама Србије углавном изучава у својству другог страног језика. Руски језик, књижевност и култура може се студирати на филолошким и филозофским факултетима Србије, може се изучавати и као страни језик струке, у мањој мери, као један од предмета“, казала је Биљана Марић.
Руски језик у српским учионицама бележи скоро 300 година постојања.
© Фото : Спутњику уступио Руски дом у Београду
Директор Руског балканског центра и академик САНУ, проф. др Славенко Терзић сматра, међутим, да не можемо да будемо задовољни распрострањеношћу изучавања руског језика у Србији, али ни српског у Русији.
„Руски језик је данас пут ка руској уметности, науци, култури и руском друштву. Потпуно је неприродно када се Србин и Рус сретну да разговарају на енглеском језику. То је толико страно. Наравно, познато је да је језик увек један пут ‘меке силе'. Потпуно је природно да ми изучавамо руску књижевност, уметност, науку и културу и верујем да би наша Влада и Министарство требали да посвете већу пажњу изучавању руског језика“, рекао је Терзић.
Слично мишљење изнео је и научни саветник Института за политичке студије др Зоран Милошевић. Он је, анализирајући статус руског језика у образовном систему Србије након 2000. године, оценио да је после НАТО агресије 1999. руски језик је доживео крајњу маргинализацију.
„После 2000. године изведен је радикални обрачун са кадровима који су предавали руски језик, а нови наставни кадар није створен. На овај начин, у ствари, Министарство просвете ‘пребацује лопту’ у двориште деце и родитеља, а да притом не чини ништа како би обезбедило наставни кадар за руски језик. Наравно, остају несагледане и друге нијансе, као што је утицај популарне културе. На српским ТВ каналима уопште не може да се чује савремена руска забавна музика, нити, на пример, да се виде филмови из најновије руске продукције који по свим параметрима могу успешно да се пореде чак и са холивудским“, навео је Милошевић.
Према подацима Министарства просвете, у основним и средњим школама енглески учи 715.816 ђака, немачки 165.986, француски 99.562, руски 68.042, италијански 16.159, шпански 5.909, кинески 101, јапански 61, док норвешки учи 12 ученика. Енглески се у скоро свим школама учи као први страни језик, а као други углавном немачки, француски, руски, италијански и шпански. Истраживања су показала да руски језик као други страни језик у основној школи учи 20 одсто ученика, а као први свега један одсто ђака.
