Пакао на земљи: Откривени тајни затвори украјинских злогласних батаљона у Донбасу /фото/
© Sputnik / Valery Melnikov
/ Пратите нас
На ослобођеним територијама Луганске народне републике откривени су тајни затвори украјинских злогласних батаљона „Ајдар“ и „Торнадо“ у којима су недужни грађани пролазили кроз пакао – од силовања малолетника и мушкараца, понижавања, вређања и поливања врелом водом до мучења електрошоковима и батињања.
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите ина каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).
Неонацистички батаљони „Ајдар“ и „Торнадо“(забрањени у Русији) појавили су се 2014.године и од тада их прати глас да малтретирају и убијају руско становништво у Донбасу. Сада су испливали и докази њихових злодела: приликом ослобађања територије Луганске народне републике откривена су два тајна затвора у којима су злостављани рускојезични цивили.
Како каже за Спутњик водећи истраживач Центра за безбедносне студије Руске академије наука Константин Блохин, Кијевски режим је финансирао ове затворе. Према његовим речима, сви они који су се противили насилној украјинизацији завршавали су у њима. На делу је био геноцид над становништвом Донбаса а није било милости ни према коме – терор се вршио како на обичним људима, тако и на бизнисменима који су држани ради откупа, каже Блохин.
Нелегални затвор батаљона „Ајдар“ у селу Половинкино
© Sputnik / Valery Melnikov
/ Бодљикаве жице, камере и грбови Трећег рајха
Добровољачки батаљон „Ајдар“ је 24. јуришни батаљон украјинских Копнених снага. Име носи по реци Ајдар, где је ова формација првобитно била распоређена. Нјегова база са тајним затвором налазила се у просторијама некадашње фабрике кобасица у селу Половкинино. Чланови овог одреда познати су по терору над цивилима, крађама, отмицама, силовању и другим зверствима.
Према речима заменице министра спољних послова ЛНР и председнице Управног одбора јавне организације „Меморијал: Нећемо заборавити, нећемо опростити!“ Ане Сороке, овај илегални затвор имао је бодљикаву жицу, ограде, камере и ужасне санитарне услове.
Нелегални затвор батаљона „Ајдар“ у селу Половинкино
© Sputnik / Valery Melnikov
/ Ништа мање суров био је и затвор батаљона „Торнадо“. Како је саопштило Министарство државне безбедности ЛНР, затвор тог батаљона налазио се на територији бивше болнице у селу Кондрашовка. Нјегови зидови су и даље прекривени подругљивим натписима: „Процедура“, „ВИП-зона“, „Сваки клијент је добродошао“, као и графити са именом батаљона. У оделењима намењеним млађим „пацијентима“, налазе се цртежи са ликом доктора Ајболита и остали симболи – свастике, СС ознаке и грбови Трећег рајха.
„Још увек не знамо колико је људи прошло кроз затворе. Прикупљамо сведочења локалних становника“, објашњава Сорока.
Тукли, мучили и тровали
У јуну 2014.године аутомеханичар из села Георијевка (које се налази у околини Луганска) Дмитриј Курљандски завршио је у илегалном затвору батаљона „Ајдар“.
„Мој комшија је био рањен. Возио сам га у болницу. На путу смо наишли на „Ајдаровце“, каже он за РТ. Према његовим речима, милитанти су посумњали за њега и његовог друга да су устаници Донбаса. Дмитриј је око три недеље провео у затвору у Половкинину. „Често су нас тукли. На грудима код једног устаника видео сам урезану ножем реч„сепар“(што у преводу значи нациста), присећа се Курљандски.
Још више је настрадао Иван Маслов. Он је заиста био устаник. Са својим командантом киднапован је у области града Шчастје. Они су били у ћелији у којој није било чак ни душека. Велику и малу нужду обављали су у ћелији. „Ископаш рупу као мачка – и само напред“, каже бивши затвореник. Није смело ни на памет да им падне да питају да се истуширају или излече ране. Устаници су често одвођени у просторију за мучење, коју су сами чувари називали „процедура“.
Нелегални затвор батаљона „Ајдар“ у селу Половинкино
© Sputnik / Valery Melnikov
/ "Питали су ме где су нам Руси, а где Чечени? Где су тенкови и зашто сам продао Украјину“, сведочи Маслов. После две недеље мучења његов друг је отрован. Обично су добијали један војни котао са храном на њих двојицу. Али, овај пут су добили одвојено.
„Ујутро су нам дали да једемо. После подне је команданту позлило. Почео је да халуцинира, а затим је преминуо“, прича саговорник. Маслову и даље није јасно зашто су одлучили да убију његовог друга. Још увек се не зна где је покојник сахрањен.
Како наводи Сорока, власти Републике сада прикупљају сведочења мештана како би открили да ли на том подручју постоји гробље где су закопане убијене жртве.
Користили марихуану и снимали на камере
Према речима тадашњег главног војног тужиоца Украјине Анатолија Матиоса, припадници батаљона „Торнадо“ су киднаповали мештане и доводили их на мучење. Приморавали су их да се туку и сексуално злостављају једни друге.Током тортуре, борци батаљона су користили марихуану и камерама снимали шта се дешава.
„Током читавог времена које сам провео у подруму (колико тачно дана не сећам се) по неколико пута дневно долазили су у подрум, везивали ме, тукли ногама и рукама, као и пластичним пендрецима, поливали водом, мучили струјом. Осим тога, свакодневно су ме терали да радим понижавајуће послове, да перем тоалете, сакупљам опушке и слично. Да не бих могао да побегнем на ноге су ми стављали металне ланце с тегом од 24 килограма“, пренео је Матиос новинарима сведочење једне од жртава.
Нелегални затвор батаљона „Ајдар“ у селу Половинкино
© Sputnik / Valery Melnikov
/ Нису платили за почињена зверства
Кијевске власти су пре пет година биле приморане да истраже злочине које су „торнадовци“ починили и пошаљу их иза решетака. После неког времена, „захваљујући“ одлуци украјинског председника Владимира Зеленског, они су пуштени на слободу уз образложење да су Украјинци „са искуством у ратним дејствима“ и ослобођени су свих оптужби.
Што се тиче истраге о злочинима националних батаљона, власти Луганске Народне Републике сматрају да ће при ослобађању територија вероватно открити и друге илегалне затворе у којима је вршен геноцид над становништвом Донбаса.
„Прикупљамо информације о жртвама осам година. Многи од њих су тачно знали где их држе у затворима, иако су имали повезе на очима. Односно, већ унапред знамо која насеља и које зграде треба да проверимо“, објашњава Сорока.
