https://sputnikportal.rs/20220320/mir-umesto-masterkarda-koji-sektori-ruske-privrede-su-imuni-na-sankcije-1135413082.html
Мир уместо Мастеркарда: Који сектори руске привреде су имуни на санкције
Мир уместо Мастеркарда: Који сектори руске привреде су имуни на санкције
Sputnik Србија
Запад блокира руске банке, платни системи одбијају да раде у Русији. Угрожени су било какви трговински односи. Међутим, нису све области тако рањиве – Москва... 20.03.2022, Sputnik Србија
2022-03-20T21:54+0100
2022-03-20T21:54+0100
2022-03-20T21:54+0100
русија
русија – економија
специјална операција у украјини
санкције
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111045/75/1110457594_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_0588fd12d0b04c2d209dbb13ecc6175a.jpg
Међународни платни системи Виза и Мастеркард обуставили су пословање у Русији. Али „пластика“ и даље функционише. Унутар Русије све функционише: пословање обезбеђује Национални систем платних картица (НСПК).Када истекне рок важења картица, једноставно ће се издати нове. Оне ће бити засноване на домаћој инфраструктури. Друга је ствар у иностранству – тамо Виза и Мастеркард које су издате у Русији више нису у функцији.Имуни на санкцијеЗемља је на ово спремна од 2014. године, када су Међународни платни системи престали да сервисирају картице руским банкама попут: „Русије”, „Северног морског пута”, Собинбанке, и „Инвесткапиталбанке” чији су акционари доспели на санкциону листу.Тада је и основан НСПК – оператер картица „Мир” које се издају од 2015. године. На ове картице се шаљу плате државним службеницима, пензије, додаци и стипендије. Прошлог лета, сваки други Рус је имао „Мир”. На крају трећег квартала удео овог система у емисији премашио је 32 одсто, а у погледу плаћања – четвртину.„Мир“ сада издаје и прихвата више од 270 банака, укључујући 23 стране банке. Сада је потражња нагло порасла. У Русији ова „пластика“ ради без ограничења. Такође се може користити у Турској, Вијетнаму, Јерменији, Белорусији, Казахстану, Киргистану, Таџикистану, Јужној Осетији и Абхазији.Постоји још и „мобилни новчаник” Мир Пеј који је доступан на Андроид паметним телефонима, почев од верзије 6-0.Осим тога, од 2019. године Централна банка Русије развија систем брзог плаћања. Преко њега се новац може слати путем броја телефона и обављати куповина у продавницама помоћу кју-ар кода.У игри и кинеска "пластика"За оне који путују у иностранство, банке активно издају картице кинеског платног система Унион Пеј или заједничке „Унион Пеј– Мир“. „Ове картице примају у 180 земаља, укључујући САД и ЕУ“, објашњава извршни директор финансијске техничке платформе „Фаст ривер” Ксенија Артемјева.Кинеска „пластика“ се издаје у Росељхозбанци, Гаспромбанци, Поштанској банци, банкама „Солидарност“, „Санкт Петербург“, „Отварање“, „Приморје“, „Зенит“, Промсвјазбанци, Сверуској банци регионалног развоја (РРДБ) и Примсоцбанци.Сбербанка, Тинкоф банка, Алфабанка, Гаспромбанка, МЦБ и Рајфајзенбанка планирају да издају картице које функционишту у два платна система. У земљама у којима послује Мир, може се добити картица у дигиталном облику преко банковске апликације, инсталирати је на свом „мобилном новчанику” и обављати куповину безготовински.Искључивање из међубанкарског система СВИФТ отежаће међународне обрачуне и рад свих сектора које су на неки начин повезани са валутом. Најтеже је за финансијски сектор и извоз. Међутим, и овде Русија има чиме да одговори.Прво, то неће утицати на операције унутар Русије. За спољну трговину постоји кинески ЦИПС и индијска СФМС. Руски систем преноса финансијских порука (СПФС) омогућиће домаћим банкама да раде без икаквих проблема, поручила је председница Централне банке Русије Елвира Набиуљина.На систем преноса финансијских порука (СПФС) може се повезати и из иностранства. Иначе, већ сада у тај систем укључени су Белорусија, Киргистан, Казахстан, Јерменија, Таџикистан, а такође и Куба.Временом ће СПФС заменити СВИФТ, кажу аналитичари. Али европске банке једноставно одбијају да прихвате и региструју уплате руских партнера. Они се плаше да не потпадну под нека ограничења свог регулатора.Замена увозаПосебна прича је замена увоза у пољопривреди и сточарству, где су уочљиви успеси. Тако је 2020. године извоз хране из Русије први пут премашио увоз и достигао 30,7 милијарди долара. То је скоро 79,5 милиона тона у пољопривредним артиклима. Увоз свињског меса смањен је десет пута, говеђег два и по, а живине двапут.Русија је по испоруци говеђег меса претекла Аустралију, Аргентину и Бразил.Руси су почели мање да купују иностране млечне производе и сиреве. Домаћа предузећа су повећала капацитете за трећину. Не заостају ни повртари: увоз парадајза смањен је за 45 одсто, а јабука и крушака – за 50.Међутим, циљни показатељи још нису постигнути. Сметње су временске прилике и сезонски карактер. Колико год се трудили, поврће, воће и бобице не расту брже.Осим тога, семе, машине, комбајне и микрочипове Русија купује у иностранству.Последњих десет година се активно улаже у пољопривреду. И то на примарном нивоу. „Један сибирски стартап са вертикалним стакленицима је добио прошле године милијарде инвестиција и могућност да се прошири на све регионе земље“, наводи пример саговорник РИА Новости.Такође се улаже у риболов и рибњаке. Технологије за индустријски узгој рибе у земљи већ постоје и развијају се.„Осим тога, Русија је у стању да обезбеди за себе готово све врсте метала за индустрију. Ретки метали се могу увозити из Кине. У перспективи је властита квалитетна производња микрочипова и технике“, истиче експерт.Најслабија тачка је технологија. Посебно микропроцесори и софтвер. Осим програма из области сајбер безбедности, Русија овде још нема много чиме да се похвали. Није много боља ситуација ни са фармацеутском индустријом где све досад преовладаваји увозни производи.Уз одговарајући ниво улагања, компетентности и контроле, ситуација се може поправити за неколико година. Али под санкцијама, тај процес ће бити мало дужи.
https://sputnikportal.rs/20220313/ko-gubi-a-ko-dobija-u-ekonomskom-ratu-zapada-protiv-rusije-1135367081.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, криза у украјини, санкције русији, економија
русија, криза у украјини, санкције русији, економија
Мир уместо Мастеркарда: Који сектори руске привреде су имуни на санкције
Запад блокира руске банке, платни системи одбијају да раде у Русији. Угрожени су било какви трговински односи. Међутим, нису све области тако рањиве – Москва је извукла лекцију из искуства 2014. године.
Међународни платни системи Виза и Мастеркард обуставили су пословање у Русији. Али „пластика“ и даље функционише. Унутар Русије све функционише: пословање обезбеђује Национални систем платних картица (НСПК).
Када истекне рок важења картица, једноставно ће се издати нове. Оне ће бити засноване на домаћој инфраструктури. Друга је ствар у иностранству – тамо Виза и Мастеркард које су издате у Русији више нису у функцији.
Земља је на ово спремна од 2014. године, када су Међународни платни системи престали да сервисирају картице руским банкама попут: „Русије”, „Северног морског пута”, Собинбанке, и „Инвесткапиталбанке” чији су акционари доспели на санкциону листу.
Тада је и основан НСПК – оператер картица „Мир” које се издају од 2015. године. На ове картице се шаљу плате државним службеницима, пензије, додаци и стипендије. Прошлог лета, сваки други Рус је имао „Мир”. На крају трећег квартала удео овог система у емисији премашио је 32 одсто, а у погледу плаћања – четвртину.
„Мир“ сада издаје и прихвата више од 270 банака, укључујући 23 стране банке. Сада је потражња нагло порасла. У Русији ова „пластика“ ради без ограничења. Такође се може користити у Турској, Вијетнаму, Јерменији, Белорусији, Казахстану, Киргистану, Таџикистану, Јужној Осетији и Абхазији.
Постоји још и „мобилни новчаник” Мир Пеј који је доступан на Андроид паметним телефонима, почев од верзије 6-0.
Осим тога, од 2019. године Централна банка Русије развија систем брзог плаћања. Преко њега се новац може слати путем броја телефона и обављати куповина у продавницама помоћу кју-ар кода.
У игри и кинеска "пластика"
За оне који путују у иностранство, банке активно издају картице кинеског платног система Унион Пеј или заједничке „Унион Пеј– Мир“. „Ове картице примају у 180 земаља, укључујући САД и ЕУ“, објашњава извршни директор финансијске техничке платформе „Фаст ривер” Ксенија Артемјева.
Кинеска „пластика“ се издаје у Росељхозбанци, Гаспромбанци, Поштанској банци, банкама „Солидарност“, „Санкт Петербург“, „Отварање“, „Приморје“, „Зенит“, Промсвјазбанци, Сверуској банци регионалног развоја (РРДБ) и Примсоцбанци.
Сбербанка, Тинкоф банка, Алфабанка, Гаспромбанка, МЦБ и Рајфајзенбанка планирају да издају картице које функционишту у два платна система. У земљама у којима послује Мир, може се добити картица у дигиталном облику преко банковске апликације, инсталирати је на свом „мобилном новчанику” и обављати куповину безготовински.
Искључивање из међубанкарског система СВИФТ отежаће међународне обрачуне и рад свих сектора које су на неки начин повезани са валутом. Најтеже је за финансијски сектор и извоз. Међутим, и овде Русија има чиме да одговори.
Прво, то неће утицати на операције унутар Русије. За спољну трговину постоји кинески ЦИПС и индијска СФМС. Руски систем преноса финансијских порука (СПФС) омогућиће домаћим банкама да раде без икаквих проблема, поручила је председница Централне банке Русије Елвира Набиуљина.
На систем преноса финансијских порука (СПФС) може се повезати и из иностранства. Иначе, већ сада у тај систем укључени су Белорусија, Киргистан, Казахстан, Јерменија, Таџикистан, а такође и Куба.
Временом ће СПФС заменити СВИФТ, кажу аналитичари. Али европске банке једноставно одбијају да прихвате и региструју уплате руских партнера. Они се плаше да не потпадну под нека ограничења свог регулатора.
Посебна прича је замена увоза у пољопривреди и сточарству, где су уочљиви успеси. Тако је 2020. године извоз хране из Русије први пут премашио увоз и достигао 30,7 милијарди долара. То је скоро 79,5 милиона тона у пољопривредним артиклима. Увоз свињског меса смањен је десет пута, говеђег два и по, а живине двапут.
Русија је по испоруци говеђег меса претекла Аустралију, Аргентину и Бразил.
Руси су почели мање да купују иностране млечне производе и сиреве. Домаћа предузећа су повећала капацитете за трећину. Не заостају ни повртари: увоз парадајза смањен је за 45 одсто, а јабука и крушака – за 50.
Међутим, циљни показатељи још нису постигнути. Сметње су временске прилике и сезонски карактер. Колико год се трудили, поврће, воће и бобице не расту брже.
Осим тога, семе, машине, комбајне и микрочипове Русија купује у иностранству.
„Земља има довољно својих производа. Има их толико да активно може да их продаје“, објашњава стручњак одељења за стратешка истраживања компаније „Тотал Рисерч” Николај Вавилов.
Последњих десет година се активно улаже у пољопривреду. И то на примарном нивоу. „Један сибирски стартап са вертикалним стакленицима је добио прошле године милијарде инвестиција и могућност да се прошири на све регионе земље“, наводи пример саговорник РИА Новости.
Такође се улаже у риболов и рибњаке. Технологије за индустријски узгој рибе у земљи већ постоје и развијају се.
„Осим тога, Русија је у стању да обезбеди за себе готово све врсте метала за индустрију. Ретки метали се могу увозити из Кине. У перспективи је властита квалитетна производња микрочипова и технике“, истиче експерт.
Најслабија тачка је технологија. Посебно микропроцесори и софтвер. Осим програма из области сајбер безбедности, Русија овде још нема много чиме да се похвали. Није много боља ситуација ни са фармацеутском индустријом где све досад преовладаваји увозни производи.
Уз одговарајући ниво улагања, компетентности и контроле, ситуација се може поправити за неколико година. Али под санкцијама, тај процес ће бити мало дужи.
