Запад улази у очајничку фазу: Режија против Русије лошија него против Срба – ни сами у њу не верују
© REUTERS / ZOHRA BENSEMRA
Пратите нас
Провокација у украјинском граду Буча, али и оптужбе да Русија чини наводни геноцид и злочине су већ виђене методе које је Запад годинама уигравао на Балкану, Сирији, Ираку. Да ли је могуће, питају саговорници Спутњика, да више немају маште већ да остају на нивоу примене толико израбљених метода специјалног рата да се могу назвати примитивним.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
После низа фејкова пласираних од почетка руске специјалне војне операције у Украјини попут Буче која неодољива подсећа на косовски Рачак овакво питање се неминовно намеће, оцењују у емисији Свет са Спутњиком адвокат Горан Петронијевић и дописник Новости из Москве Бранко Влаховић.
У Бучи, где Украјинци тврде да су затекли на улицама тела цивила које су убили Руси, и то три дана пошто су се повукле руске снаге, по мишљењу Влаховића, реч је о класичној режији обавештајних служби Украјине. Тиме се, како истиче, бави посебан тим при Генералштабу украјинских оружаних снага а све у склопу психолошког рата против Русије.
„Инструктори у тим лажима Украјинцима су проверени и доказани мајстори манипулација Британци и њихове службе. Ово је, међутим, доста наивно направљено“, каже Влаховић и објашњава да убијени људи имају беле траке на рукама које носи руска војска ради препознавања док Украјинци носе плаве. Такође, како додаје, постоје снимци које је направила прва група украјинске војне полиције која је ушла у Бучу на којима се види да је град пуст и да на улицама нема никаквих жртава.
Буча – режија против Русије
Влаховић верује да су украјински националистички батаљони по уласку у град у жељи да се освете похапсили и поубијали све за које су мислили да су имали било какав контакт с руском војском, а касније је у договору с обавештајним службама направљен филм тако што су тела неспретно поређали по улицама.
Уопште није спорно да је Буча изрежирана, истиче Влаховић и додаје да постоје наговештаји да се украјинске диверзантске групе спремају да направе нове масакре за које би потом оптужиле руске снаге.
На подсећање на сличне случајеве подметања Србима током сукоба деведесетих попут Маркала, улице Васе Мискина у Сарајеву, или Рачка на Космету, адвокат Горан Петронијевић констатује да се ратови, посебно хибридни, не воде само оружјем него и медијима.
„Изгледа да у овом рату у последњих десетак година неолиберални глобалистички Запад своју стратегију наступања ка истоку у највећој мери спроводи кроз медије јер медијима може да се нанесе већа штета него оружјем, више људи може да се побије него оружјем“, примећује Петронијевић.
Стратегија лажне заставе
Циљ је, додаје он, да се таквим фејковима придобије наклоност светске јавности, али англосаксонски фактор плус ЕУ није цео свет, ни по броју становника, нити по капиталу. Нису јачи ни на војном плану а доводи се у питање и доминација долара – Запад губи у другим облицима сукоба и остаје им оно где су најјачи, а најјачи су и даље у медијима и то, сматра Петронијевић, обилато злоупотребљавају.
„То што сада раде назвао бих очајничком фазом јер толико лажу да чак ни њихови највернији верници могу да примете да ту нешто није у реду, а камоли људи који бар мало мисле својом главом. Овде се ради о примени стратегије која је присутна последњих 30 година на овим просторима а донели су је управо Американци и Енглези – то је стратегија лажне заставе која се састоји у томе да одабереш најнеповољнији тренутак за противника, убијеш свога и покажеш на непријатељску заставу, у овом случају на руску, а код нас је то било на српску“, каже наш саговорник.
На питање може ли један од разлога за подметање у Бучи бити настојање Украјинаца да прикрију сопствене злочине и сурови однос према цивилима и ратним заробљеницима, Влаховић каже да је неспорно да су у местима где су Украјинци правили своје филмове о наводним руским злочинима екстремисти снимали, између осталог, и како су окрутно убили посаду једног руског тенка.
„Украјински националисти су толико окрутни и глупи да своје злочине сами снимају и то шире по интернету. Ко хоће лако може да утврди ко су људи који су се бавили убијањем невиних, који нису поштовали конвенцију о правима заробљеника. Међутим, морамо да будемо свесни да Запад то не жели“, уверен је Влаховић.
Нит је Путин Милошевић, нит је Русија Србија
Кад је реч о најави да ће ЕУ послати тим истражитеља да испита ратне злочине у Украјини, као и тврдњи да Владимиру Путину треба судити као некад Слободану Милошевићу, о чему се огласила и бивша хашка тужитељка Карла дел Понте, Петронијевић каже да су то смешне и бесмислене ствари.
„Тачно је да оно што су некад радили Србима сад покушају да раде Русима, али нит је Путин Милошевић, нит је Русија Србија, поготову не она Србија без пријатеља, остављена на ветрометини, коју су окупирали и где су њеним људима радили шта су хтели“, каже адвокат.
Немогућа је, објашњава он, и да се било каква истрага да води у Међународном кривичном суду који нема такву надлежност јер Русија није потписник Римског статута, као ни Америка.
„Међутим, то је наставак свега онога што су на нама тренирали. Нисмо ми случајно упозоравали на састанцима са Русима да не раде то они нама него да смо ми само тренажни процес за њих, да се ради све да би се уиграли за оно што ће примењивати на њима“, напомиње Петронијевић.
Повампирени кадрови
Кад је реч о Карли дел Понте, за нашег саговорника је њено оглашавање доказ да је неолиберални глобализам у страховитом паду и да „рециклира и повампирује“ кадрове јер, како каже, нема нових који би наставили њихову политику.
Петронијевић има само речи критике и на покушаје оних који су осам година спроводили геноцид у Донбасу да сада Русију оптуже за такав злочин, што је по њему чиста замена теза.
Како каже, као што су покушали да Србе прогласе геноцидним тако сада раде са Русима.
„Тај несрећни Хашки трибунал је у покушају да потврди спиновану лаж о геноцидним Србима доносио одлуке којима је потпуно деформисао међународну дефиницију геноцида као кривичног дела. Правили су разне егзибиције, па смо добили ситуациони геноцид, општински геноцид, тренутни геноцид… Није случајно да су са том мантром пошли према Русији, то је опет уиграни систем који се на нама тренирао“, оцењује Петронијевић.
