00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Криза тресе грађевинарство у срцу Европе, шта ће бити са великим пројектима у Србији

© Sputnik / Лола ЂорђевићЗидање зграде
Зидање зграде - Sputnik Србија, 1920, 25.04.2022
Пратите нас
Вест да градња у Немачкој готово стаје јер понестаје грађевинског материјала чија цена расте малтене на дневном нивоу, a због чега се страхује од склапања нових послова, неизбежно изазива запитаност каква је ситуација у Србији која је последњих година малтене претворена у велико градилиште.
Када се услед нове украјинске кризе која се надовезала на пандемијску са проблемима суочава најјача привреда Европске уније, у којој је грађевинарство последњих деценија једна од важних привредних грана, има ли бојазни да би Србија могла да одустане или одложи неки од многих пројеката коју су у току или су у плану.
Како је наведено на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Србија се данас налази у великом инвестиционом циклусу, вредном више милијарди евра, чији је циљ да се инфраструктура подигне на значајно виши ниво и постане мотор развоја српске привреде. Граде се аутопутеви, брзе саобраћајнице, железнице велике брзине, али и комунална инфраструктура у 65 општина у Србији. Може ли се у овим условима држати динамика на целој територији Србије?

Поремећај цена грађевинског материјала и на тржишту Србије

„До сада ми немамо најаву да ће нека градилишта и неки радови бити обустављени. Наравно, ситуација није једноставна с обзиром на то да смо после поскупљења која су била изазвана поремећајима на светском тржишту због пандемије ковида ушли у другу кризу, украјинску, која је потпуно непредвидива. Ми сада услед поремећаја на светском тржишту имамо поремећај цена грађевинског материјала и на тржишту Србије“, каже за Спутњик секретар Удружења за грађевинску индустрију Привредне коморе Србије Ивана Вулетић.
Она сматра да би се тржиште стабилизовало да се пандемија завршила као што је и дошла до краја и да није било нове кризе. Збивања у Украјини су, међутим, изазвала додатне поремећаје на тржишту грађевинских материјала.
CC0 / Pixabay / Цена армутуре је од марта скочила са 750 евра по тони на више од хиљаду евра
Арматура  - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2022
Цена армутуре је од марта скочила са 750 евра по тони на више од хиљаду евра

Утицај украјинске кризе

„Скочиле су цене челика, цемента, опекарских производа, дрвне грађе. Малтене нема прoизвода чија цена није промењена навише. Арматура је тако отишла између 30 и 40 процената. Њена цена је 1. марта на стовариштима била 750-800 евра по тони, а сада је виша од 1000 евра. Додатни проблем изазивају несташице на тржишту које су изазване већом потражњом, мањом понудом, а криза има и свој психолошки ефекат“, каже наша саговорница.

Ипак, како додаје, на нашем тржишту тренутно постоји понуда свих материјала. Проблем је, међутим, што сада продавци и дистрибутери дају понуде које кратко важе, три дана на пример за арматуру и углавном се захтева авансно плаћање у целости. Додатни проблем је и то што постоји значајна разлика у ценама какве су биле у тренутку када је уговор био закључен и садашњим па би требало наћи начин да се те старе цене ускладе са актуелним, каже Вулетићева.

Србија не одустаје од пројеката

ПКС је, како напомиње, пре десетак дана упутила допис Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре са позивом да одрже заједнички састанак са компанијама из грађевинског сектора како би размотрили могућности за анексирање уговора како би цена била у складу са понашањем тржишта. Састанак са грађевинским компанијама на коме су упознати са проблемима са којима се оне суочавају је у Комори већ одржан.
„Што се тиче Министарства они не одустају од пројеката које су предвидели и надам се да ће тако и да остане. У сваком случају, начин финансирања пројеката за ову годину је обезбеђен, а како ће се актуелизација раније уговорених цена обавити у односу на предвиђена средства у буџету у току ове и следеће године о томе нам остаје да разговарамо са Министарством“, истиче челница Удружења за грађевинску индустрију у ПКС.
© Фото : Youtube/Izgradnja Srbije/PrintscreenУпркос констатном расту цена грађевинског материјала због чега и у Европи стају радови, Србија не одустаје од великих инфраструктурних пројеката
Тунел Трбушани на деоници ауто-пута Прељина-Пожега - Sputnik Србија, 1920, 21.04.2022
Упркос констатном расту цена грађевинског материјала због чега и у Европи стају радови, Србија не одустаје од великих инфраструктурних пројеката
Србија, за разлику од неких држава, упркос кризи, не оскудева у грађевинском материјалу тим пре што се сви основни материјали производе код нас, од опекарских производа, какви су цигла, цреп, керамика, до цемента и арматуре. Део материјала се увек и увози, каже она, али и напомиње да би нас упркос високим ценама грађевинског материјала више коштало одустајање од пројеката.

Важан утицај на БДП

„Увек је лоше када одустанете од пројeката. Пре свега, раст БДП-а Србије тренутно је добрим делом зансован на великим инфраструктурним и грађевинским пројектима који се овде реализују и када причамо о штети и то морамо да имамо у виду. Зато је јако важно да се од радова не одустане, поготово што је грађевинарство у вези са свим осталим привредним гранама“, истиче Вулетићева.
На тај начин се запошљава велики број људи у најразличитијим секторима. Због тога она очекује да сви актери заједнички, уз помоћ државе, нађу начин да превазиђу кризу за коју нико не може да зна колико ће трајати.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала