Москва: Запад бесрамно покушава да забије клин у односе Русије и Кине – али узалуд
© Sputnik / Максим Блинов
/ Пратите нас
Запад врши бесраман притисак на Кину због сарадње са Русијом, расте број покушаја забијања клина у руско-кинеске односе, али су ти односи чврсти, изјавио је заменик руског министра спољних послова Игор Моргулов у ексклузивном интервјуу за Спутњик.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„На Кину се врши озбиљан спољни притисак, притом се то делимично ради на прилично бесраман начин. Изгледа да они који то чине заборављају да разговарају са једном од великих сила савременог света. Расте број покушаја забијања клина у руско-кинеске односе, праћени су великим дезинформацијама у медијима“, нагласио је Моргулов.
Дипломата је оценио да стратешко партнерство Москве и Пекинга на адекватан начин пролази тај тест. Руско-кинеска сарадња заснована је на дубоком поверењу и не подлеже спољној конјунктури, укључујући и оној везаној за дешавања у Украјини, истакао је Моргулов.
Заменик шефа руске дипломатије навео да је Москва и Пекинг раде на форматима сарадње који ће им омогућити да се прилагоде актуелним глобалним променама.
„Може се чак рећи да западна политика данас у извесној мери делује као покретач даљег руско-кинеског зближавања. Тешко да је то оно што су иницијатори те политике хтели да постигну, али чињеница је јасна – актуелна дешавања, без сумње, доприносе даљем јачању сарадње између наших земаља“, нагласио је Моргулов.
Према његовим речима, Москва и Пекинг су изградили комплетну инфраструктуру за прелазак на трговину у националним валутама.
„Што се тиче међусобних обрачуна, недавни догађаји су јасно показали да су националне валуте најпоузданији и најсигурнији облик плаћања. Са Кином смо изградили неопходну инфраструктуру у тој области. У Русији постоји банка овлашћена за клиринг у јуанима, на Московској берзи тругује се паром рубља-јуан, а закључен је споразум о валутном свопу између централних банака“, рекао је Моргулов.
Он је напоменуо да је удео националних валута у руско-кинеској трговини „значајно порастао последњих година“. „У првој половини прошле године износио је око 25 одсто. Сигуран сам да ћемо у блиској будућности бити сведоци његовог даљег убрзаног раста“, оценио је дипломата.
Како каже, задатак повећања трговинске размене Москве и Пекинга на 200 милијарди долара у новим условима може бити реализован најкасније до 2024. године.
Он је подсетио да је прошле године обим билатералне трговине порастао за више од трећину и достигао историјски максимум од 140 милијарди америчких долара.
„Пораст од готово 30 одсто забележен је и у првом кварталу ове године. Одобрени програми и пројекти у инвестиционом, индустријском и транспортном сектору се спроводе према плану. Руско-кинески енергетски савез наставља да јача. Председници двеју држава су поставили задатак повећања трговинског промета на 200 милијарди долара до 2024. године, али мислим да ће у новим условима тај циљ бити постигнут много раније“, нагласио је Моргулов.
О јапанско-америчким војним вежбама
Он се осврнуо и на војне вежби Америке и Јапана у близини руских граница, рекавши да је Москва путем дипломатских канала упозорила Токио да ће, уколико се обим тих вежби прошири, бити принуђена да одговори.
„Такве активности јапанске стране сматрамо претњом безбедности наше земље“, констатовао је руски дипломата.
