Сеизмолози: Припрема се велики земљотрес на Балкану
14:43 09.06.2022 (Освежено: 14:52 09.06.2022)
CC BY-SA 2.0 / Ken Lund /
Пратите нас
Серија потреса продрмала је тло у Србији у последње време, што указује на могућ велики земљотрес, указују стручњаци.
Лазаревац је ноћас око један сат иза поноћи погодио земљотрес магнитуде 3,0 јединица Рихтерове скале. Само четири дана раније тресло се на Мокрој Гори, а у протеклих шест месеци забележени су мањи земљотреси у Младеновцу, Аранђеловцу, око Копаоника, Чачку, Крушевцу...
Логично питање је – да ли нас чекају нови и потенцијално јачи земљотреси. Како кажу сеизмолози, синоћни потрес говори у прилог томе да се сеизмичка активност развија. Али то што је ближи Београду него што су били они пре месец, два дана у долини Западне Мораве, не значи и већу опасност за Београд, каже сеизомолошкиња Славица Радовановић, која 47 година проучава сеизмолошку активност на овим просторима.
Како она каже, нема назнака да ћемо имати девастирајуће земљотресе, али се период у којем можемо очекивати већи и јачи потрес, сада смањио са 10 на осам година.
„Цела ова сеизмичка активност пре говори у прилог припреме неког великог земљотреса на Балкану, али у његовим јужнијим деловима, негде на потезу Скадар - Пећ, па до Копаоника. На самом Копаонику се не могу очекивати потреси јер је ту сеизмичка активност потрошена бар за дужи временски период. Више говоримо о скретању ка Јадрану и јадранском приморју“, појашњава Радовановићева.
Ипак, оно што би осетио Београд, а највише Ниш, јесте земљотрес који се ускоро очекује код нашег суседа - у Румунији.
„Румунија је непредвидива. Време је да се тамо догоди јак земљотрес и он може бити сваког дана. То је нешто што бисмо ми и те како осетили и први пут бисмо имали искуства како то изгледа у Београду "који је порастао до неба". Биће осцилалција и неће бити пријатно, али то ће то бити тест за високе зграде које су се у последње време изградиле“, напомиње Радовановићева у разговору за Телеграф.
То неће бити земљотрес који ће рушити наше објекте, али ће свакако бити потрес који ћемо јако осетити, истиче наша саговорница. Она говори и о још једној занимљивости о којој мало ко зна, а која би такође у овом случају показала своју делотворност. Она подсећа да су земљотрес у Румунији 1977. године највише осетили становници Новог Београда, а сада би се он, напомиње, осетио у Београду, али вероватно још више у Нишу.
Нови потреси могући у Централној Србији
Према речима метеоролога Ивана Ристића који је дао своју прогнозу за Блиц, на основу дешавања која смо имали претходних дана следи да се тло и даље не смирује и да постоје услови да се појаве и нови земљотреси на другим локацијама по Србији.
„Овде првенствено мислим на Централну Србију, док је очекивано да дође и до поновних подрхтавања тла у Чачку и Крушевцу. Земљотреси овакве снаге се углавном осећају на територији где се дешавају, тако да већи део Србије те потресе није ни осетио“, прича Ристић.
Подсећања ради, Ристић наводи како смо у последњих 100 година на подручју Србије имали чак десет земљотреса магнитуде веће од пет степени Рихтерове скале, као и да су потреси углавном били забележени у пролеће и јесен, док ни један није био, наводи он, током зимског периода. Занимљиво је и то да је, истиче даље Ристић, епицентар ових земљотреса углавном био у околини Копаоника или у Централној Србији.
„Марта 24. 1922. године догодио се најјачи земљотрес од 6 рихтера у близини Београда, тачније у Лазаревцу. То је најјачи забележен до сада земљотрес у Србији. Тада је попуцала сва земља“, подсећа Ристић и закључује како би почетком лета тло Србије требало да се смири, тако да ће, наводи он, током летњих месеци бити мирније, док ће поновно повећање сеизмичке активности бити на, како каже, јесен, преноси Б92.
„Све живо појурило из куће“
Иначе, најјачи земљотрес у Србији десио се пре тачно 100 година и то управо у Лазаревцу. Све се десило 25. марта 1922.
„Јуче поподне између једног и једног и по сата, док су многи Београђани седели још за кафом после ручка, сваки од њих чуо је одједном неку силну, необичну тутњаву која је донекле личила на тутањ неког огромног аутомобила, а донекле на звук неке силне сирене. Тутњава је постајала све јача и јача, а мало затим наишао је уз њу и неки јак потрес који је уз тресак и ломљаву почео сваку кућу из темеља да љуља. Тек тада људи су почели схватати да је то настао земљотрес, и како су тутањ и потрес постајали све јачи, међу њима је настао страх као да је настао смак света“, писала је тада Политика о незапамћеном потресу у Србији.
Како даље стоји у тексту „све живо појурило је напоље из куће“.
„Нико се ни на кога није освртао, свако је гледао само себе да спасе. Тако су матере, понегде, у првоме страху од нечег новог, непознатог, страшног, остављале чак и децу у кући па бежале на улицу и тек накнадно виделе су шта су учиниле и јуриле да и децу траже: у локалима где је више људи било на окупу, настала је права паника, из које је многи изашао пригњечен и изгажен; са неких зграда које се зидају радници су скакали са скела и са највиших спратова, не помишљајући да баш тиме могу поломити ноге и вратове, а из свију кућа чула с писка деце и запомагање жена. И права је срећа, што се потрес јавио одмах после ручка, кад су биоскопи и школе били још празни, иначе би несрећа од панике била много већа“, описује Политика.
