https://sputnikportal.rs/20220610/fizicari-otkrili-novu-vrstu-cestice-magnetnog-rodjaka-higsovog-bozona-1138274818.html
Физичари открили нову врсту честице, магнетног рођака Хигсовог бозона
Физичари открили нову врсту честице, магнетног рођака Хигсовог бозона
Sputnik Србија
Истраживачи су открили нову честицу која је магнетни сродник Хигсовог бозона. Док је откриће Хигсовог бозона захтевало огромну моћ убрзања честица Великог... 10.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-10T11:44+0200
2022-06-10T11:44+0200
2022-06-10T11:44+0200
наука и технологија
наука и технологија
нуклеарна физика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/09/1138271608_0:185:1025:761_1920x0_80_0_0_5268bfeccddf4928284ffd66296cbaee.jpg
Интердисциплинарни тим предвођен физичарима Бостонског колеџа открио је аксијални Хигсов мод, магнетни рођак честице Хигсовог бозона која дефинише масу, извештава тим у онлајн издању часописа „Нејчер“.Откривање дуго траженог Хигсовог бозона пре једне деценије било је кључно за разумевање масе. За разлику од свог рођака, аксијални Хигсов мод има магнетни момент и то захтева сложенији облик теорије да би се објаснила његова својства, рекао је професор физике и водећи коаутор студије на Бостонском колеџу Кенет Бурч.Oвај магнетни рођак Хигсовог бозона — честица одговорна за додељивање масе другим честицама — могла би бити кандидат за тамну материју, која чини 85 одсто укупне масе универзума, али се само открива кроз гравитацију. У Стандардном моделу физике честица, честице се појављују из различитих поља која прожимају универзум, а неке од ових честица обликују фундаменталне силе универзума. На пример, фотони посредују у електромагнетизму, а велике честице познате као В и З бозони посредују у слабој нуклеарној сили, која управља нуклеарним распадом на субатомским нивоима. Међутим, када је универзум био млад и врућ, електромагнетизам и слаба сила били су једно и све ове честице су биле скоро идентичне. Како се универзум хладио, сила се поделила, узрокујући да В и З бозони добијају на маси и да се понашају веома различито од фотона, процес који су физичари назвали „кршење симетрије“. Али како су тачно ове честице које посредују слабе силе постале тако тешке?Испоставило се да су ове честице биле у интеракцији са посебним пољем, познатим као Хигсово поље. Пертурбације у том пољу довеле су до Хигсовог бозона и дале значај В и З бозонима.
https://sputnikportal.rs/20220603/dva-vremenska-kristala-prvi-put-uspesno-povezana-1137969158.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, нуклеарна физика, магазин
наука и технологија, нуклеарна физика, магазин
Физичари открили нову врсту честице, магнетног рођака Хигсовог бозона
Истраживачи су открили нову честицу која је магнетни сродник Хигсовог бозона. Док је откриће Хигсовог бозона захтевало огромну моћ убрзања честица Великог хадронског сударача (ЛХЦ), ова никада раније виђена честица — названа аксијални Хигсов бозон — пронађена је у експерименту који је могао да се обави на кухињској плочи.
Интердисциплинарни тим предвођен физичарима Бостонског колеџа открио је
аксијални Хигсов мод, магнетни рођак честице Хигсовог бозона која дефинише масу, извештава тим
у онлајн издању часописа „Нејчер“.
Откривање дуго траженог Хигсовог бозона пре једне деценије било је кључно за разумевање масе. За разлику од свог рођака, аксијални Хигсов мод има магнетни момент и то захтева сложенији облик теорије да би се објаснила његова својства, рекао је професор физике и водећи коаутор студије на Бостонском колеџу Кенет Бурч.
Oвај магнетни рођак Хигсовог бозона — честица одговорна за додељивање масе другим честицама — могла би бити кандидат за тамну материју, која чини 85 одсто укупне масе универзума, али се само открива кроз гравитацију.
„Када ми је мој студент показао податке, мислио сам да греши. Не нађете сваки дан нову честицу која чучи на вашем столу“, рекао је за „Лајв сајенс“ Бурч.
У Стандардном моделу физике честица, честице се појављују из различитих поља која прожимају универзум, а неке од ових честица обликују фундаменталне силе универзума. На пример, фотони посредују у електромагнетизму, а велике честице познате као В и З бозони посредују у слабој нуклеарној сили, која управља нуклеарним распадом на субатомским нивоима. Међутим, када је универзум био млад и врућ, електромагнетизам и слаба сила били су једно и све ове честице су биле скоро идентичне. Како се универзум хладио, сила се поделила, узрокујући да В и З бозони добијају на маси и да се понашају веома различито од фотона, процес који су физичари назвали „кршење симетрије“. Али како су тачно ове честице које посредују слабе силе постале тако тешке?
Испоставило се да су ове честице биле у интеракцији са посебним пољем, познатим као Хигсово поље. Пертурбације у том пољу довеле су до Хигсовог бозона и дале значај В и З бозонима.
