Никад гласнија порука Вашингтону: Тајван је за Кину црвена линија
© AP Photo / Taiwan Presidential Office
Пратите нас
Поруком да неће оклевати да покрене рат уколико Тајван прогласи независност, Кина је јасно и гласно оцртала своје црвене линије и то у тренутку када Вашингтон, наглашавањем такозване кинеске претње, покушава да злоупотреби већ постојеће жариште у азијско-пацифичком региону - Јужно кинеско море и Тајвански мореуз, каже новинар Милорад Денда.
Коментаришући изјаве након састанка кинеског и америчког министра одбране, Веј Фенгеа и Лојда Остина у Сингапуру, где је Пекинг обећао да ће „разбити сваки покушај Тајвана ка независности“, а Вашингтон позвао Кину да „престане да дестабилизује то острво са самоуправом“, бивши дописник српских медија из Пекинга каже да док је са једне стране позитивно то што се шефови армија две велике силе састају и разговарају, не треба заборавити да Америка савезима са земљама у азијско-пацифичком региону настоји да задржи своју доминацију у том делу света.
Никад гласнија порука Вашингтону
У том смислу, додаје, ово је била прилика за Кину да јасно истакне своје ставове о ситуацији у азијско-пацифичком региону, а пре свега о тајванском питању.
„Кина је то и учинила у тренутку када сви примећују да се Америка стварањем нових савеза, разговорима са постојећим економским интеграцијама и понудама економских уговора и преговора са азијским земљама, удруживањем у такозвану индо-пацифичку стратегију како би привукла што већи број земаља у такозваној економској компоненти, заправо веома интензивно и широко фокусира на азијско-пацифички регион. САД то чине наводно зарад развоја тог региона, а притом искључују из таквог пројекта Кину, главног играча у том региону. Јасно је да то не може довести до смирења и развоја већ, пре свега, до конфронтације са Кином“, појашњава Денда.
У Пекингу, додаје наш саговорник, виде да су такви амерички наступи мотивисани пре свега жељом да се утиче на кинеске могућности и пројекције у том делу света и да се заустави кинески развој.
„Наравно, то је за Пекинг неприхватљиво и стога је кинески министар одбране, управо у тренутку таквог једног америчког наступа са савезницима у том делу света, нашао за потребно да истакне врло чврст и до сада најјаче изражен став када је реч о тајванском питању, односно о могућностима развоја ситуације на Тајвану. Он је подвукао да ако се неко усуди да одваја Тајван од Кине, Пекинг неће оклевати да се бори и да ће то чинити по сваку цену и до краја. Ово је, дакле, најјаче упућена порука Вашингтону и то у тренутку када се америчко инсистирање на одржавању такозваног „статуса кво“ у Пекингу тумачи као одржавање статуса америчке доминације у том делу света“, указује Денда.
Јасни услови за кинеску интервенцију
Америка је, уверен је Денда, врло јасно чула кинеске поруке.
„Вашингтон добро зна тај став Пекинга, само је тамошњу администрацију можда изненадила одлучност и наглашеност тог става у овом тренутку. Али, не треба заборавити ни да ова изјава Пекинга долази после недавне турнеје председника САД Џозефа Бајдена по источној Азији, Јапану и Јужној Кореји, када је на једној конференцији за штампу изјавио да ће Америка војно бранити Тајван. Тада су у Белој кући пожурили да релативизују ту изјаву. Дакле, то је био још један разлог из ког је Пекинг сматрао да је нужно и неопходно нагласити да ће свим средствима бранити Тајван који Кина сматра делом своје територије“, истиче Денда.
Треба ипак, примећује наш саговорник, имати на уму да сем неких нагласака и појачане реторике, у кинеском ставу заправо и нема неких новина, будући да су Кинези пре више од две деценије усвојили такозвани антисецесионистички закон, којим су постављена три јасна услова за употребу силе према Тајвану.
„У том закону постоји правна основа за кинеску интервенцију и то, пре свега, у случају да Тајван прогласи независност, што је, надају се у Пекингу, мало вероватно. Други услов је уколико неке стране силе покушају да одвоје Тајван од Кине, а то би, како сматрају у Пекингу, могла бити жеља Америке и њихових савезника. Трећи услов под којим би Кина могла прибећи употреби силе је уколико закључи да је могућност мирног уједињења исцрпљена. Најважније је, сматрају у Пекингу, да власти у Тајвану схвате да је мирно уједињење једина права и сигурна опција за сународнике са обе стране мореуза“, истиче Денда.
Оштра реторика
На састанку у Сингапуру током безбедносног форума „Дијалог Шангрила“ амерички министар одбране Лојд Остин рекао је свом кинеском колеги да Пекинг треба да се „уздржи“ од сваке нове дестабилизирајуће акције према Тајвану, саопштио је Пентагон. Интересантно је, напомиње Денда, да се америчко наглашавање „кинеске претње“ дешава две недеље пре самита НАТО у Мадриду:
„Тамо ће једна од важних тема бити како да се одговори на такозвани кинески изазов. Дакле, реч је о увлачењу Кине у НАТО стратегију, што је, упозоравају у Пекингу, могућност концепција и идеја да се НАТО прошири на азијско-пацифички регион, а што би само даље увећавало ризике од сукоба у том делу света.“
Ипак, закључује Милорад Денда, остаје нада да та заоштрена реторика са обе стране неће прерасти у нешто много опасније, односно директну конфронтацију, али ризици, каже, увек постоје.
Кинески министар одбране Веј Фенге поручио је у Сингапуру свом америчком колеги да продаја оружја Тајвану „озбиљно подрива кинески суверенитет и њене безбедносне интересе“, пренела је кинеска телевизија ЦЦТВ. У најновијем пакету оружја, процењеном на 120 милиона долара, САД су објавиле да продају делове за бродове за тајванску Ратну морнарицу.
