https://sputnikportal.rs/20220615/stize-i-peti-izaslanik-za-zapadni-balkan-sta-donosi-makronov-igrac-i-gde-su-tu-srpski-interesi--1138571085.html
Стиже и пети изасланик за Западни Балкан: Шта доноси Макронов „играч“ и где су ту српски интереси
Стиже и пети изасланик за Западни Балкан: Шта доноси Макронов „играч“ и где су ту српски интереси
Sputnik Србија
Идеја да Макрон именује свог изасланика за Западни Балкан могла би да буде симетрично корисна. Овим потезом Француска би могла да поврати део изгубљених... 15.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-15T20:01+0200
2022-06-15T20:01+0200
2022-12-10T08:39+0100
регион
регион – политика
француска
србија
анализе и мишљења
западни балкан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110797/31/1107973156_0:138:2048:1290_1920x0_80_0_0_7d1832602f4d4546d20c5d15e39f873a.jpg
Западни Балкан би могао да добије још једног специјалног изасланика, овај пут из Француске, чиме би, уколико се идеја реализује, над овим делом света бдило укупно пет страних супервизора.Да ли у Западном Балкану као огледалу утицаја великих сила и Француска препознаје своју „шољицу чаја“ те да ли би ставови изасланика ове земље могли бити контратежа онима који не показују велики степен наклоности према Србији?Новина у француској спољној политициДушан Гујаничић из Института за политичке студије верује да је идеја о француском изасланику само наставак размишљања Емануела Макрона који је приликом посете Србији констатовао да је Француска била дуго одсутна са овог подручја о чему сведочи и чињеница да је између његове и посете последњег француског председника Србији прошло 17 година. Макрон је, каже Гујаничић, увидео да Француска као сила средњег обима мора да поред традиционалних упоришта као што су медитерански басен или земље Магреба, западна Африка, буде присутна и на другим подручјима, па и на тзв. Западном Балкану или Балкану опште.„То би било нешто ново у француској спољној политици. До сада није постојао такав оквир занимања за Западни Балкан али будући да су европске државе али и оне ваневропске већ присутне на овом подручју, Макрон је, ако је ова претпоставка тачна, закључио да је значајно да Француска има свог изасланика у званичној институционалној форми који би, ако ништа друго, послао јаку поруку: Ми смо овде, желимо да се питамо и учествујемо у решавању проблема“, каже наш саговорник уз примедбу да је ово Макрону други и последњи председнички мандат те да вероватно оваквим потезом жели да остави корене дубљег француског присуства на овом подручју.Или нови приступ или пристанак на копију САДНа питање да ли би се активност француског изасланика сводила на симболичко присуство или би Француска могла да се наметне као коректив другима, и самостални фактор решавања проблема на Западном Балкану, Гујаничић каже да је сврха француског присуства доношење неке додатне вредности, квалитативно нове димензије или приступа. Уколико изостане таква платформа, Француска ће, примећује, бити само бледа копија САД, Велике Британије или Немачке.У корист или на штету српских интереса?О томе у којој мери би Француска била наклоњена Србији и српским националним интересима наш саговорник каже да то није питање само за Француску већ и за нас који морамо да у трагању за савезником представимо своје идеје, размишљања и планове.Речити избор личностиДоста речит биће и избор личности за позицију изасланика, као и сфера из које долази, сматра Гујаничић.Интерес би могао бити заједничкиКоначно, и ми и Француска би могли да пронађемо свој интерес. Наш би био, закључује наш саговорник, могућност да разговарамо са једном од ретких западних земаља која може да саслуша наше ставове и која неће одмах агресивним и искључујућим тоном кренути ка нама, а њихов интерес би био да као сила средњег обима на овом трусном и нестабилном подручју поврати део геополитичких позиција.
француска
србија
западни балкан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
регион – политика, француска, србија, анализе и мишљења, западни балкан
регион – политика, француска, србија, анализе и мишљења, западни балкан
Стиже и пети изасланик за Западни Балкан: Шта доноси Макронов „играч“ и где су ту српски интереси
20:01 15.06.2022 (Освежено: 08:39 10.12.2022) Идеја да Макрон именује свог изасланика за Западни Балкан могла би да буде симетрично корисна. Овим потезом Француска би могла да поврати део изгубљених геополитичких позиција, а Србија пронађе савезника који би био контратежа агресивном утицају западних држава.
Западни Балкан би могао да добије још једног специјалног изасланика, овај пут из Француске, чиме би, уколико се идеја реализује, над овим делом света бдило укупно пет страних супервизора.
Да ли у Западном Балкану као огледалу утицаја великих сила и Француска препознаје своју „шољицу чаја“ те да ли би ставови изасланика ове земље могли бити контратежа онима који не показују велики степен наклоности према Србији?
Новина у француској спољној политици
Душан Гујаничић из Института за политичке студије верује да је идеја о француском изасланику само наставак размишљања Емануела Макрона који је приликом посете Србији констатовао да је Француска била дуго одсутна са овог подручја о чему сведочи и чињеница да је између његове и посете последњег француског председника Србији прошло 17 година. Макрон је, каже Гујаничић, увидео да Француска као сила средњег обима мора да поред традиционалних упоришта као што су медитерански басен или земље Магреба, западна Африка, буде присутна и на другим подручјима, па и на тзв. Западном Балкану или Балкану опште.
„То би било нешто ново у француској спољној политици. До сада није постојао такав оквир занимања за Западни Балкан али будући да су европске државе али и оне ваневропске већ присутне на овом подручју, Макрон је, ако је ова претпоставка тачна, закључио да је значајно да Француска има свог изасланика у званичној институционалној форми који би, ако ништа друго, послао јаку поруку: Ми смо овде, желимо да се питамо и учествујемо у решавању проблема“, каже наш саговорник уз примедбу да је ово Макрону други и последњи председнички мандат те да вероватно оваквим потезом жели да остави корене дубљег француског присуства на овом подручју.
Или нови приступ или пристанак на копију САД
На питање да ли би се активност француског изасланика сводила на симболичко присуство или би Француска могла да се наметне као коректив другима, и самостални фактор решавања проблема на Западном Балкану, Гујаничић каже да је сврха француског присуства доношење неке додатне вредности, квалитативно нове димензије или приступа. Уколико изостане таква платформа, Француска ће, примећује, бити само бледа копија САД, Велике Британије или Немачке.
„Француска би у неком нормалном геополитичком сплету околности требало да буде глас разума на Западу, западна држава која би због своје историје, прошлости, утицаја, културне моћи могла да представља контратежу, и својеврстан мост западног дела света ка остатку света - уколико прихвати улогу какву је некада имао рецимо Шарл де Гол или људи који мало шире посматрају ствари“.
У корист или на штету српских интереса?
О томе у којој мери би Француска била наклоњена Србији и српским националним интересима наш саговорник каже да то није питање само за Француску већ и за нас који морамо да у трагању за савезником представимо своје идеје, размишљања и планове.
„Иако је Француска задњих 20, 30 година доносила одлуке које су биле на штету наших националних интереса, ипак међу западним државама она још слови за државу са којом се може разговарати у коректном тону и на коректним основама. У којој мери то Француска жели, може и хоће, зависи од председника који креира спољну политику„.
Доста речит биће и избор личности за позицију изасланика, као и сфера из које долази, сматра Гујаничић.
„Много ће зависити од миљеа из кога долази, од саме личности, од степена повезаности са председником Републике, поверења које ужива, ширине мандата и овлашћења које му буде било дато. Такође, видећемо да ли ће то бити класичан дипломата, политичар у пензији или фигура која има војну и обавештајну прошлост као што је то енглески случај“.
Интерес би могао бити заједнички
Коначно, и ми и Француска би могли да пронађемо свој интерес.
Наш би био, закључује наш саговорник, могућност да разговарамо са једном од ретких западних земаља која може да саслуша наше ставове и која неће одмах агресивним и искључујућим тоном кренути ка нама, а њихов интерес би био да као сила средњег обима на овом трусном и нестабилном подручју поврати део геополитичких позиција.
