Бахати и арогантни Запад, симболика повратка Рудолфа Шарпинга на „место злочина“
19:05 05.07.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
Пратите нас
Тако то раде бахати, арогантни западни лицемери, како их је ових дана назвао председник Србије Вучић, изливши сву жуч на конференцији за новинаре после сусрета са Мирославом Лајчаком. Тешко је да ће их истина коју су чули дотаћи, као и онда када су почињали рат за Косово. Отуда недавна појава Рудолфа Шарпинга поново међу Србима носи пуно симболике.
Тај се „рат“ за Косово и Метохију по њиховим мерилима, очигледно, много одужио, а Запад скинуо дипломатске рукавице.
Најновија одлука Приштине да укине српска документа и регистарске ауто-таблице на територији Косова и Метохије је само још једна у низу оних осмишљених у неком од западних центара моћи који више и не покушавају да негирају лицемерство. Као да је више и битно да ли Приштина на то има право по неком постигнутом споразуму, како то покушава да нам објасни портпарол ЕУ Петер Стано.
Да ли се неко сећа да је дотични или било који други апаратчик ЕУ некада покушао да објасни зашто нема Заједнице српских општина на које Срби на Космету имају право по потписаном Бриселском споразуму на који је ЕУ ставила потпис.
Симболика у повратку Шарпинга
И као да је више важно шта поручују разни Лајчаци, Станои и остали емисари Запада задужени за Косово. Да су дипломатске рукавице скинуте показала је недавна посета немачког канцелара Олафа Шолца Београду и Приштини, али не само због тога што је без увијања поручио да ће Србија у ЕУ тек када призна такозвано независно Косово.
Више од тога говори то што је коментар своје посете Београду препустио свом саветнику Рудолфу Шарпингу. За оне са краћим памћењем, реч је човеку који је док је био министар одбране Немачку увео у рат на Косову и Метохији 1999. Године. Било је то први пут да се Бундесвер укључио у један сукоб после Другог светског рата.
На почетку беше лаж
Рудолф Шарпинг је 1999. године као немачки министар одбране обмануо јавност да се у Рогову на Космету десио масакр албанских цивила и Немачку увео у рат
© Фото : Youtube/A.W./Printscreen
Од тога је још битније да је то учинио обманувши немачку јавност лажима о чему је, што је код нас готово непознато, 2002. године снимљен документарни ТВ филм назван „На почетку беше лаж“.
Аутори, немачки новинари, Јо Ангерер и Матијас Верт су у њему разоткрили тадашњег министра одбране Шарпинга који је лагао између осталог да је у селу Рогово у близини Ђаковице српска полиција 29. јануара 1999. године починила масакр над цивилима како би убедио Немце у оправданост учешћа Немачке у НАТО агресији без мандата Уједињених нација.
Адвокат Владан Бојић, који је те 1999. Године био истражни судија Окружног суда у Пећи и радио на случају Рогово, каже за Спутњик да је у неверици гледао недавну Шарпингову конференцију за новинаре на којој нам предочава да треба да признамо Косово. Баш као што је у неверици гледао и ону у априлу 1999. на којој је лагао о масакру цивила у Рогову, што је раскринкао његов земљак, немачки официр Хенинг Хеш.
Немац Немца раскринкао
Хенш је управо уз дозволу истражног судије Бојића био један од учесника на увиђају у Рогову и Шарпинга обавестио да никаквог маскара над цивилима није било.
Хенш пред камерама новинара дословно каже:
„Тог јутра сам био у Скопљу када је Шарпинг на прес конференцији показивао „потресне слике“, како су Срби „зли момци“ начинили зло „јадним Албанцима“. Помислио сам да он није скроз „чист“. Слике које Шарпинг није показао, су оне са увиђаја на којима је албанско оружје. Није показао ни њихове ознаке ОВК, ни њихове чланске карте те организације. Као ни њихову муницију. Он није показао да је овде очигледно било борбе. Нема ни говора о масакру и колико год то изгледало непријатно, то је био војни сукоб“.
Била је то, како каже Бојић, толико огољена, фрапантна Шарпингова лаж, поготово што су припадници ОВК који су учествовали у сукобу идентифиуковани из 16 места са територије Косова и Метохије, да је Немац Немца разголитио.
Филм без задршке указује и на то како то ради лицемерна западна машинерија. И генерал Хајнц Локви из ОЕБС-а је недвосмилн:
„Услов за учешће Немчке била је такозвана хуманитарна катастрофа. Једна таква хуманитарна катастрофа као категорија међународног права, која би била оправдање за улазак у рат на Косову, пре рата није постојала“.
Похвале из НАТО-а
Tо у филму потврђују и цитати из тајних извештаја немачког Министарства одбране,што није сметало да се иза закључаних врата припреме Бундесвера за улазак у војни сукоб несметано одвијају.
Можда најречитије од свих говори изјава тадашњег портпарола НАТО-а, добро нам познатог Џејмија Шеја:
„Политичке вође су имале одлучујућу улогу у фомрирању јавног мњења. Они су демократски бирани представници, они су знали која вест је за њихово јавно мњење важна. Рудолф Шарпинг је заиста добро радио, а то није било лако да се одржи подршка јавног мњења – пример Рогово, једно мало село на Косову за косовски рат има посебну улогу“.
Портпарол НАТО-а Џејми Шеј имао је само речи хвале за Шарпинга
© AFP 2023 / ROBERT VANDEN BRUGGE
Интересантно је да је сам Шарпинг испричао да је фотографије наводног маскара цивила добио од непознатог немачког официра док је био у авиону на путу за Америку и да је одмах по повратку кући сазвао конференцију за новинаре. У Вашингтону је, изгледа, добио идеју шта би требало да предузме.
Одраз немоћи
Филм је само једном приказан на немачкој телевизији, али је иза њега остао транскрипт. Шарпинг иза кога су се, осим обмањивања немачке јавности по питању догађаја у Рогову и увлачења Немачке у рат, вукле и љубавне и друге афере о "непримиреном" примању новца, али и исто таквом трошењу новца Бундесвера, разрешен је дужности немачког министра одбране јула те 2002.године.
Тај и такав Шарпинг је ваљда био и најпозванији да се после 22 године врати на „место злочина“ у намери да доврши започето. Његов лик и дело несумњиво најбоље симоболизују оно што Запад ради на Косову, а сада и сасвим без увијања у дипломатске обланде.
Разумљива је фрустрација Запада јер за две деценије није постигао оно што је мислио да ће за неколико месеци. Косово и Метохија му је и даље кост у грлу која сада још више смета због украјинске кризе. Али ако нас је историја цивилизације ичему научила онда је то да су бахатост, осионост, арогантност увек били одраз политичке немоћи оних који мисле да су богом дани да одлучују о судбини целог света.
