Драстичан пад долара у глобалним девизним резервама
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Учешћа долара у глобалним девизним резервама је никад мање и на средњи рок ће неумитно падати јер више нема повратка на ниво глобализације који је био. Једноставно, долази до затварања националних економија из стратешких и других разлога, поготово у условима геополитичких поремећаја којима се не наслућује крај, оцена је економисте Ђорђе Ђукић.
Сведочимо поступној ерозији долара, оценио је Масимилијано Кастели, шеф стратешке анализе у сектору глобалних тржишта швајцарске УБС банке, додајући да је долар и даље најзаступљенија валута у девизним резервама централних банака, али је његов удео у њима на крају првог квартала био испод 60 одсто.
Да ли ће украјинска криза убрзати „развлашћивање“ долара у свету? Његов силазак са трона, поготово са појавом мултиполарног света, и раније је сматран неизбежним, али уз оцене да то неће ићи брзо. Четири петине испитаника у истраживању УБС-а које је обухватило 30 водећих централних банака, оценило је да ће од великог геополитичког преуређења света које иде у правцу мултиполарног, користи имати јуан.
Конфигурација геополитичких фактора одлучујућа
„Према последњим проценама ММФ-а амерички долар чини 58,8 процената светских девизних резерви. То је, практично, најнижи удео од 1996. године. Поређења ради то је драстични пад у односу на највиши ниво који је износио 72,7 процената у 2001. години. То говори да постоје фундаментални фактори, пре свега економски, али исто тако да постоји и конфигурација геополитичких фактора који доводе до тога да долар, како се то каже, губи на значају, односно да долази до његове ерозије у односу на коришћење других валута“, каже за Спутњик професор Економског факултета у Београду, стручњак за монетарну политику, др Ђорђе Ђукић.
Он је указао на факторе који ће довести до даљег поступног смањивања удела америчког долара у светском финансијском систему, подсећајући да прво треба поћи од ефеката пандемије ковида који је претходио украјинској кризи. Он је „заслужан“ што је код водећих централних банака, а то су амерички Фед, Европска централна банка (ЕЦБ), Банка Енглеске и Банка Јапана, дошло до потпуне асиметрије у вођењу монетарне политике. Тако је Фед ради сузбијања високе инфлације ушао у фазу поступног повећања референтне каматне стопе, која би до краја године била повећана на 3,5 одсто. У Банци Енглеске би се она зауставила на 3,0 одсто, док ће ЕЦБ врло тешко моћи да прибегне повећању кључне каматне стопе до краја године.
У монетарним политикама кључних централних банака у свету влада потпуна асиметрија
© AFP 2023 / DANIEL ROLAND
Кина неће јачати курс јуана
„Оно што је исто тако битно за релације које ће валуте у којој мери потиснути долар је сагледавање параметара кинеске привреде. Циљна стопа раста БДП за 2022. од 5,5 процената сматрана је реалистичном пре избијања сукоба у Украјини. Али због енормно затварање, пошто је 400 милиона Кинеза било изложено мерама изолације, то је утицало на смањену потрошњу кинеског становништва“, истиче наш саговорник.
Процењује се, додаје он, да је промет малопродаје опао за нешто више од 10 процената. Друга битна ствар је да је дошло је до поремећаја ланца снабдевања што утиче на то колико ће стопа привредног раста бити остварива. Зато Кина не може да прибегне рестриктивним мерама у монетарној сфери, што значи да никако неће допустити јачање курса јуана у односу на друге валуте управо због тих фундаменталних фактора, објашњава Ђукић.
С обзиром на то, као и велику разлику између каматних стопа Феда и ЕЦБ, а евро је друга валута по значају у свету, дошло је до скока вредности долара од око 17 одсто, а пада вредности евра за 10 процената. Ипак то не значи да се учешће долара у глобалним девизним резервама неће смањивати, само што ће до окончања сукоба у Украјини, тећи нешто спорије.
На бази нових аранжмана између Русије и Кине, Русије и Индије, валуте попут јуана ће попримити значајнију улогу
© Sputnik / Alexandr Demyanchuk
/ Нови аранжмани
С друге стране, дугорочно гледано на бази нових аранжмана између Русије и других држава БРИКС-а у целини, Русије и Кине, Русије и Индије, валуте попут јуана ће попримити значајнију улогу, каже он.
Кина ће, нема дилему наш саговорник, због унутрашње економске политике и остваривања привредног раста што је кључно за њу, прилагођавати своју монетарну политику домаћим приликама, а не свету.
На питање какве ће у монетарној сфери бити последице украјинске кризе, поготово што је свет подељен на мањи број земаља које су увеле санкције Русији и већи део света који то није учинио и који, евидентно, све више сарађује између себе, Ђукић нема дилему:
„Оно што сигурно могу да тврдим као монетарац то је да ће се, с обзиром на деглобализацију, формирати више такозваних регионалних валута. Нека од тих валута где се интензивно обавља трговина преузеће кључну улогу и онда ће те регионалне валуте егзистирати или коегзистирати. А онда ће се практично оно што је везано за долар односити само на оне трансакције када спољна трговина тих региона излази на друга подручја, или на светска тржишта“.
Регионалне валуте потискују долар
То је, како сматра, незаустављив процес и указује на таква догађања на релацији Саудијска Арабија – Кина, Кина и Русија, Индија и Русија.
„Удео тих регионалних валута ће осетно да порасте и аутоматски ће долар бити даље потискиван. Садашњих непуних 59 одсто учешћа долара у девизним резервама може бити задржан једно време, али ће неумитно на средњи рок доћи до његовог пада јер више нема повратка на глобализацију какву смо имали“, закључио је саговорник Спутњика.
