https://sputnikportal.rs/20220724/bitno-je-da-u-beogradu-bude-lepo-zitelji-gruze-o-vrucini-i-svetskoj-krizi-1140277689.html
„Битно је да у Београду буде лепо“: Житељи Груже о врућини и светској кризи
„Битно је да у Београду буде лепо“: Житељи Груже о врућини и светској кризи
Sputnik Србија
Други топлотни талас који је погодио Србију, без капи кише у последње две недеље, проблем је за пољопривреднике гружанског краја, али од зиме углавном не... 24.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-24T14:51+0200
2022-07-24T14:51+0200
2022-07-24T14:51+0200
србија
привреда и пољопривреда
специјална операција у украјини
гас
врућине
суша
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112259/33/1122593364_0:315:1440:1125_1920x0_80_0_0_994642c99af4c1c03366db40368c6ffb.jpg
У разговору са екипом Танјуга мештани Груже примећују да су температуре ове године више, а врућине теже, али додају да су им зато ноћи хладније, па могу да се „прописно“ одморе како би преко дана могли да обављају посао у пољу, али и да полако припремају огрев за зиму.Овај крај живи од пољопривреде, а Бојан из Груже истиче да тренутни временски услови никако нису погодни када је реч о ратарству и сточарству, па ће и приноси бити мањи.На питање да ли страхује од енергетске кризе, подсећа да на селу не зависе од гаса.„Грејемо се на дрва и старим методама тако да смо безбедни што се тиче зиме. Само да буде хране, а биће је сигурно“, додао је он.Јован Јовановић из села Пајсијевић, којег је екипа Танјуга затекла док испред породичне фирме која се бави производњом бетонских цеви и стубова сређује асфалт, каже да су навикли да раде на високим температурама и да им у том смислу не представља велики проблем, али да суша негативно утиче на цео крај.„Није нам проблем да издржавамо на високим температурама - мало вода, мало хлад и издржи се, али суше много утичу на пољопривреду, а из године у годину је све лошије“, прича он.Додаје да су врућине све веће, а додатни проблем је и повлачење Гружанског језера, због високих температура и недостатка кише.„Нема више услова ни да се полива како треба, а кише је све мање тако да је баш велики проблем за пољопривреду“, причао он.Примећујући да се од пандемије вируса корона много људи вратило да живи на селу, Јован каже да се не плаше енергетске кризе.„Не плашимо се енергетске или било које кризе која нас чека на зиму. Нема на селу страха за то - нећемо бити гладни, а неће нам бити ни хладно“, каже он.Зорана, још једног мештанина Груже, екипа Танјуга је затекла испред продавнице у коју је свратио да купи воду, у повратку са ливаде на којој је балирао сено.„Никако је по овој врућини, много је другачије у односу на прошле године, све је топлије, много теже, скупље све. Балирао сам сено и сада журим да пијем воду, дехидрирао сам“, говори Зоран.Он је један од ретких који страхује пред зиму.„Како нема страха када су сада дрва овде 65 евра, а прошле године су била 40. Све сам вам рекао“, каже Зоран.Ратко Симовић наглашава да велике врућине представљају проблем онима који морају да раде, у пољу или на неком радном месту.С обзиром да је возач у пензији, а на основу искуства, примећује да је његовим колегама који раде у возилима у којима нема климе „страшно“.Испричао је и да суше негативно утичу на бунаре и наводи да његов бунар од 11 метара никада није био испод осам метара воде, а да сада има око четири, пет.„То је још и добро, јер има много бунара који су пресушили. Код мене, у селу Липница, има много људи који свакога дана иду на брану, на језеро, да узму по три, четири цистерне воде за стоку“, испричао је.Ратко каже и да се прича о тешкој зими односи само на Београд, а да из престонице ретко када виде и примећују шта се дешава по Србији - у Крагујевцу, Гружи, Краљеву, Книћу.„Битно им је да у Београду буде лепо“, каже Ратко кроз осмех и додаје да се енергетске кризе не плаши, јер има залихе хране, а као и сваке године, и ове ће дрва за огрев спремити из своје шуме.Јадранка, која на своје радно место у трафици долази након што полије башту и њиве, каже да јој не смета врућина, а хлади се тако што заледи флашу са водом и стави је испред вентилатора, док код куће затвори све ролетне и буде им као да имају клима уређај.Ипак, примећује да је ове године у односу на прошле топлије, али и да су ноћи хладније него што су биле.Каже и да суша лоше утиче на усеве, али да се сналази ко како може, односно да они који имају бунаре и воду заливају.Сматра и да ће села више да страдају од градова када је реч о струји, током зиме јер се, каже, у селима греју на дрва, а у градовима на струју, па ће у селу бити више рестрикција.Примећује и да су сада, ипак, људи који живе на селу у предности у односу на оне који живе у граду јер, како каже, на селу нико не може да остане гладан.
https://sputnikportal.rs/20220712/stize-najtopliji-tropski-talas--danju-40-stepeni-noci-vrele-meteorolog-otkriva-koliko-ce-trajati-1139807932.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, пољопривреда, гас, врућине, суша
србија, пољопривреда, гас, врућине, суша
„Битно је да у Београду буде лепо“: Житељи Груже о врућини и светској кризи
Други топлотни талас који је погодио Србију, без капи кише у последње две недеље, проблем је за пољопривреднике гружанског краја, али од зиме углавном не страхују. Како кажу, на селу, упркос сушама и мањим приносима, хране ће сигурно бити, а од гаса не зависе.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
У разговору са екипом Танјуга мештани Груже примећују да су температуре ове године више, а врућине теже, али додају да су им зато ноћи хладније, па могу да се „прописно“ одморе како би преко дана могли да обављају посао у пољу, али и да полако припремају огрев за зиму.
Овај крај живи од пољопривреде, а Бојан из Груже истиче да тренутни временски услови никако нису погодни када је реч о ратарству и сточарству, па ће и приноси бити мањи.
„Велика је суша, приноси ће бити сигурно смањени, већ сада се види. За пшеницу се очекивало око пет, шест тона, а људи имају око три, четири. Видећемо шта ће бити са сојом и другим културама“, испричао је Бојан.
На питање да ли страхује од енергетске кризе, подсећа да на селу не зависе од гаса.
„Грејемо се на дрва и старим методама тако да смо безбедни што се тиче зиме. Само да буде хране, а биће је сигурно“, додао је он.
Јован Јовановић из села Пајсијевић, којег је екипа Танјуга затекла док испред породичне фирме која се бави производњом бетонских цеви и стубова сређује асфалт, каже да су навикли да раде на
високим температурама и да им у том смислу не представља велики проблем, али да суша негативно утиче на цео крај.
„Није нам проблем да издржавамо на високим температурама - мало вода, мало хлад и издржи се, али суше много утичу на пољопривреду, а из године у годину је све лошије“, прича он.
Додаје да су врућине све веће, а додатни проблем је и повлачење Гружанског језера, због високих температура и недостатка кише.
„Нема више услова ни да се полива како треба, а кише је све мање тако да је баш велики проблем за пољопривреду“, причао он.
Примећујући да се од пандемије вируса корона много људи вратило да живи на селу, Јован каже да се не плаше енергетске кризе.
„Не плашимо се
енергетске или било које кризе која нас чека на зиму. Нема на селу страха за то - нећемо бити гладни, а неће нам бити ни хладно“, каже он.
Зорана, још једног мештанина Груже, екипа Танјуга је затекла испред продавнице у коју је свратио да купи воду, у повратку са ливаде на којој је балирао сено.
„Никако је по овој врућини, много је другачије у односу на прошле године, све је топлије, много теже, скупље све. Балирао сам сено и сада журим да пијем воду, дехидрирао сам“, говори Зоран.
Он је један од ретких који страхује пред зиму.
„Како нема страха када су сада дрва овде 65 евра, а прошле године су била 40. Све сам вам рекао“, каже Зоран.
Ратко Симовић наглашава да велике врућине представљају проблем онима који морају да раде, у пољу или на неком радном месту.
С обзиром да је возач у пензији, а на основу искуства, примећује да је његовим колегама који раде у возилима у којима нема климе „страшно“.
„Врућине су веће него раније. Не могу пре шест поподне да изађем да радим нешто. Јуче сам хтео да средим неке бале сена, није било шансе, покушао сам да пустим овце да изађу, нису хтеле ни да изађу из тора“, говори Ратко.
Испричао је и да суше негативно утичу на бунаре и наводи да његов бунар од 11 метара никада није био испод осам метара воде, а да сада има око четири, пет.
„То је још и добро, јер има много бунара који су пресушили. Код мене, у селу Липница, има много људи који свакога дана иду на брану, на језеро, да узму по три, четири цистерне воде за стоку“, испричао је.
Ратко каже и да се прича о тешкој зими односи само на Београд, а да из престонице ретко када виде и примећују шта се дешава по Србији - у Крагујевцу, Гружи, Краљеву, Книћу.
„Битно им је да у Београду буде лепо“, каже Ратко кроз осмех и додаје да се енергетске кризе не плаши, јер има залихе хране, а као и сваке године, и ове ће дрва за огрев спремити из своје шуме.
„Не плашим се енергетске кризе, ту сам на селу, имамо залихе, не плашимо се углавном, али има људи који се плаше. Грејем се на дрва, имам своју шуму, спремим 10, 15 метара дрва и немамо проблема“, испричао је.
Јадранка, која на своје радно место у трафици долази након што полије башту и њиве, каже да јој не смета врућина, а хлади се тако што заледи флашу са водом и стави је испред вентилатора, док код куће затвори све ролетне и буде им као да имају клима уређај.
Ипак, примећује да је ове године у односу на прошле топлије, али и да су ноћи хладније него што су биле.
Каже и да суша лоше утиче на усеве, али да се сналази ко како може, односно да они који имају бунаре и воду заливају.
Сматра и да ће села више да страдају од градова када је реч о струји, током зиме јер се, каже, у селима греју на дрва, а у градовима на струју, па ће у селу бити више рестрикција.
Примећује и да су сада, ипак, људи који живе на селу у предности у односу на оне који живе у граду јер, како каже, на селу нико не може да остане гладан.
