https://sputnikportal.rs/20220728/na-ivanovim-koritima-molitva-povodom-50-godina-od-rusenja-lovcenske-kapele-1140426059.html
На Ивановим Коритима молитва поводом 50 година од рушења Ловћенске капеле
На Ивановим Коритима молитва поводом 50 година од рушења Ловћенске капеле
Sputnik Србија
На Ивановим Коритима одржан је дио обиљежавања педесет година од рушења капеле на Ловћену. Ловћенска капела духовни храм наше отаџбине без које смо незаштићени... 28.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-28T10:10+0200
2022-07-28T10:10+0200
2022-07-28T10:10+0200
регион
регион – друштво
регион
црна гора
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/1c/1140426202_0:0:799:449_1920x0_80_0_0_925ec851f0044b98f01e22c2573bceff.jpg
Петровић је рекао да је немогуће побројати све који су дигли глас против вандалског чина рушења једне цркве и последње жеље великана једног народа, а да је први енергичан глас против њеног рушења очекивано дигла Митрополија црногорско приморска на челу са митрополитом Данилом Дајковићем .Он је подсјетио и да су се поводом рушења капеле надлежним органима огласили црногорски студенати са студија у Новом Саду, а да је на скупу студената и професора Филозофског факултета у Београду, одржаном 17. јуна 1970. године, изричито је саопштен став против рушења Капелице.Посебан покушај очувања Његошевог завјета је насловљен „Писмо најзначајнијих интелектуалаца родом из Црне Горе упућено на релевантне адресе власти . Дајући потпис тој иницијативи Михаило Лалић је телеграмски поручио : „Потпис дајем , успјеху се не надам“!Велики број историчара,историчара умјетности, књижевника, сликара, академика, лично и појединачно су изражавали своје негативне ставове и јавно негодовали, рекао је Петровић.Петар Лубарда прослављени сликар са Цетиња, више пута је указивао на погубност овакве одлуке и оштро негодовао против ње. Не могавши да прихвати рушење завјета великана народа коме припада, разочаран сломом чињеница пред голом силом ствара једну од својих најбољих слика, „Сумрак Ловћена“, којом осликава безумно рушење завјетне цркве Светог Петра Цетињског. Ова црногорска „Герника“ , према речима Петровића, остаје вјечито свједочанство вандалског времена црвеног диктата .Међу онима који су јавно негодовали против рушења капеле Петровић је поменуо једног од највећих југословенских и српских књижевника, Мешу Селимовића, Мирослава Крлежу, као И бројне историчаре умјетности И историчаре.Међутим, како је истакао самоувјереност правника да ће тријумфовати наука , сломила је гола сила онако како је и рекао предсједник скупштине Црне Горе Видоје Жарковић митрополиту Данилу Дајковићу : „Нека сви судови пресуде у корист митрополије , Капела се неће поново зидати на Ловћену“.Додао је да су потомци породице Петровић Његош били противници рушења завјета њиховог великана, али И да је “патња још више горела у душама обичних људи који су са болом у души гледали рушење светиње , немоћни да било што предузму”.“Рушење Његошеве завјетне цркве почело је на празник св. Кирика и Јулите . Тај 28.07.1972.г. Био је петак, дан када је распет наш Господ Исус Христос . Смјерно чекамо неђељу и Васкрсење наше светиње , духовног крова наше отаџбине без којег смо незаштићени од свих врста олуја и невремена”, поручио је Иван Петровићу у бесједина завршетку Округлог стола “50 година од разарања Његошеве капеле на Ловћену”.Он је говорио пред црквом Преображења Господњег на Ивановим коритима, у непосредној близини остатака ловћенског храма Светог Петра Цетињског, које су посјетили учесници скупа, уз молитву Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, свештенства и вјерника Митрополије црногорско-приморске.
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион – друштво, регион, црна гора
регион – друштво, регион, црна гора
На Ивановим Коритима молитва поводом 50 година од рушења Ловћенске капеле
На Ивановим Коритима одржан је дио обиљежавања педесет година од рушења капеле на Ловћену. Ловћенска капела духовни храм наше отаџбине без које смо незаштићени од свих врста олуја, поручио је синоћ окупљенима Иван Петровић Његош, директни потомак династије Петровића.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Петровић је рекао да је немогуће побројати све који су дигли глас против вандалског чина рушења једне цркве и последње жеље великана једног народа, а да је први енергичан глас против њеног рушења очекивано дигла Митрополија црногорско приморска на челу са митрополитом Данилом Дајковићем .
Он је подсјетио и да су се поводом рушења капеле надлежним органима огласили црногорски студенати са студија у Новом Саду, а да је на скупу студената и професора Филозофског факултета у Београду, одржаном 17. јуна 1970. године, изричито је саопштен став против рушења Капелице.
Посебан покушај очувања Његошевог завјета је насловљен „Писмо најзначајнијих интелектуалаца родом из Црне Горе упућено на релевантне адресе власти . Дајући потпис тој иницијативи Михаило Лалић је телеграмски поручио : „Потпис дајем , успјеху се не надам“!
Велики број историчара,историчара умјетности, књижевника, сликара, академика, лично и појединачно су изражавали своје негативне ставове и јавно негодовали, рекао је Петровић.
Петар Лубарда прослављени сликар са Цетиња, више пута је указивао на погубност овакве одлуке и оштро негодовао против ње. Не могавши да прихвати рушење завјета великана народа коме припада, разочаран сломом чињеница пред голом силом ствара једну од својих најбољих слика, „Сумрак Ловћена“, којом осликава безумно рушење завјетне цркве Светог Петра Цетињског. Ова црногорска „Герника“ , према речима Петровића, остаје вјечито свједочанство вандалског времена црвеног диктата .
Међу онима који су јавно негодовали против рушења капеле Петровић је поменуо једног од највећих југословенских и српских књижевника, Мешу Селимовића, Мирослава Крлежу, као И бројне историчаре умјетности И историчаре.
Међутим, како је истакао самоувјереност правника да ће тријумфовати наука , сломила је гола сила онако како је и рекао предсједник скупштине Црне Горе Видоје Жарковић митрополиту Данилу Дајковићу : „Нека сви судови пресуде у корист митрополије , Капела се неће поново зидати на Ловћену“.
“Противљење рушењу Његошеве Капеле добило је и међународни карактер у лику француског књижевника, политичара и дугогодишњег министра културе те земље Андрее Малроа, који је интервенисао да се то не ради, а који је из свог искуства рекао једну бесмртну истину: „Ко се плаши својих споменика, тај живи у тешком бунилу и живи у вјечном незнању,“ рекао је Петровић.
Додао је да су потомци породице Петровић Његош били противници рушења завјета њиховог великана, али И да је “патња још више горела у душама обичних људи који су са болом у души гледали рушење светиње , немоћни да било што предузму”.
“Рушење Његошеве завјетне цркве почело је на празник св. Кирика и Јулите . Тај 28.07.1972.г. Био је петак, дан када је распет наш Господ Исус Христос . Смјерно чекамо неђељу и Васкрсење наше светиње , духовног крова наше отаџбине без којег смо незаштићени од свих врста олуја и невремена”, поручио је Иван Петровићу у бесједи
на завршетку Округлог стола “50 година од разарања Његошеве капеле на Ловћену”.
Он је говорио пред црквом Преображења Господњег на Ивановим коритима, у непосредној близини остатака ловћенског храма Светог Петра Цетињског, које су посјетили учесници скупа, уз молитву Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, свештенства и вјерника Митрополије црногорско-приморске.
