Штетно за Америку: Пелосијева посетом Тајвану дала Кини одрешене руке
© AP Photo / Taiwan Ministry of Foreign Affairs via APНенси Пелоси напушта Тајван.
© AP Photo / Taiwan Ministry of Foreign Affairs via AP
Пратите нас
Посета Ненси Пелоси Тајвану не само да је додатно нарушила односе Пекинга и Вашингтона, већ Кина више нема никакве потребе да поштује било какве претходне договоре о томе како ће третирати ово острво и на који начин ће решавати тајванско питање, оцењује дипломата у пензији Зоран Миливојевић.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Како каже, чињеница да је председница Представничког дома, упркос бројним упозорењима из Пекинга, ипак отишла на Тајван, представља озбиљну провокацију Кине, а најбољи доказ за то је реакција генералног секретара УН Антонија Гутереша који је осудио ту посету, управо имајући у виду јасан став кинеске стране.
Кини дате одрешене руке
Та посета ће, упозорава Миливојевић, сасвим сигурно довести у питање даљи развој кинеско-америчких односа, који су овим потезом САД претрпели озбиљну штету.
„Не верујем да ће доћи до потпуног прекида дипломатских односа двеју земаља, али мислим да ће они бити сведени на најмању меру, будући да овакав потез представља арогантну демонстрацију политичко-војних потенцијала САД, за које Вашингтон и даље мисли да су на високом нивоу. Али, овај потез ће такође за последицу имати и далеко веће ангажовање Пекинга према Тајвану у будућности, у смислу његовог прикључења Кини“, сматра искусни дипломата.
Кина је, додаје, избегла да уђе у замку директне конфронтације, али је задржала право да убудуће одлучује о третману Тајвана као дела свог унутрашњег питања, без обзира на став Америке да се одржи „статус кво“ и да се Тајван не може прикључити Кини насилним путем.
„После овог акта тај став Вашингтона више нема тежину, а Кина има одрешене руке да одлучује о будућности Тајвана као дела своје територије“, уверен је Миливојевић.
Реинтеграција без насиља
Спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс” Срђа Трифковић не мисли да ће се Кина одлучити на војну опцију када је Тајван у питању, иако је оштра реторика на снази још од 1949. године.
„Тајван је, премда неупоредиво мањи од Кине, економска супер сила са оружаним системима првог реда. Војни и политички ризици таквог потеза били би превисоки и не верујем да Си Ђинпинг на дуге стазе озбиљно размишља о тој опцији. Пре мислим да се он нада томе да ће са даљим јачањем Кине и њеног утицаја на регион као прворазредне евроазијске силе, напросто да привуче Тајван у процес ближе реинтеграције без насиља“, оцењује Трифковић.
Међутим, како додаје, уколико кинески председник заиста не одговори оштро на посету Пелосијеве Тајвану, постоји опасност да изгуби кредибилитет:
„Са друге стране, Си Ђинпингу је јако стало до стабилности, а јасно је да би евентуална ескалација или ратни сукоб био извор максималне нестабилности. Тако да у овом тренутку он заправо нема добре опције, тим пре јер се спрема за избор за трећи мандат. Мислим да у тренутку када унутар партијског врха ствара консензус за ту значајну одлуку, себи не може да допусти луксуз да улази у неки отворени клинч са Америком. У том смислу не очекујем да се било шта значајно деси”.
Изрежирано неслагање Беле куће и Пелосијеве
Не значе много, каже наш саговорник, ни упозорења из Беле куће.
„Мислим да је све било изрежирано и да су они практично дали „зелено светло“ Ненси Пелоси да иде на Тајван, јер им је управо било стало до тога да кинеског председника доведу у ситуацију да са једне стране мора да прети оштрим мерама, док са друге стране нема на располагању мере које опет не би биле толико оштре да на дуже стразе пољуљају његове позиције унутар партије“, каже Срђа Трифковић.
Сличног става је и Зоран Миливојевић који поводом покушаја Бајденове администрације да се огради од посете Пелосијеве Тајвану подсећа на то да је у Америци на снази председнички систем.
„У том смислу аргументи Беле куће да су они били против посете Пелоси Тајвану, али да нису могли да је спрече, делују неубедљиво. Тим пре јер Пелоси припада истој политичкој структури, односно партији којој припада и председник Бајден, и заступа исту политику. Зато се овај потез може посматрати као део заједничке стратегије да се демонстрира америчка сила и присутност у том делу света“, верује Миливојевић.
Како додаје, довољно је погледати да Пелоси посетила Јапан, Јужну Кореју и Сингапур, земље које су увеле санкције Русији и у потпуности следе америчку стратегију на глобалном плану, као и Малезију, очигледно у покушају да се та велика муслиманска земља приволи на ту страну, пре свега због Индонезије
„Цео тај пут је био демонстрација америчке стратегије и политике на Пацифику усмерене против Кине. Дакле, реч је о демонстрацији америчке спољнополитичке доктрине на чијем челу су демократе – и Бајден и Ненси Пелоси, а део те стратегије који може бити опасан је оријентација на интервенционизам, који би ту стратегију у пракси требало да допуни“, наводи Миливојевић.
Нема, закључује дипломата, никакве разлике у ставовима Представничког дома америчког Конгреса и Беле куће, већ је ограђивање Бајденових људи од посете Ненси Пелоси Тајвану био покушај да се створи излазна варијанта, односно простор за даљу комуникацију Вашингтона и Пекинга.
Председница Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси у уторак увече је долетела у Тајпеј, а у среду ујутру имала је састанак са шефом тајванске администрације Цаи Инг-веном. Ово је њена прва посета Тајвану од 1997. године. Америчка администрација, коју је кинески лидер упозорио да „играњем ватром ризикује да се опече“, уверила је Пекинг у своју приврженост политици „једне Кине“ и оградила се од посете, рекавши да Пелосијева сама доноси одлуке.
Кина сматра Тајван својом провинцијом и увек се противи сваком контакту између представника Тајпеја и актуелних званичника, посебно високих званичника, или војске из земаља са којима Пекинг има успостављене дипломатске односе.