https://sputnikportal.rs/20220804/godisnjica-oluje-u-srbiji-pomen-u-hrvatskoj-praznik-1140683498.html
Годишњица Олује: У Србији помен, у Хрватској празник
Годишњица Олује: У Србији помен, у Хрватској празник
Sputnik Србија
На данашњи дан, пре 27 година, хрватска војска је на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију "Олуја". Убијено је или нестало око 2.000 Срба... 04.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-04T07:18+0200
2022-08-04T07:18+0200
2022-08-04T11:33+0200
србија
србија
акција „олуја“
србија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110409/28/1104092811_0:0:1800:1014_1920x0_80_0_0_477ff317934b10bb007f80a7efbf5b2c.jpg
Како је најавио председник Александар Вучић годишњица ове хрватске војно-полицијске акције биће обележена у Новом Саду, на Тргу слободе, данас у 20 сати.У Хрватској ће и ове године акција бити обележена као празник - Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља.Централно обележавање Хрватска традиционално организује у Книну, где ће председник Зоран Милановић данас приредити пријем за ратне команданте. Милановић ће том приликом уручити одликовања, медаље и унапредити неке припаднике Оружаних снага Хрватске, саопштено је из његовог кабинета.Прецизни протокол обележавања годишњице ''Олује''' у Книну још није објављен, а први пут ове године неколико удружења цивилног сектора одржало је у среду получасовну антиратну акцију на Тргу бана Јелачића у Загребу у знак сећања на убијене и протеране Србе током и након ове војно-полицијске акције.Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, у војно-полицијској акцији ''''Олуја'''' је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000.Једно од најсуровијих етничких чишћењаДок је за Хрвате ''''Олуја'''' разлог за прославе, за Србе је то најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.Акција ''''Олуја'''' почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.Док су колоне избеглица у аутомобилима, камионима, тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ, хрватска војска је улазила је у напуштени Книн, у којем је 5. августа истакла хрватску заставу. У акцији је учествовало око 130.000 припадника оружаних снага са хрватске стране.У Хашком трибуналу је за злочин над Србима у ''''Олуји'''' био осуђен на 24 година затвора хрватски генерал Анте Готовина, али је у новембру 2012. ослобођен.У Хашком трибуналу уз Готовину се судило и хрватским генералима Младену Маркачу и Ивану Чермаку за прогоне, депортације, убиства, злочине против човечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања. Чермак је првостепено ослобођен оптужби, док је Маркач осуђен на 18 година затвора. Међутим, Жалбено веће поништило је ту пресуду и ослободило га оптужби.Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак" и „Олуја" Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Фрање Туђмана, који је преминуо 1999.У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника Генералштаба Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп", „Бљесак" и „Олуја".За 25 године од ''''Олује'''' хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица. Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.У Хрватској ће ова годишњица ''''Олује'''' бити обележена у сенци прве оптужнице коју је Србија подигла против хрватских пилота који су бомбардовали колону Срба на Петровачкој цести.Оптужница хрватске пилоте терети за злочин над српским цивилима у колони код Босанског.А зашто прича о „Олуји“ није никада до краја испричана анализирали смо у емисији „Спутњик интервју“, чији су гости били председник центра Веритас Саво Штрбац, бивши официр војске Републике Српске Крајине Милорад Поповић и новинар Милена Марковић:
https://sputnikportal.rs/20220803/zbeg-iz-hrvatske-koji-traje-zasto-oluja-nije-nikada-do-kraja-ispricana-prica-video-1140665733.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, акција „олуја“, србија – политика
србија, акција „олуја“, србија – политика
Годишњица Олује: У Србији помен, у Хрватској празник
07:18 04.08.2022 (Освежено: 11:33 04.08.2022) На данашњи дан, пре 27 година, хрватска војска је на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију "Олуја". Убијено је или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000. Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја" биће обележен у 20 часова у Новом Саду, на Тргу слободе.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Како је најавио председник Александар Вучић годишњица ове хрватске војно-полицијске акције биће обележена у Новом Саду, на Тргу слободе, данас у 20 сати.
У Хрватској ће и ове године акција бити обележена као празник - Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља.
Централно обележавање Хрватска традиционално организује у Книну, где ће председник Зоран Милановић данас приредити пријем за ратне команданте. Милановић ће том приликом уручити одликовања, медаље и унапредити неке припаднике Оружаних снага Хрватске, саопштено је из његовог кабинета.
Прецизни протокол обележавања годишњице ''Олује''' у Книну још није објављен, а први пут ове године неколико удружења цивилног сектора одржало је у среду получасовну антиратну акцију на Тргу бана Јелачића у Загребу у знак сећања на убијене и протеране Србе током и након ове војно-полицијске акције.
Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, у војно-полицијској акцији ''''Олуја'''' је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000.
Једно од најсуровијих етничких чишћења
Док је за Хрвате ''''Олуја'''' разлог за прославе, за Србе је то најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.
Акција ''''Олуја'''' почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.
Док су колоне избеглица у аутомобилима, камионима, тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ, хрватска војска је улазила је у напуштени Книн, у којем је 5. августа истакла хрватску заставу. У акцији је учествовало око 130.000 припадника оружаних снага са хрватске стране.
У Хашком трибуналу је за злочин над Србима у ''''Олуји'''' био осуђен на 24 година затвора хрватски генерал Анте Готовина, али је у новембру 2012. ослобођен.
У Хашком трибуналу уз Готовину се судило и хрватским генералима Младену Маркачу и Ивану Чермаку за прогоне, депортације, убиства, злочине против човечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања. Чермак је првостепено ослобођен оптужби, док је Маркач осуђен на 18 година затвора. Међутим, Жалбено веће поништило је ту пресуду и ослободило га оптужби.
Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак" и „Олуја" Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Фрање Туђмана, који је преминуо 1999.
У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника Генералштаба Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп", „Бљесак" и „Олуја".
За 25 године од ''''Олује'''' хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица. Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.
У Хрватској ће ова годишњица ''''Олује'''' бити обележена у сенци прве оптужнице коју је Србија подигла против хрватских пилота који су бомбардовали колону Срба на Петровачкој цести.
Оптужница хрватске пилоте терети за злочин над српским цивилима у колони код Босанског.
А зашто прича о „Олуји“ није никада до краја испричана анализирали смо у емисији „Спутњик интервју“, чији су гости били председник центра Веритас Саво Штрбац, бивши официр војске Републике Српске Крајине Милорад Поповић и новинар Милена Марковић:
