https://sputnikportal.rs/20220804/sta-da-kazete-majci-koja-je-izgubila-dete-u-oluji-1140717963.html
Шта да кажете мајци која је изгубила дете у ”Олуји”
Шта да кажете мајци која је изгубила дете у ”Олуји”
Sputnik Србија
Како основно начело историјске науке - без огорчења и пристрасности- сучелити са стварним сапатницима догађаја? Шта ви да кажете мајци која је изгубила 12... 04.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-04T19:42+0200
2022-08-04T19:42+0200
2022-08-04T19:42+0200
регион
регион – политика
хрватска
акција „олуја“
република српска крајина
етничко чишћење
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/41/58/415807_0:81:2048:1233_1920x0_80_0_0_5e1f6e8c22451837ce9ba7a16234fdea.jpg
У дану када се обележава 27 година од почетка војно полицијске операције Олуја која је резултирала убиствима, прогонима и етничким чишћењем, незабележеним у историји од Другог светског рата, наш саговорник, саветник у Институту за савремену историју, покушава да помири своју личну историју са историјом драматичних догађаја који су се одвијали августа 1995.Позив „побуњеном пучанству“Прва асоцијација и сећање на Олују везује за службени позив председника Републике Хрватске упућен „српском пучанству са побуњених подручја. Моја породица је, каже Гулић, чула позив, али у највећем делу Крајине није било струје.Слика из влака победеСвесни искуства из Другог светског рата, али и свежег искуства из 90 тих година Срби су ,каже, добро знали да се од таквом позива не могу надати ничем добром, а то се у крајњем случају, каже, показало на основу Брионских транскрипата где стоји реченица коју Туђман изговара: Ми ћемо им тобож јамчити грађанска права.Добри људи у несрећиСа аспекта детета које сведочи страдања свог народа, Гулић каже да измичу детаљи, али суштина остаје. Остаје, каже, слика рушења свега, пропасти и када је касније гледао филм Балкан експрес коме је у фокусу Други светски рат, документа у пламену и људи који беже, некако му се учинило врло сличним . Поред тога, каже, запамтио је људе, по неки поглед, по неког човекаОлуја није инцидент већ завршетак дугог процесаСа аспекта историчара, наш саговорник, Олују не сматра историјским инцидентом већ, како каже, завршетком једног дуготрајног процеса погрешних потеза који су се односили на српски народ у Хрватској и тешког страдања којем је српски народ у Хрватској био изложен.Несретнике су ловили као дивље звериНа драстично умањен број Срба у Хрватској, указује, утицала је не само Олуја, већ и Бљесак, Масленица и Равни Котари, Медачки џеп, Миљевачки плато и највише операција хрватске војске 1991. када је из Западне Славоније протерано преко 50 хиљада људи. О томе да се ближи катастрофа, могло се каже, закључити и из тадашње штампе.Касније се, каже, годинама суочавао са питањем да ли се ипак могло остати, и преживети?Има Срба јошНа питање где је српско питање у Хрватској данас те може ли се повратник осећати пријатно у амбијенту који чува рецидиве усташтва, Гулић одговара питањем осећају ли се Срби у нашим енклавама на КиМ безбедно и то у условима када не могу да изађу из круга од 200 метара, па, ипак, каже, живе тамо.Највећи страдалници била су децаО документарном филму "Пут у непознато" на којем је радио као стручни консултант, Гулић каже да је ово остварење другачије од свега што се до сада снимало на тему Олује.
хрватска
република српска крајина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
регион – политика, хрватска, акција „олуја“, република српска крајина, етничко чишћење, анализе и мишљења
регион – политика, хрватска, акција „олуја“, република српска крајина, етничко чишћење, анализе и мишљења
Шта да кажете мајци која је изгубила дете у ”Олуји”
Како основно начело историјске науке - без огорчења и пристрасности- сучелити са стварним сапатницима догађаја? Шта ви да кажете мајци која је изгубила 12- годишње дете у Олуји? Шта да јој кажете? Како ви да имате приступ без огорчења и пристрасности? Наравно да не, каже историчар Милан Гулић, дете из избегличке колоне
У дану када се обележава 27 година од почетка војно полицијске операције Олуја која је резултирала убиствима, прогонима и етничким чишћењем, незабележеним у историји од Другог светског рата, наш саговорник, саветник у Институту за савремену историју, покушава да помири своју личну историју са историјом драматичних догађаја који су се одвијали августа 1995.
Позив „побуњеном пучанству“
Прва асоцијација и сећање на Олују везује за службени позив председника Републике Хрватске упућен „српском пучанству са побуњених подручја. Моја породица је, каже Гулић, чула позив, али у највећем делу Крајине није било струје.
„Како ћете ви чути тај позив? Преко радија, ТВ? Ви не знате шта се дешава. Тај позив био је једно најобичније испуњавање форме. А какав је тај позив у контексту убијања људи на кућном прагу, у контексту паљевине српских села којих није било само у Олуји, која се одвијала и наредним недеља и месеци, и најважније какав је та позив уколико сте ви на два места ракетирали избегличку колону која је већ отишла на територију формално гледано друге државе. Уосталом, какав је тај позив ако ви у неколико наврата пресецате колону од Глине ка Двору и масакрирате несретнике који покушавају да се извуку“, пита се наш саговорник.
Свесни искуства из Другог светског рата, али и свежег искуства из 90 тих година Срби су ,каже, добро знали да се од таквом позива не могу надати ничем добром, а то се у крајњем случају, каже, показало на основу Брионских транскрипата где стоји реченица коју Туђман изговара: Ми ћемо им тобож јамчити грађанска права.
„Чак и да заборавимо Други светски рат, а у појединим деловима Крајине не можемо да заборавимо, Срби су имали свеже искуство и Бљеска, и Масленице и Медачког џепа. У којој је мери позив био лицемеран говори слика влака победе и митинга на сплитској риви, где Туђман каже: Нису стигли да понесу ни прљаве гаће“.
Са аспекта детета које сведочи страдања свог народа, Гулић каже да измичу детаљи, али суштина остаје. Остаје, каже, слика рушења свега, пропасти и када је касније гледао филм Балкан експрес коме је у фокусу Други светски рат, документа у пламену и људи који беже, некако му се учинило врло сличним . Поред тога, каже, запамтио је људе, по неки поглед, по неког човека
„Памтите оне који су вам помогли, памтите и оне који нису, али нарочито оне које јесу. Поменућу само једну епизоду: пролазећи кроз Брчко падала је киша а поред пута је стајала жена и заустављала возило са таблицама из Крајине. У том возилу је била моја породица. Жена није знала ни ко смо ни шта смо ми али нас је позвала у кућу на ручак. Замислите такав гест и то у контексту Брчког које је било такође у врло тешкој ситуацији“.
Олуја није инцидент већ завршетак дугог процеса
Са аспекта историчара, наш саговорник, Олују не сматра историјским инцидентом већ, како каже, завршетком једног дуготрајног процеса погрешних потеза који су се односили на српски народ у Хрватској и тешког страдања којем је српски народ у Хрватској био изложен.
„Олуја је просто у неку руку била завршетак једног вишедеценијског процеса и оставила је страховите последице. У томе није учествовала само хрватска војска већ је добар део масакра извео и Пети корпус Армије БиХ. Подаци говоре да је на простору бивше Републике Српске Крајине остало не више од 8000 људи. Из свега је јасно да циљ није био само „реинтеграција побуњених подручја“ већ и етничко чишћење“.
Несретнике су ловили као дивље звери
На драстично умањен број Срба у Хрватској, указује, утицала је не само Олуја, већ и Бљесак, Масленица и Равни Котари, Медачки џеп, Миљевачки плато и највише операција хрватске војске 1991. када је из Западне Славоније протерано преко 50 хиљада људи. О томе да се ближи катастрофа, могло се каже, закључити и из тадашње штампе.
Касније се, каже, годинама суочавао са питањем да ли се ипак могло остати, и преживети?
„Ако сте усамљени на том простору, онда делите судбину оних несретника који су остали и које су најчешће ловили као дивље звери. Изгледа да је само зависило од тога на кога сте наишли. Ако сте наишли на човека у униформи наше војске онда сте остали живи, а ако сте наишли на војника у униформи непријатељске војске вас више нема“.
На питање где је српско питање у Хрватској данас те може ли се повратник осећати пријатно у амбијенту који чува рецидиве усташтва, Гулић одговара питањем осећају ли се Срби у нашим енклавама на КиМ безбедно и то у условима када не могу да изађу из круга од 200 метара, па, ипак, каже, живе тамо.
„Важно је да имамо свест о томе да наши сународници још живе у Хрватској , да наши сународници живе у БиХ и то не само у РС већ и у Федерацији, да још увек има Срба на КиМ и да у сваком тренутку водимо рачуна о њиховим интересима“.
Највећи страдалници била су деца
О документарном филму "Пут у непознато" на којем је радио као стручни консултант, Гулић каже да је ово остварење другачије од свега што се до сада снимало на тему Олује.
„То је Олуја кроз сећања одраслих људи који су у то време били деца. То су људи који данас живе у Републици Србији, остварени су људи, на пословном и приватном плану, и они који су имали толико храбрости и воље да своје искуство поделе. На основу тог искуства видимо размере трагедије у Олуји и ко је највећи страдалник сваког рата без обзира на којој се страни налази, а то су деца“
