Џефри Сакс: Уверен сам да је ковид из лабораторије САД - постоји и тајно опасно истраживање
© AFP 2023 / Overseas Development Institute
Пратите нас
Чувени економиста Џефри Сакс, који је и члан ковид комисије водећег медицинског часописа “Лансет”, истиче да је “прилично уверен да је ковид-19 изашао из биотехничке лабораторије Сједињених Америчких Држава” и упозорава да постоји опасно истраживање вируса, које се спроводи ван очију јавности.
Пратите Спутњик и на летовању
Спутњик Србија неометано можете читати широм Европе на мобилној апликацији коју ћете пронаћи ОВДЕ. Апликацију такође можете преузети и путем линка apkfab.com
Он сматра да постоје јасни докази да су амерички Национални институт здравља, као и многи чланови научне заједнице, спутавали спровођење озбиљне истраге порекла ковида-19 и одвраћали пажњу од хипотезе да је могуће да су рискантна истраживања подржана од стране САД-а довела до милиона смрти.
Кроз своја истраживања као председник комисије, професор Сакс је дошао до закључка да постоје веома опасна биотехничка истраживања која се скривају од јавности, а да је велики део ових истраживања подржавала Америка, као и да је врло могуће да је САРС-ков-2, вирус одговоран за ковид-19, настао опасним истраживањем вируса које је пошло по злу.
Уколико је та хипотеза тачна, импликације би биле веома потресне, јер би то значило да чланови научне заједнице сносе одговорност за глобалну катастрофу.
Сакс је позвао на независну истрагу порекла вируса као коаутор чланка у стручном часопису Националне академије наука САД.
— Guillaume Fontaine (@LeksoSajcic) August 8, 2022
У интервјуу за "Current affairs" професор Сакс објашњава како је, као председник комисије за ковид медицинског часописа, дошао до закључка да су моћни актери онемогућавали спровођење праве истраге. Истиче и зашто је важно открити порекло ковида.
„Постоји веома опасно истраживање уз мало одговорности, а јавност има право да за то зна, јер смо ми они чији се животи ризикују без наше сагласности“.
Сакс истиче да постоји много разлога да верујемо да су спровођена истраживања које су се бавила овом групом вируса у оквиру којих је покушана модификација на начин који би их потенцијално учинио смртоноснијим.
„Постоје објављене студије о томе. Постоје и интервјуи. Постоје и предлози истраживања. Али Национални институт не проговара. Не поставља питања. А ни научници никада нису питали. Од првог дана, држали су ову алтернативу подаље од својих погледа. А када дискутују о алтернативи, не дискутују о истраживачком програму, већ о мање битним стварима о лабораторији, а не какво је стварно истраживање било у току“.
Он наглашава да не позива на закључак, већ на истрагу.
„Коначно, након две и по године, време је да се призна да је могуће да је вирус изашао из лабораторије и да постоје подаци које морамо да знамо“.
Сакс прецизира да је постојало више типова експеримената у којима је манипулисано генима опасних вируса. То је подигло узбуну и 2014. године је уведен мораторијум на овај тип истраживања.
„ Али заступници овог типа истраживања су настављали, аплицирали и коначно укинули мораторијум 2017. И говорили су како је битно спроводити оваква истраживања, јер, како су тврдили "постоје многи вируси. И не знамо када ће постати високо патогени, и да морамо да развијемо лекове и вакцине против њих“.
Међутим, истраживачи нису циљали само на то да тестирају вирусе које су сакупљали у природи, прецизира Сакс.
„Циљали су на то да их модификују и да тестирају своје лекове и вакцине и теорије против опасних вируса. Можете да чујете снимљененаучнике, како објашњавају како није довољно тестирати само један или два вируса и да морају све да тестирају. Онда су схватили, да само вирус сличан САРС-у, ако нема одређен део гена, готово сигурно неће бити тако ефективан. Тако да су се прихватили идеју. „Хајде да га убацимо“. За мене је то запањујуће“.
Сакс прецизира да су на Институту за вирологију у Вухану научници тренирани од стране америчких научника да користе напредне биоинжињерске методологије, преноси портал НСПМ.
Поготово су научници у Северној Каролини, Тексасу били у блиском контакту са Институтом за вирологију у Вухану, и били су део заједничке истраживачке групе. То је финансирала америчка влада, Национални здравствени институт и јединице Тонија Фаучија, НИАИД.
„То су биле године грантова, предлога грантова. Не знамо тачно шта се догодило. Али имамо довољно разлога да знамо да треба да питамо шта се тачно догодило. Засигурно знамо да је од почетка Национални институт бежао од објашњавања шта је урађено. Не говоре нам истину, да су имали разлога да се боје да је ово изашло из лабораторије. Као и да до данас имају разлога да на то сумњају, али они не причају“.
Сакс оцењује да постоје два разлога зашто се актери понашају на овај начин.
„Импликације су огромне. Замислите да је овај вирус изашло из лабораторије. Имамо отприлике 18 милиона смрти широм света узроковане овим. То није званична статистика. Али то је процењена смртност од ковида. Импликације тога – етичке, моралне, геополитичке – су огромне“.
Сакс наводи да постоји и друга ствар која је јако битна.
„Оно што ми је јасно је да постоји велики број опасних истраживања које се спроводе као део програма биозаштите или других ствари које су нам непознате, које нису добро контролисане. И то се дешава широм света. Владе кажу: „Не гурајте нос у то. То је наша ствар, не ваша.“ А заправо је наша ствар. Наша је ствар да разумемо шта се дешава. То не треба да буде тајна. Не верујемо вам“.
Сакс додаје да треба поставити питање: „На којим другим вирусима радите? Шта би требало да знамо? Јер без обзира на то шта је истина о САРС-ков-2, оно што је јасно је да имамо толико технолошких капацитета да пројектујемо опасне патогене
„Зато желим да знам шта се дешава. Желим да знам шта раде друге владе, такође, не само наша. Желим неку глобалну контролу над овим стварима.Морамо добити праве одговоре, сада. Не погрешно усмерење које се дешава од фебруара 2020. Доста глупости! Доста је чланака „Њујорк тајмса“ који говоре „то је, ово је“, без детаљног разматрања веома уверљивих лабораторијских хипотеза“.
Сакс објашњава да је најинтересантнија ствар коју је добио као председник Лансетовог комитета, дошла од тужби Закона о слободном приступу информацијама и процурелим наводима узбуњивача из унутрашњости америчке владе.
„И знате шта су они урадили? Објавили су насловну страну и обрисали 290 страна. Дали су нам насловну страну и 290 празних страница! И то није учинила нека корпорација. То је учинила америчка влада задужена да нас одржава здравима“.
Сакс каже да комисија има много података, које тренутно не открива.
„Не желим да морам да се ослањам на досадашње наводе, мада они могу понудити много информација. Желим јасне, независне научне истраге и транспарентност. Један начин да се ово уради била би двостраначка истрага уз надзор Конгреса која би имала моћ судског позива.Дајте нам лабораторијске налазе, своје записе, своје датотеке са подацима о сојевима вируса.
Сакс закључује да постоји много питања на која нам је потребан одговор независних научника и да тренутно функционишемо у окружењу у којем влада ради да сакрије податке који су потребни да се спроведе права процена.
