Суша ће тек оставити последице: Бродови „на сувом“, струје све мање, биљке под топлотним стресом
14:01 13.08.2022 (Освежено: 19:15 16.08.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Незапамћене суше довеле су до најнижег дотока воде у последњих десет година на територији Србије, као и до једне од најсушнијих година у протеклих двадесет. Последице ће се осетити тек кроз месец дана.
Директор Института за водопривреду Јарослав Черни, Дејан Дивац, полазећи од искуства из 2003. године, за Спутњик каже да се наставак оваквог неповољног тренда може очекивати и током августа, септембра, па чак и октобра ове године, уколико не дође до значајнијих падавина, као и да падавине у Србији не могу битно утицати на повећање протока, будући да он зависи од метеоролошке ситуације у узводним земљама савског и дунавског слива.
Смањен водоток прети и саобраћају
Смањење водостаја у рекама прети да направи проблем у речном саобраћају, како у Србији тако и у остатку Европе, првенствено утичући на превоз терета који би могао ићи отежано уколико би најбитнији водени путеви западне Европе постали превише плитки за коришћење. Ниво вода, поред погубних утицаја на транспорт, годишње приносе и пољопривреду, у великој мери утиче и на енергетску ситуацију.
Кад нема воде нема ни производње електричне енергије, а нама су и акумулације прилично потрошене због ових прилично дугих суша и проблема са електропривредом. Нажалост, ту је сад проблем и са проточним електранама које због ниског водостаја једва могу да испоштују потребни минимум. Проблем постаје опасан и за термоелектране које користе речне токове Саве и Дунава, дакле за електране из Обреновца које користе воду из Саве за хлађење и деминерализацију воде коришћене како у процесима хлађења котлова тако и у процесу разних других технолошких поступака. Иста је прича и са термоелектранама у Костолцу које користе дунавску воду, а овакав случај смо претходни пут имали пре неких двадесетак година, изјавио је за Спутњик саветник председника Привредне коморе Србије за енергетику, Мирослав Лутовац.
Док је на Дунаву пловидба потпуно обустављена при бугарском делу, нивои воде на Рајни, која представља главну спону између северних лука и индустријских седишта у средњој Европи, толико су ниски да је превоз угља и других неопходних сировина намењених фабрикама и електранама драстично отежан.
Производи се мање струје
Ситуација на Дрини и Сави идентична је оној на Дунаву, а иако су и Дунав и Сава пловни, из Лучке капетаније јављају да је ситуација под појачаним и константним надзором.
Суша и изузетно лоши хидролошки услови са дотоцима на рекама, који су међу најнижим у последњих 10 година, утицали су на нивое акумулација у Србији. Током ове године хидролошка ситуација је неповољна, односно била је велика суша због чега је произведено 28 одсто мање електричне енергије из хидроелектрана ЕПС-а него прошле године, која је била хидролошки изузетно добра. Производња у огранку ХЕ Ђердап је у јуну ове године за 30 одсто мања у односу на јун 2021. године, јављају за Спутњик из Електропривреде Србије.
Хидроелектрана "Ђердап"
© Sputnik / Дејан Симић
Угрожени екосистеми
Низак водостај ипак представља највећи проблем за европске економије, будући да су њихове индустрије највећи корисници речног саобраћаја. Проблеми у речном саобраћају јавили су се на Рајни, Лоари, Темзи, Одри, реци По и другде широм Европе, али поред великих река, сушом су знатно угрожене и мале реке, на којима је опстанак речног екосистема у питању.
Проблеми са Европом изражени су због дуготрајних суша, али и ратних дешавања. Гасне електране су под рестрикцијама, питање је како ће оне радити, хидроелектране раде минимално, ако уопште и раде, а што се тиче обновљивих извора, примарно оних што раде на ветар, и ту постоји проблем, а производња у ветроелектранама је на нижем нивоу него што је можда очекивано, изјавио је Лутовац.
Утицај и последице суше као и мале количине падавина свакако утичу и на годишњи принос, чија ће смањена производња највероватније утицати на повећање цена.
На жалост, падавине су значајно мање од просечних вредности за овај део лета и, такође, значајно мање од потреба биљака. Дуготрајне високе температуре неповољно утичу на усеве, прекидају физиолошке процесе код биљака и доводе до топлотног стреса, а што даље утиче на приносе, истиче за Спутњик директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије, проф. др Југослав Николић.
