Прва битка добијена: Српска наука одбранила језик од западних притисака и насиља

Оно што мислим да је добро што је предлог закона враћен јесте што је то прилика да се, уз струку, не спречи увођење родно сензитивног језика него рационализма. Тако би се избегли ти застрашујући дублети где се понављају реченице да би био и мушки и женски род и да се успут води рачуна о природи језика, али да се идеолошки не прогони женски род као ниже вредан и мање вредан, а тога је доста било на све стране. Јако ми смета када кажу да је тренерка увредљиво јер боже мој тако се зове одећа за тренирање. Изразито ми је увредљиво када ми се неко обрати са професоре, иако то ради из поштовања, имплицирајући тиме да је непоштовање да ми каже професорка.

Тешко је веровати да ће се неке од тих рогобатних конструкција уопште и моћи да примене у настави. Та мера је у суштини дубоко наметнута и ту је сад цео проблем зато што са једне стране држава има обавезе преузете при некритичком односу према Европској унији да примени нешто чему се противи струка и чему се противи велики број људи, будући да је противно обичајима и начинима говора, те представља насиље над духом језика и насиље над обичајима културе, рекао је Ломпар за Спутњик.

Мислим да би то могло тешко да се примени зато што би подразумевало један надзор над језиком и једну лекторску заповедну структуру. Та наметљивост би можда трајала онолико колико би трајала сила која је намеће уз казне и мере под условом да је тако нешто могуће. Могло би се десити, као што су заборављене читаве конструкције и читави језички облици оног бирократског административног језика из '60их, '70их и '80их година прошлог века, да и ово, чим попусти та сила, оде у неповрат. То је погрешна одлука, која би са становишта српске културе била и дисфункционална јер просто нема никакво оправдање.