https://sputnikportal.rs/20220829/zasto-nema-cuvenog-ivanjickog-krompira-1141848831.html
Зашто нема чувеног ивањичког кромпира
Зашто нема чувеног ивањичког кромпира
Sputnik Србија
Узгој кромпира је тежак и неизвестан посао. После неколико лоших сезона у ивањичком крају магацини су празни. Прошлогодишњи род је продат, али их сада брину... 29.08.2022, Sputnik Србија
2022-08-29T22:11+0200
2022-08-29T22:11+0200
2022-08-29T22:11+0200
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111393/95/1113939508_0:0:3076:1731_1920x0_80_0_0_1d088990cfba29cbd9b3ea517d4c6633.jpg
Скоро три деценије Маџаревићи из ивањичког села Лиса баве се ратарством. Годишње са око 20 хектара произведу од 350 до 450 тона меркантилног и семенског кромпира. Добар квалитет дугују подручју где рељеф, клима и земљиште не захтевају пуно хемијског третмана, али и чувању традиционалног начина производње.„Фактички сва семенска роба која се користи за садњу и у Војводини и у чачанском крају и у шабачком крају долази са ових подручја. Зато што то семе даје много, много боље приносе него семе које људи могу тамо да производе“, каже Марко Маџаревић, произвођач из села Лиса код Ивањице, преноси РТС.Производња у планинском крају сувим ратарењем кажу мукотрпан је и захтеван посао. Уз све погодности ивањичког краја за гајење ове културе, парцела под кромпиром је све мање, па произвођаче не чуди увоз.Док су на планини Јавор прошле године били задовољни солидним приносима, да се увећа овогодишњи род, кажу, можда ће помоћи касније сорте. Због суше, сматрају, кромпира ће бити мање од досадашњих 25 до 30 тона по хектару. А због поскупљења производње још не могу да извуку рачуницу.„Углавном све је скупље, нешто и по три пута. Углавном ђубриво, највећа ставка је ђубриво пошто ми на овим нашим подручјима користимо од тоне и по до две по хектару. Земља је шесте, седме класе тако да ако се не подбаци мало више ђубрива не може се очекивати неки принос“, каже Радован Зечевић.У ивањичком крају, ова ратарска биљка је на другом месту после узгоја малине. Произвођачи надалеко чувеног кромпира кажу гарантују за квалитет, сналазе се за пласман, али још не могу бити сигурни да ли ће ове године имати зараду.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, привреда и пољопривреда
србија – економија, привреда и пољопривреда
Зашто нема чувеног ивањичког кромпира
Узгој кромпира је тежак и неизвестан посао. После неколико лоших сезона у ивањичком крају магацини су празни. Прошлогодишњи род је продат, али их сада брину поскупљење производње и умањени приноси због суше.
Скоро три деценије Маџаревићи из ивањичког села Лиса баве се ратарством. Годишње са око 20 хектара произведу од 350 до 450 тона меркантилног и семенског кромпира. Добар квалитет дугују подручју где рељеф, клима и земљиште не захтевају пуно хемијског третмана, али и чувању традиционалног начина производње.
„Фактички сва семенска роба која се користи за садњу и у Војводини и у чачанском крају и у шабачком крају долази са ових подручја. Зато што то семе даје много, много боље приносе него семе које људи могу тамо да производе“, каже Марко Маџаревић, произвођач из села Лиса код Ивањице,
преноси РТС.
Производња у планинском крају сувим ратарењем кажу мукотрпан је и захтеван посао. Уз све погодности ивањичког краја за гајење ове културе, парцела под кромпиром је све мање, па произвођаче не чуди увоз.
„Код нас овде је свака кућа некад садила кромпир, сад нема нас можда седам-осам људи који саде. Вероватно да фали кромпира на тржишту, зато се и увози“, каже Радован Зечевић, произвођач из села Кушићи код Ивањице.
Док су на планини Јавор прошле године били задовољни солидним приносима, да се увећа овогодишњи род, кажу, можда ће помоћи касније сорте. Због суше, сматрају, кромпира ће бити мање од досадашњих 25 до 30 тона по хектару. А због поскупљења производње још не могу да извуку рачуницу.
„Углавном све је скупље, нешто и по три пута. Углавном ђубриво, највећа ставка је ђубриво пошто ми на овим нашим подручјима користимо од тоне и по до две по хектару. Земља је шесте, седме класе тако да ако се не подбаци мало више ђубрива не може се очекивати неки принос“, каже Радован Зечевић.
У ивањичком крају, ова ратарска биљка је на другом месту после узгоја малине. Произвођачи надалеко чувеног кромпира кажу гарантују за квалитет, сналазе се за пласман, али још не могу бити сигурни да ли ће ове године имати зараду.
