https://sputnikportal.rs/20220904/hrana-ili-grejanje-nad-velikom-britanijom-se-nadvila-ekonomska-katastrofa-1142149425.html
Храна или грејање: Над Великом Британијом се надвила економска катастрофа
Храна или грејање: Над Великом Британијом се надвила економска катастрофа
Sputnik Србија
Предузећа и домаћинства широм Велике Британије упозоравају да неће преживети зиму без помоћи владе, а све то поставља огромне изазове за новог премијера кога... 04.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-04T18:45+0200
2022-09-04T18:45+0200
2022-09-04T18:45+0200
свет – економија
економија
свет
велика британија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/01/1125237508_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_5136c4d95497de3f5c37344beb577f96.jpg
„Месецима је Британија трпела лидерски вакуум, док је земља клизила ка рецесији и хуманитарној кризи изазваној растућим рачунима за енергију. Откако је Борис Џонсон у јулу најавио да ће напустити премијерску функцију, изгледи за економски раст су ослабили. Годишња инфлација прелази 10 одсто пошто цене хране и горива скачу. Фрустрација због све већих трошкова приморала је стотине хиљада радника који раде у лукама, железници и пошти да ступе у штрајк“, пише Си-Ен-Ен.У оцени се додаје да је британска фунта управо забележила свој најгори месец још од 2016. године и референдума о брегзиту, достигавши најнижи ниво у односу на амерички долар у више од две године.„Само стижу ударци, један за другим. Бојим се да не могу да пронађем неку добру вест“, рекао је председник Удружења малих предузетника Велике Британије Мартин Мектаг.Људи ће бирати између хране и грејањаАмеричка медијска кућа додаје да би ситуација могла да буде много лошија, пре него што постане боља.„Банка Енглеске предвиђа да ће инфлација скочити на 13 одсто, како се појачава енергетска криза. 'Ситигруп' процењује да би инфлација могла да порасте на 18 одсто почетком 2023. године, док 'Голдман Сакс' упозорава да би могла да иде и до 22 одсто, уколико цене природног гаса остану на садашњим, повишеним нивоима", додаје се.Следећи премијер (министарка спољних послова Лиз Трас или бивши министар финансија Риши Сунак) суочава се са позивима да најави драматичну интервенцију државе, чим неко од њих постане нови лидер земље.Предвиђа се да ће рачуни за електричну енергију за домаћинства од октобра порасти за 80 одсто, на просечних 3.549 фунти (око 4.100 долара) годишње, док аналитичари кажу да би горња граница трошкова домаћинстава могла да порасте на више од 5.000 фунти (5.785 долара) у јануару и да скочи изнад 6.000 фунти у априлу (6.940 долара).Банка Енглеске упозорава да ће британска економија упасти у рецесију наредних месеци.„Кључни изазов услед пораста цена енергената је да ће се домаћинства која користе много енергије, а посебно сиромашнија домаћинства, заиста борити да саставе крај с крајем. То ће значити велике резове у трошковима“, рекао је високи економски званичник Института за фискалне студије Бен Заранко.Џонатан Ним, из најстарије британске пиваре „Шепард Ним“,, који води 300 пабова широм јужне Енглеске, рекао је да власници фирми паниче, док шеф ланца пабова „Грин Кинг“ Ник Мекензи каже да је једна од њихових испостава пријавила годишње повећање трошкова за 33.000 фунти (38.165 долара).„То је заиста застрашујуће за многе компаније, посебно оне које су су ослабљене због ковида. Сада треба да се изборе са новом катастрофом која се дешава једном у животу“, казао је Мартин Мектаг.Изазов за будућег премијераУ анализи се наводи да постоји још проблема.„Проналажење радника да се попуне празна радна места посебан је изазов за Британију, откако је та земља гласала за излазак из Европске уније. У поређењу са 2019. годином, у Британији је у 2021. години живело 317.000 мање држављана ЕУ, према подацима Службе за националну статистику“, каже се у тексту, пренео је Танјуг.Како се даље констатује, брегзит отежава трговину, посебно са Европском унијом, највећим трговинским партнером Велике Британије, а извоз и увоз ће на дуже стазе бити око 15 одсто мањи него што би био да је Велика Британија остала у ЕУ, предвиђа Канцеларија за буџетску одговорност.Дин Тарнер, британски економиста у банци УБС, рекао је да је на новом премијеру да учини све за земљу без стварања даљих проблема.Трасова, која је према оценама аналитичара, главни фаворит да наследи Џонсона на премијерској функцији, обећала је да ће убрзати економију смањењем пореза.Међутим, многи економисти страхују да би овакав приступ могао да подстакне инфлацију, нашкоди крхким јавним финансијама и да не успе да стави новац у џепове оних којима је најпотребнији.„Не постоји начин да држава избеге плаћање огромних сума за решавање енергетске ситуације ове зиме, али ће бити неопходне циљане мере како би се избегло расипање. Замрзавање цена гаса и струје током наредне две зиме могло би да кошта владу преко 100 милијарди фунти (116 милијарди долара), према истраживачима при Владином институту“, закључује се на крају.
велика британија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, свет, велика британија
свет – економија, свет, велика британија
Храна или грејање: Над Великом Британијом се надвила економска катастрофа
Предузећа и домаћинства широм Велике Британије упозоравају да неће преживети зиму без помоћи владе, а све то поставља огромне изазове за новог премијера кога ће конзервативци изабрати сутра.
„Месецима је Британија трпела лидерски вакуум, док је земља клизила ка рецесији и хуманитарној кризи изазваној растућим рачунима за енергију. Откако је Борис Џонсон у јулу најавио да ће напустити премијерску функцију, изгледи за економски раст су ослабили. Годишња инфлација прелази 10 одсто пошто цене хране и горива скачу. Фрустрација због све већих трошкова приморала је стотине хиљада радника који раде у лукама, железници и пошти да ступе у штрајк“,
пише Си-Ен-Ен.
У оцени се додаје да је британска фунта управо забележила свој најгори месец још од 2016. године и референдума о брегзиту, достигавши најнижи ниво у односу на амерички долар у више од две године.
„Само стижу ударци, један за другим. Бојим се да не могу да пронађем неку добру вест“, рекао је председник Удружења малих предузетника Велике Британије Мартин Мектаг.
Људи ће бирати између хране и грејања
Америчка медијска кућа додаје да би ситуација могла да буде много лошија, пре него што постане боља.
„Банка Енглеске предвиђа да ће инфлација скочити на 13 одсто, како се појачава енергетска криза. 'Ситигруп' процењује да би инфлација могла да порасте на 18 одсто почетком 2023. године, док 'Голдман Сакс' упозорава да би могла да иде и до 22 одсто, уколико цене природног гаса остану на садашњим, повишеним нивоима", додаје се.
Следећи премијер (министарка спољних послова Лиз Трас или бивши министар финансија Риши Сунак) суочава се са позивима да најави драматичну интервенцију државе, чим неко од њих постане нови лидер земље.
„Најургентнији проблем ће бити како се носити са нагло растућим ценама енергената, што би могло да изазове бројна затварања фирми, док би милиони људи били приморани да бирају између хране или грејања ове зиме. Стручњаци су упозорили да ће људи постати сиромашни и да ће број смртних случајева због хладног времена расти ако се нешто не предузме брзо“, наводи се у тексту.
Предвиђа се да ће рачуни за електричну енергију за домаћинства од октобра порасти за 80 одсто, на просечних 3.549 фунти (око 4.100 долара) годишње, док аналитичари кажу да би горња граница трошкова домаћинстава могла да порасте на више од 5.000 фунти (5.785 долара) у јануару и да скочи изнад 6.000 фунти у априлу (6.940 долара).
Банка Енглеске упозорава да ће британска економија упасти у рецесију наредних месеци.
„Кључни изазов услед пораста цена енергената је да ће се домаћинства која користе много енергије, а посебно сиромашнија домаћинства, заиста борити да саставе крај с крајем. То ће значити велике резове у трошковима“, рекао је високи економски званичник Института за фискалне студије Бен Заранко.
Џонатан Ним, из најстарије британске пиваре „Шепард Ним“,, који води 300 пабова широм јужне Енглеске, рекао је да власници фирми паниче, док шеф ланца пабова „Грин Кинг“ Ник Мекензи каже да је једна од њихових испостава пријавила годишње повећање трошкова за 33.000 фунти (38.165 долара).
„То је заиста застрашујуће за многе компаније, посебно оне које су су ослабљене због ковида. Сада треба да се изборе са новом катастрофом која се дешава једном у животу“, казао је Мартин Мектаг.
Изазов за будућег премијера
У анализи се наводи да постоји још проблема.
„Проналажење радника да се попуне празна радна места посебан је изазов за Британију, откако је та земља гласала за излазак из Европске уније. У поређењу са 2019. годином, у Британији је у 2021. години живело 317.000 мање држављана ЕУ, према подацима Службе за националну статистику“, каже се у тексту, пренео је Танјуг.
Како се даље констатује, брегзит отежава трговину, посебно са Европском унијом, највећим трговинским партнером Велике Британије, а извоз и увоз ће на дуже стазе бити око 15 одсто мањи него што би био да је Велика Британија остала у ЕУ, предвиђа Канцеларија за буџетску одговорност.
Дин Тарнер, британски економиста у банци УБС, рекао је да је на новом премијеру да учини све за земљу без стварања даљих проблема.
„Брегзит се догодио. То је што је, сви имамо неко своје мишљење о томе. Али морамо да живимо са том чињеницом и урадимо бољу ствар за нас“, казао је Тарнер.
Трасова, која је према оценама аналитичара, главни фаворит да наследи Џонсона на премијерској функцији, обећала је да ће убрзати економију смањењем пореза.
Међутим, многи економисти страхују да би овакав приступ могао да подстакне инфлацију, нашкоди крхким јавним финансијама и да не успе да стави новац у џепове оних којима је најпотребнији.
„Не постоји начин да држава избеге плаћање огромних сума за решавање енергетске ситуације ове зиме, али ће бити неопходне циљане мере како би се избегло расипање. Замрзавање цена гаса и струје током наредне две зиме могло би да кошта владу преко 100 милијарди фунти (116 милијарди долара), према истраживачима при Владином институту“, закључује се на крају.
