00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

„Врбовање“ уместо „бесплатно школовање“: Нови аргумент антируске пропаганде западног медија у Србији

© Sputnik / Алексей Майшев / Уђи у базу фотографијаПрослава Дана студената у Москви
Прослава Дана студената у Москви - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2022
Пратите нас
Од почетка специјалне операције у Украјини, све може и мора бити део антируске пропаганде, па чак и програми стипендирања студената у Руској Федерацији, који годинама постоје и у другим земљама. Тако је невешто, али мора се признати, домишљато, антируска пропаганда једног београдског листа ставила размену студената у нови контекст - врбовање.
Руски дом масовно позива српску децу на бесплатно студирање и за то не тражи чак ни познавање језика - у јеку рата у Украјини и притисака којима је Србија изложена“, обзнањује лист скривене намере Кремља и констатује да је интересантно да у пројекту учествује само руско министарство образовања, а српско се нигде у конкурсу не спомиње.
Аутор текста покушава да убеди читаоце да су стипендије начин врбовања младих у Србији, а пореди их и са камповима за децу које, наводно, финансирају Руси, „под будним оком милитантних организација“.
Професор Факултета политичких наука, на новинарству и комуникологији, који се бави политичким убеђивањем, односно пропагандом, Синиша Атлагић за Спутњик каже да је сулудо доводити високо образовање у везу са свиме наведеним у чланку.
„Текст је наручен, то се види и по саговорницима, али нема ни минимум објективности која се очекује од неког ко се бави јавним послом, мимо тога што је препун незнања и аутора и саговорника. До таквог закључка може да дође и најниже образован читалац“, каже Атлагић.
© Sputnik / Дејан СимићРуски дом у Београду
Руски дом у Београду - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2022
Руски дом у Београду

Руски дом - центар за регрутацију

Он као руководилац Центра за руске студије на ФПН последњих пет година учествује у размени студената између српских и руских универзитета. Каже да за то време није било никаквих промена сарадње у техничком смислу, осим што је интересовање младих за студирање у Русији много веће него пре пет година.
Посебан аргумент којим се тврди да Русија регрутује младе из Србије је чињеница да је конкурс расписао Руски дом, као да је реч о организацији иза које стоје закулисне радње, а не државна институција Руске Федерације која постоји у већини земаља света, као и програми стипендирања студената.
„Руски дом је део „Росотрудничества“, а то је агенција при Министарству спољних послова, задатак Руског дома јесте да се бави едукацијом, али и разменом студената, према квоти коју руско Министарство образовања даје. Оно расписује конкурс, то му је службена обавеза, обавеза свих Руских домова који постоје у свету, а има их више од 80. Куриозитет, овај у Београду је први основани Руски дом у свету“, објашњава Атлагић.
Он каже да није тачно да Руски дом, као део Министарства спољних послова, нема никакав контакт са нашим Министарством образовања, јер реч је о програмима о којима се договара на међудржавном нивоу, преко надлежних министарстава. Дакле, српско Министарство просвете је увек упућено у то колике квоте студирања даје руска држава и обрнуто.

Врбовање почиње учењем руског

Коментаришући „фрапантну чињеницу“ да је студирање у Русији за српску омладину бесплатно, што читаоцу треба да потврди да је реч о врбовању, чак и онима који не знају руски језик, наш саговорник каже да је то још једна чињеница да људи причају о ономе у шта очигледно нису упућени.
CC0 / Unsplash / Зграда Московског државног универзитета "Ломоносов"
Зграда Московског државног универзитета Ломоносов - Sputnik Србија, 1920, 06.09.2022
Зграда Московског државног универзитета "Ломоносов"
„Када неко добије стипендију за студирање физике у Русији, он може да се пријави у Србији без икаквог знања руског језика, али то значи да годину дана учи руски на том универзитету да би се оспособио да слуша наставу, а после добија четири или пет година бесплатног школовања“.

Мрачна диплома из Русије

Неспретна антируска пропаганда отворила је и тему угледа руских универзитета, уз констатацију да ће они који наставе школовање у Русији „студирати у мраку, пошто је Русија потпуно изолована земља“, а уз то и да су руски универзитети у последње време изгубили некадашњи углед.
Центар за руске студије ФПН има уговор са највећим руским државним универзитетима, почевши од Московског државног универзитета Ломоносов, преко чувеног Белогородског, који такође спада у ред 12 универзитета који имају статус националних истраживачких установа. Међу местима на којима је могуће добити највиша знања којима данас располаже свет је и највећи и најзначајнији са којим сарађује ФПН, Московским Институтом за међународне односе.
„То је толико значајна школа, да се студентима када одлазе на Запад, конкретно у Енглеску, не тражи нострификација дипломе. Хоћу да кажем какав је статус, колико је значајна та институција у Руској Федерацији. Оцене да руски универзитети више немају добар статус су бесмислене. Поготово имајући у виду огроман број студената из целог света који бораве тамо“, каже Атлагић.

Русију не можете изоловати

Коментаришући на крају разговора за Спутњик злонамерни покушај да се бесплатно школовање у Русији прогласи, врбовањем, односно ширењем меке моћи, овај професор Факултета политичких наука цитира бугарског цара Бориса;
„“Русија може бити било шта, али никада неће бити ништа“. Русију не можете изоловати, а тек руску културу, која представља огроман, значајан део светске културне баштине, да је потпуно бесмислено позивати некога да не студира у Русији или доводити у питање вредност руског универзитета. Он имају врло озбиљан приступ, а што се тиче меке моћи, па целокупна јавна и културна дипломатија заснована је превасходно на студентској размени. То је један од најзначајнијих аспеката културне дипломатије уопште, данас у савременом свету“.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала