„Космички паук“ открива шта се десило кад је у свемиру откуцало подне /фото/
23:00 08.09.2022 (Освежено: 23:01 08.09.2022)
© Фото : NASA
Пратите нас
Национална ваздухопловна и свемирска администрација објавила је слике звезданог конгломерата у облику „космичког паука“. Ова маглина групише хиљаде младих звезда које никада раније нису виђене у звезданом расаднику званом 30 Дорадус, и снимљена је свемирским телескопом „Џејмс Веб“
Маглина је названа „космичка тарантула“ због ширења прашине у облику нити, који је омогућио да се забележе претходна посматрања.
Астрономи фокусирани на формирање звезда су ову маглину су више пута проучавали, објаснила је НАСА у саопштењу.
„Поред младих звезда, ‘Веб‘ открива и удаљене галаксије у позадини, као и детаљну структуру и састав гаса и прашине маглине“, саопштила је свемирска агенција. Овај космички паук налази се 161.000 светлосних година од планете Земље, у Великом Магелановом облаку. Маглина Тарантула је најсјајнији и највећи регион за формирање звезда у групи галаксија најближих Млечном путу, објаснила је НАСА.
„То је дом најтоплијих и најмасовнијих познатих звезда“, саопштила је свемирска агенција.
Зато су се астрономи усредсредили три инфрацрвена инструмента високе резолуције око маглине Тарантула. Посматрани регион, према НАСА, подсећа на легла паука, која су обложена њиховом мрежом или свилом.
„Шупљина маглине са средиштем на слици НИРКам (инфрацрвене камере) исклесана је жарком радијацијом из јата младих масивних звезда, које светле бледоплаво на овој слици“, додаје НАСА.
Two space telescopes, twice the star power.
— NASA Webb Telescope (@NASAWebb) September 6, 2022
This #TransformationalTuesday, watch as @NASAHubble’s view of the Tarantula Nebula fades into Webb’s NIRCam, then MIRI instrument views. Hubble and Webb will work together to showcase the universe across multiple wavelengths of light. pic.twitter.com/GDIRSWWFQV
Најгушћа околна подручја маглине одолевају ерозији снажних ветрова звезда, формирајући снопове који изгледају као да су усмерени према јату и задржавају формирање протозвезда.
Ове протозвезде излазе из својих „прашњавих чаура“ и помажу у обликовању маглине. Блиски инфрацрвени спектрограф (НИРСпек) „Вебовог“ телескопа ухватио је веома младу звезду како то ради, што је променило претходна уверења астронома о њој.
„Астрономи су раније мислили да би ова звезда могла бити мало старија и да је већ у процесу рашчишћавања мехурића око себе“, наводи НАСА. „Међутим, НИРСпек је показао да је звезда тек почела да излази из свог снопа и да још увек одржава изолациони облак прашине око себе.
„Без ‘Вебових‘ спектра високе резолуције на инфрацрвеним таласним дужинама, ова епизода формирања звезда у акцији не би могла бити откривена.
Гледање кроз други „Вебов“ инструмент који детектује дуже инфрацрвене таласне дужине и стога продире у зрна прашине у маглини, открило је „раније невидљиво космичко окружење“, рекла је НАСА – вруће звезде су избледеле док су хладнији гас и прашина сијали.
Маглина Тарантула је дуго била у фокусу астронома који проучавају формирање звезда јер има хемијски састав сличан оном у џиновским регионима за формирање звезда у време космичког поднева у универзуму – када је космос био стар само милијарду година и формирање звезда је било на свом врхунцу, наводи НАСА.
Пошто региони у којима се формирају звезде у нашој галаксији не производе звезде истом брзином као маглина Тарантула и имају другачији хемијски састав, Тарантула је најближи пример онога што се догодило у универзуму када је откуцало подне.
