Експрес лонац: У чему је тајна „кувала под притиском“
18:48 09.09.2022 (Освежено: 18:58 09.09.2022)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
У јеку енергетске кризе и поскупљења са свих страна стижу савети за штедњу. Када је реч о уштедама у кухињи један од предлога је коришћење експрес лонца којим се, како кажу, време кувања и утрошена електрична енергија смањују за два до три пута.
Може ли експрес лонац заиста да помогне да не „прошиштимо“ када нам стигне рачун за струју и како уопште он функционише, за објашњава новинар и физичар Слободан Бубњевић.
Бубњевић за РТС открива каква је разлика у кувању у експрес лонцу и обичној шерпи, како долази до тога да „кувало под притиском“ експлодира, али и има ли смисла уложити новац у куповину експрес лонца како би се уштедело на рачунима за струју.
Кључање воде, притисак и надморска висина
„Ретки су кућни уређаји и предмети из свакодневног живота где се може уживо видети толико лекција из физике као што је то случај са експрес лонцем. Ако изузмемо микроталасну, рерну и фрижидер, многе ствари у кухињи постојале су и у каменом добу, док је за експерес лонац било нужно да разумемо основе области која се назива термодинамика, а која је растумачила многе појаве при кувању које иначе разумемо искуствено“, каже Бубњевић и објашњава:
„Захваљујући разумевању понашања гасова и течности, схватамо да ће при „обичном“ кувању вода достићи 100 степени Целзијуса, али да након тога њена температура неће расти. То знамо јер изнад ове критичне температуре при нормалном притиску вода прелази у гасовиту фазу и температура јој даље не расте. Зато сасвим независно од температуре рингле, вода у шерпи нема већу температуру од 100 степени и јело ће се много спорије спремати него кад га, на пример, директно излажете пламену, пржите или печете у рерни. Неке врсте хране је заправо тешко и спремити на овој температури.“
Бубњевић напомиње да тачка кључања воде зависи од атмосферског притиска, па ако се нађете на већој надморској висини, вода у обичној шерпи ће кључати на нижој температури, негде чак и на 70 степени, а то се показује недовољним да се храна уопште правилно спреми, јер за многе микробе потребна је топлотна обрада изнад 90 степени.
„Планинари зато често имају проблем да себи скувају ручак у обичном лонцу. Међутим, шта ако притисак није нижи као на планинама, него виши? Тачка кључања воде се тада повећава изнад 100 степени и могуће је кувати храну на вишим температурама – то кување је, логично, брже и темељније. Експрес лонац је систем са константном запремином где се захваљујући подизању притиска обезбеђује да се промени тачка кључања воде и храна кува на вишој температури“, објашњава Бубњевић.
Обична шерпа или експрес лонац?
Логично питање које се намеће и на чији одговор чека свако ко иоле проводи времена у кувању јесте каква је разлика у кувању у експрес лонцу и обичној шерпи која је поклопљена све време кувања.
„На Западу ће чешће за експрес лонац рећи „кувало под притиском“, али како год се звао и како год да је дизајниран, оно што експрес-лонац чини експрес лонцем јесте то што може херметички да се затвори, тако да се запремина не мења током кувања“, каже Бубњевић. „Но, да бисмо разумели основну идеју експрес лонца треба да се подсетимо једне лекције из термодинамике. Наиме, при описивању идеалног гаса, физичари користе једну формулу која повезује притисак, запремину и температуру. Она гласи pхV=konstantaхT, односно каже да је производ притиска и запремине сразмеран температури“, објашњава он.
Није ствар само у уштеди времена, већ и у безбедности хране која је скувана на температури вишој од 70 степени Целзијусових и више
CC BY 2.0 / Your Best Digs / Flickr /
Бубњевић каже да су могуће разне ситуације и сценарија, али поставља питање шта би било кад би у неком систему запремина била константна.
„То је лако технички извести – да бисте имали увек исту запремину, само треба да потпуно, херметички затворите систем у једну посуду. Тада су притисак и температура директно сразмерни и ако говоримо о шерпи на штедњаку у њој ће расти притисак онако како штедњак предаје топлоту и подиже температуру шерпе. Захваљујући томе, систем у посуди не мења запремину (нема куда јер смо посуду херметички затворили) и у њој расте притисак“, напомиње он.
Овај ефекат није могуће постићи ако само поклопите обичну шерпу, јер поклопац није фиксиран и пара ће неизбежно излазити ван посуде, објашњава. То ће се десити чак и ако то не желите, знате и сами шта се догађа кад при кувању поклопац поставите тако да пара не може да изађе – пре или касније нарашће притисак који ће отклопити шерпу и јело ће вероватно искипети.
„У херметички затвореном систему, где се запремина не мења, нема друге могућности осим да притисак порасте. Пошто са порастом притиска подиже и температура кључања воде, као што смо видели, овакав систем омогућава кување на вишој температури. Оно је брже и том приликом топлота се ефикасније, директно преноси. Оваква шерпа штеди струју кад је херметички затворена, јер обезбеђује да се кување за исти ефекат траје краће и потроши мање киловат-сати“, каже Бубњевић.
Шта је најважније?
Он тврди да је за експрес лонац само важно да може да се херметички затвори и да је зато много важније каква је гума којом се поклопац заптива него што је важан материјал од којег је лонац направљен.
„Ако је она лоша, лонац неће радити или што је врло незгодно, па чак може бити и опасно, лонац може да „експлодира“, односно отвори се кад је у њему висок притисак. Домаћице које користе експрес лонац то добро знају и редовно мењају гуме на њему. Експрес лонац је релативно скупо посуђе и све друге његове карактеристике, тајмери, сензори и слично, само су питање колико неко жели да плати за додатне погодности“, истиче Бубњевић.
Он констатује да експрес лонац омогућава кување које краће траје, па самим тим штеди време и струју.
„Нема никакве сумње да експрес лонац може умањити рачун за струју. Но, препорука ове врсте може бити „корисна“ онако као што је била за статистичара који се удавио у језеру просечне дубине пола метра. Смањење које се постиже краћим кувањем нема много смисла ако вам је све друго енергетски неефикасно, ако се грејете на струју, нисте изоловали објекат, нисте поставили лед сијалице итд. Но, важно је учинити корак и на овом плану. Треба имати у виду да ово посуђе није јефтино и да ће свако направити своју процену колико добија њиме“, истиче он.
Бубњевић каже да овакво посуђе очигледно омогућава ефикаснију топлотну обраду намирница и да то сигурно не може бити лошије по здравље.
„Врло су пак сложени процеси који се односе на хранљивост и здравље да би се лако установила разлика између људи који користе једну и оних који користе другу врсту посуђа“, закључује он.
