https://sputnikportal.rs/20220910/novi-raskol-na-pomolu-u-evropskoj-uniji-pocela-borba-za-vlast-1142386267.html
У Европској унији почела борба за власт: Нови раскол на помолу
У Европској унији почела борба за власт: Нови раскол на помолу
Sputnik Србија
Украјинско питање појачало је противречности у Европској унији, која је и без њега врло разнородна. У већини европских престоница, међутим, постоји сагласност... 10.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-10T13:07+0200
2022-09-10T13:07+0200
2022-09-10T13:18+0200
русија
европска унија (еу)
раскол
русија
француска
немачка
емануел макрон
олаф шолц
мађарска
вето
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141822730_0:189:2971:1860_1920x0_80_0_0_fcfcc2fcc9709cae13bb98b6f6eeeb2c.jpg
Ради – не дирај!Пре тридесет година 12 земаља је потписало Уговор из Мастрихта којим је окончан процес унифкације монетарног и политичког система Западне Европе. Данас је у Европској унији 27 држава и за оно што је раније могло да се усагласи, малтене, телефоном, сада су потребне дуготрајне бирократске процедуре, пише у ауторском тексту за Риа Новости Јелена Попова.О одустајању од једногласног доношења одлука почело је да се прича након што су се појавиле потешкоће у усвајању шестог пакета санкција против Русије. Мађарска није желела да подржи тај пакет, затраживши гаранције за своју енергетску безбедност. Због тога се процес отегао читав месец.У мају је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила да, уколико Европа жели да иде напред, мора да укине право вета у кључним сферама, као што су здравствена заштита и одбрана. „У спољним питањима морамо прећи на гласање уз квалификовану већину“, нагласила је она.На неопходност реформи унутар ЕУ у априлу су указивали у Министарству иностраних послова Италије, а у мају је о томе говорио председник Француске Емануел Макрон.Према речима немачког канцелара Олафа Шолца, у догледној будућности Европској унији ће се придружити и Украјина, Молдавија, Грузија и Западни Балкан, што значи да ће постизање консензуса постати још компликованије.Истовремено, Данска, Пољска, Румунија и Чешка се буне: „Ми већ имамо Европу која функционише“. „Расправе о изменама не само што нас неће ојачати, него могу и да наруше тако неопходно јединство“, упозорио је чешки премијер Петар Фијала, чија земља председава Савету Европе.Директор Центра за европске информације Николај Топорнин у разговору за Риа Новости оцењује да је Европска унија у врло компликованој ситуацији.„Некада је у Европској унији било свега шест држава, затим десет, а деведесетих година – 12. Данас их је већ 27, а на чланство чека још неких пет. У таквим условима је крајње тешко постизати општу сагласност, ако је уопште и могуће“, сматра Топорнин.Став Олафа Шолца је сасвим разумљив. Он жели да институције Европске уније које утврђују европску политику брже доносе одлуке. И Лисабонски споразум подразумева квалификовану већину при гласању о одређеним питањима.Моћни противник„Интеграција таквог броја држава и њихов прелазак с економије на политику је нова појава за свет“, додаје Топорнин.Према његовим речима, не може се рећи да се Европска унија није мењала од момента оснивања, али то се није одвијало брзо. На пример, Царински савез и заједничка економска политика су се формирали готово четири деценије, до 1951. године.Било је и потреса попут „брегзита“, којем се мало ко надао. Европски политичари се труде да предупређују кризе и да реагују на изазове. Укидање права вета је корак у том правцу.Политиколог Сергеј Марков каже да ће се у Европској унији водити борба. „Пољска, Мађарска не желе да предају власт онима који су под утицајем лидера Европске уније – Немачкој, Француској“, објашњава он.Марков каже да су последице по Русију вишезначне. С једне стране, балтичке земље, Пољска, Данска ће имати мање могућности да уцењују Москву. С друге – Запад ће се консолидовати.Реформа ће, највероватније, појачати сукоб с Русијом. Ипак, према речима Маркова, мало је вероватно да ће у блиској будућности Европљани добровољно одустати од права вета. Биће много расправа и разматрања, а чиме ће се све завршити – велико је питање.
француска
немачка
мађарска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
европска унија (еу), раскол, русија, француска, немачка, емануел макрон, олаф шолц, мађарска, вето
европска унија (еу), раскол, русија, француска, немачка, емануел макрон, олаф шолц, мађарска, вето
У Европској унији почела борба за власт: Нови раскол на помолу
13:07 10.09.2022 (Освежено: 13:18 10.09.2022) Украјинско питање појачало је противречности у Европској унији, која је и без њега врло разнородна. У већини европских престоница, међутим, постоји сагласност да су Европској унији потребне дубоке реформе.
Пре тридесет година 12 земаља је потписало Уговор из Мастрихта којим је окончан процес унифкације монетарног и политичког система Западне Европе. Данас је у Европској унији 27 држава и за оно што је раније могло да се усагласи, малтене, телефоном, сада су потребне дуготрајне бирократске процедуре, пише у ауторском тексту за Риа Новости Јелена Попова.
О одустајању од једногласног доношења одлука почело је да се прича након што су се појавиле потешкоће у усвајању шестог пакета санкција против Русије. Мађарска није желела да подржи тај пакет, затраживши гаранције за своју енергетску безбедност. Због тога се процес отегао читав месец.
У мају је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила да, уколико Европа жели да иде напред, мора да укине право вета у кључним сферама, као што су здравствена заштита и одбрана. „У спољним питањима морамо прећи на гласање уз квалификовану већину“, нагласила је она.
На неопходност реформи унутар ЕУ у априлу су указивали у Министарству иностраних послова Италије, а у мају је о томе говорио председник Француске Емануел Макрон.
Према речима немачког канцелара Олафа Шолца, у догледној будућности Европској унији ће се придружити и Украјина, Молдавија, Грузија и Западни Балкан, што значи да ће постизање консензуса постати још компликованије.
„Нећемо моћи да избегнемо дебате... Морамо озбиљно да се односимо према својим обећањима тим земљама, јер другог пута за постизање стабилности на овом континенту нема. Због тога, разговарајмо о реформама“, рекао је немачки канцелар.
Истовремено, Данска, Пољска, Румунија и Чешка се буне: „Ми већ имамо Европу која функционише“. „Расправе о изменама не само што нас неће ојачати, него могу и да наруше тако неопходно јединство“, упозорио је чешки премијер Петар Фијала, чија земља председава Савету Европе.
Директор Центра за европске информације Николај Топорнин у разговору за Риа Новости оцењује да је Европска унија у врло компликованој ситуацији.
„Некада је у Европској унији било свега шест држава, затим десет, а деведесетих година – 12. Данас их је већ 27, а на чланство чека још неких пет. У таквим условима је крајње тешко постизати општу сагласност, ако је уопште и могуће“, сматра Топорнин.
Став Олафа Шолца је сасвим разумљив. Он жели да институције Европске уније које утврђују европску политику брже доносе одлуке. И Лисабонски споразум подразумева квалификовану већину при гласању о одређеним питањима.
„Интеграција таквог броја држава и њихов прелазак с економије на политику је нова појава за свет“, додаје Топорнин.
Према његовим речима, не може се рећи да се Европска унија није мењала од момента оснивања, али то се није одвијало брзо. На пример, Царински савез и заједничка економска политика су се формирали готово четири деценије, до 1951. године.
Било је и потреса попут „брегзита“, којем се мало ко надао. Европски политичари се труде да предупређују кризе и да реагују на изазове. Укидање права вета је корак у том правцу.
„Наравно, предстоје свеобухватне расправе, јер се ово питање тиче сувереног права држава. Ипак, пошто питање постављају Немачка и Француска, оно ће бити озбиљно схваћено“, сматра експерт.
Политиколог Сергеј Марков каже да ће се у Европској унији водити борба. „Пољска, Мађарска не желе да предају власт онима који су под утицајем лидера Европске уније – Немачкој, Француској“, објашњава он.
Марков каже да су последице по Русију вишезначне. С једне стране, балтичке земље, Пољска, Данска ће имати мање могућности да уцењују Москву. С друге – Запад ће се консолидовати.
„У историјском смислу, што је већи раздор у Европи, то су Европљани појединачно спремнији за сарадњу“, оцењује политиколог.
Реформа ће, највероватније, појачати сукоб с Русијом. Ипак, према речима Маркова, мало је вероватно да ће у блиској будућности Европљани добровољно одустати од права вета. Биће много расправа и разматрања, а чиме ће се све завршити – велико је питање.
