https://sputnikportal.rs/20220911/kada-transplantacija-maticnih-celija-moze-da-se-radi-u-srbiji-1142526299.html
Када трансплантација матичних ћелија може да се ради у Србији
Када трансплантација матичних ћелија може да се ради у Србији
Sputnik Србија
У Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ знатно је унапређена процедура трансплантације матичних ћелија, и веома мали број пацијената мора у иностранство... 11.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-11T15:40+0200
2022-09-11T15:40+0200
2022-09-11T15:40+0200
друштво
друштво
србија
србија – друштво
матичне ћелије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112087/49/1120874922_0:116:3229:1932_1920x0_80_0_0_0a66611f120f29647f22a8cf60f825b0.jpg
У Србији, трансплантација матичних ћелија хематопоезе и коштане сржи, код деце, ради се једино у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Доктор Вукан Чупић“. Недавно је Одељење за трансплантацију коштане сржи обележило 25 година од отварања Стерилног блока, а за то време урађено је око 400 трансплантација.Драгана Вујић, начелница Центра за трансплантацију, каже да се у Стерилном блоку тренутно налази троје деце и да је у наредних месец дана планирано да се трансплантација уради код још шест пацијента.Према њеним речима, трансплантација матичних ћелија ради се код оболелих од леукемије високог ризика, код милодиспозног синдрома које је најмалигније обољење дечјег доба, код рака лимфних жлезда уколико се болест вратила и пацијент не реагује на цитостатску терапију.Такође, трансплантација се ради и код неких солидних тумора, код неуробластома.Код деце која треба да иду на трансплантацију због солидног тумора или рака лимфних жлезда - Хочкиновог лимфома, увек се ради аутологна трансплантација, када пацијент самом себи даје матичне ћелије, објаснила је докторка.Према њеним речима, у Институту за мајку и дете знатно је унапређена процедура трансплантације, и веома мали број пацијената мора у иностранство.У току је кампања „Ослони се на мене“, са циљем повећања броја потенцијалних давалаца у регистру давалаца коштане сржи. Докторка Вујић је истакла да уколико будемо имали више потенцијалних давалаца, веће су шансе за наше пацијенте.„У нашем регистру донора смо само за једно дете успели да нађемо даваоца“, рекла је докторка и истакла, да када нађете даваоца у свом регистру, све процедуре иду брже. Сама процедура узимања ћелија није болна и давалац се брзо опорави, навела је докторка Вујић, преноси РТС.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112087/49/1120874922_249:0:2980:2048_1920x0_80_0_0_086e747bbd7f1315b6713735c074aee3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија, србија – друштво, матичне ћелије
друштво, србија, србија – друштво, матичне ћелије
Када трансплантација матичних ћелија може да се ради у Србији
У Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ знатно је унапређена процедура трансплантације матичних ћелија, и веома мали број пацијената мора у иностранство, каже Драгана Вујић, начелница Центра за трансплантацију. У Стерилном блоку сада је троје деце и у наредних месец дана планирана је трансплантација код још шест пацијента, каже др Вујић.
У Србији, трансплантација матичних ћелија хематопоезе и коштане сржи, код деце, ради се једино у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Доктор Вукан Чупић“. Недавно је Одељење за трансплантацију коштане сржи обележило 25 година од отварања Стерилног блока, а за то време урађено је око 400 трансплантација.
Драгана Вујић, начелница Центра за трансплантацију, каже да се у Стерилном блоку тренутно налази троје деце и да је у наредних месец дана планирано да се трансплантација уради код још шест пацијента.
Према њеним речима, трансплантација матичних ћелија ради се код оболелих од леукемије високог ризика, код милодиспозног синдрома које је најмалигније обољење дечјег доба, код рака лимфних жлезда уколико се болест вратила и пацијент не реагује на цитостатску терапију.
„Поред ове групе болести, трансплантацију треба урадити код деце са неким урођеним болестима, са одређеним облицима малокрвности, као што је таласемија мајор, код урођеног оштећења костне сржи, код деце која имају имунолошки недостатак“, рекла је докторка Вујић.
Такође, трансплантација се ради и код неких солидних тумора, код неуробластома.
Код деце која треба да иду на трансплантацију због солидног тумора или рака лимфних жлезда - Хочкиновог лимфома, увек се ради аутологна трансплантација, када пацијент самом себи даје матичне ћелије, објаснила је докторка.
„У свим осталим случајевима се ради алогена трансплантација, тј. потребан је давалац, било да је у то од некога у породици или се донор налази у регистру давалаца“, рекла је докторка Вујић.
Према њеним речима, у Институту за мајку и дете знатно је унапређена процедура трансплантације, и веома мали број пацијената мора у иностранство.
У току је кампања „Ослони се на мене“, са циљем повећања броја потенцијалних давалаца у регистру давалаца коштане сржи. Докторка Вујић је истакла да уколико будемо имали више потенцијалних давалаца, веће су шансе за наше пацијенте.
„У нашем регистру донора смо само за једно дете успели да нађемо даваоца“, рекла је докторка и истакла, да када нађете
даваоца у свом регистру, све процедуре иду брже. Сама процедура узимања ћелија није болна и давалац се брзо опорави, навела је докторка Вујић,
преноси РТС.