https://sputnikportal.rs/20220927/evropa-je-frustrirana-i-nervozna-novi-lek--snazan-pritisak-na-srbiju-1143426157.html
Европа је фрустрирана и нервозна: Нови лек – снажан притисак на Србију
Европа је фрустрирана и нервозна: Нови лек – снажан притисак на Србију
Sputnik Србија
Неутрални став Србије на почетку специјалне операције у Украјини донекле се толерисао, али како сукоб одмиче, притисак је све већи, праг толеранције се... 27.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-27T20:27+0200
2022-09-27T20:27+0200
2023-03-07T15:25+0100
србија
србија – политика
русија
санкције русији
притисак
европска унија (еу)
ек
европски парламент
александар митић
претња
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1e/1125487186_0:68:3072:1796_1920x0_80_0_0_3753f82991339458edfa08a1aa9dcc3b.jpg
Овако последњу претњу Социјалдемократа, друге по снази посланичке групе у Европском парламенту, за Спутњик коментарише политиколог др Александар Митић.Социјалдемократе траже прекид преговора о приступању, ако се Београд не усклади са санкцијама против Русије. Исти тон стиже и из Европске комисије док, истовремено, Хрватска тражи да Србија призна независност Косова, такође под претњом заустављања европског пута.Све притиске Митић објашњава жељом Америке и ЕУ да искористе геополитички тренутак, али и процес формирања нове Владе Србије да промене стратешку одлуку да Србија не уводи санкције Руској Федерацији.Он каже да изјаве и ставови појединих посланика, представника Хрватске Тонина Пицуле, па и известиоца Европског парламента за Косово Виоле фон Крамон, не значе много, јер још није формиран став самих институција и политичких групација којима они припадају.Следе још јачи притисциЧак и ако Европски парламент усвоји резолуцију о прекиду приступних преговора са Србијом, он није тај који о томе одлучује, нити то може да учини Европска комисија. О томе одлучује искључиво Европски савет, односно државе чланице ЕУ.„До тада треба очекивати још јачи притисак и огољене претње, међутим то је мач и за саму Европску унију, мач са две оштрице, с обзиром на изузетно висок степен евроскептицизма који ионако постоји у Србији и врло слабе перспективе за опипљиви напредак у евроинтеграција у неком наредном периоду. Али баш зато треба очекивати политичке притиске и реторичке уцене“, тврди наш саговорник.Уцене и за КосовоОн додаје да пред нашом земљом није само притисак који се тиче Руске Федерације, већ пре свега појачан притисак који је везан за признање такозваног Косова.Он додаје да тренутно постоји огромна фрустрација и нервоза у Европској унији, пре свега због одлуке о мобилизацији у Руској Федерацији и одржавања референдума о присаједињењем Луганске Народне Републике, Доњецке Народне Републике, Херсонске и Запорошке области Русији.„Присутна је и нервоза због победе деснице на италијанским изборима, због јачања суверенистичког блока, због све снажније реторике отпора Виктора Орбана, због све веће нестабилности, све извесније енергетске кризе која је пред нама. Ту је и фрустрираност ЕУ због немогућности да се суштински одупре притиску, односно потпуној доминацији Сједињених Америчких Држава. Због свега тога постоји фрустрација које се на неки начин лечи преко притисака на Србију“, сигуран је Митић.Неуралгичне тачкеОн додаје да су због те нервозе много видљивије две неуралгичне тачке, санкције Руској Федерацији, прихватање Споразума о нормализацији са непризнатим Косовом и угуравање Републике Српске у редефинисану, унитарну Босну и Херцеговину. И ту се види могућност да се изврши притисак на Србију.Важан састанак у ПрагуМитић је сигуран да ће се о приморавању Србије да уведе санкције Русији разговарати и на састанку европске политичке заједнице који ће се одржати 6. октобра у Прагу.„То је форум на коме може да се врши притисак на Србију, али ни он није формалан, пошто тај формат није заживео, нити постоје обавезе које Србија има према њему“, закључује Митић.„Не искључујем могућност да ће ова групација, а верујем и неке друге у Европском парламенту покренути питање прекида преговора са Србијом. Када и у којој форми ће до тога доћи, не знамо, али то је нешто што би могло да се догоди“, каже Митић.
https://sputnikportal.rs/20220926/srbija-nije-duzna-da-bilo-sta-objasnjava-americkom-ambasadoru-hilu-pritisak-zapada-ne-prolazi-1143365018.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија – политика, русија, санкције русији, притисак, европска унија (еу), ек, европски парламент, александар митић, претња
србија – политика, русија, санкције русији, притисак, европска унија (еу), ек, европски парламент, александар митић, претња
Европа је фрустрирана и нервозна: Нови лек – снажан притисак на Србију
20:27 27.09.2022 (Освежено: 15:25 07.03.2023) Неутрални став Србије на почетку специјалне операције у Украјини донекле се толерисао, али како сукоб одмиче, притисак је све већи, праг толеранције се смањује. Европа је фрустрирана и нервозна и због других проблема, а лечи се притисцима на Србију.
Овако последњу претњу Социјалдемократа, друге по снази посланичке групе у Европском парламенту, за Спутњик коментарише политиколог др Александар Митић.
Социјалдемократе
траже прекид преговора о приступању, ако се Београд не усклади са санкцијама против Русије. Исти тон стиже и из Европске комисије док, истовремено,
Хрватска тражи да Србија призна независност Косова, такође под претњом заустављања европског пута.
Све притиске Митић објашњава жељом Америке и ЕУ да искористе геополитички тренутак, али и процес формирања нове Владе Србије да промене стратешку одлуку да Србија не уводи санкције Руској Федерацији.
Он каже да изјаве и ставови појединих посланика, представника Хрватске Тонина Пицуле, па и известиоца Европског парламента за Косово Виоле фон Крамон, не значе много, јер још није формиран став самих институција и политичких групација којима они припадају.
Чак и ако Европски парламент усвоји резолуцију о прекиду приступних преговора са Србијом, он није тај који о томе одлучује, нити то може да учини Европска комисија. О томе одлучује искључиво Европски савет, односно државе чланице ЕУ.
„До тада треба очекивати још јачи притисак и огољене претње, међутим то је мач и за саму Европску унију, мач са две оштрице, с обзиром на изузетно висок степен евроскептицизма који ионако постоји у Србији и врло слабе перспективе за опипљиви напредак у евроинтеграција у неком наредном периоду. Али баш зато треба очекивати политичке притиске и реторичке уцене“, тврди наш саговорник.
Он додаје да пред нашом земљом није само притисак који се тиче Руске Федерације, већ пре свега појачан притисак који је везан за признање такозваног Косова.
„Ако погледамо оба питања, јасно је да Србија ни на који начин не сме да промени своју чврсту политику. Србија је најмање крива за ово што се дешава у Европи, али се преко ње поклапају различити интереси“, каже Митић.
Он додаје да тренутно постоји огромна фрустрација и нервоза у Европској унији, пре свега због одлуке о мобилизацији у Руској Федерацији и одржавања референдума о присаједињењем Луганске Народне Републике, Доњецке Народне Републике, Херсонске и Запорошке области Русији.
„Присутна је и нервоза
због победе деснице на италијанским изборима, због јачања суверенистичког блока, због све снажније реторике
отпора Виктора Орбана, због све веће нестабилности, све извесније енергетске кризе која је пред нама. Ту је и фрустрираност ЕУ због немогућности да се суштински одупре притиску, односно потпуној
доминацији Сједињених Америчких Држава. Због свега тога постоји фрустрација које се на неки начин лечи преко притисака на Србију“, сигуран је Митић.
Он додаје да су због те нервозе много видљивије две неуралгичне тачке, санкције Руској Федерацији, прихватање Споразума о нормализацији са непризнатим Косовом и угуравање Републике Српске у редефинисану, унитарну Босну и Херцеговину. И ту се види могућност да се изврши притисак на Србију.
„Ипак, сасвим је сигурно да ће Београд учинити све да до прекида преговора о уласку у ЕУ не дође, верујем да ће то чинити и многи европски званичници, свесни да би у том случају и дефинитивно изгубили Србију, а то не могу себи да приуште. За обе стране би питање заустављања евроинтеграција било проблематично, иако је доминантан евроскептични став. Србија у овом тренутку не може да добије много спорим напредовањем ка ЕУ, али је са друге стране веома осетљиво само питање прекида преговора, јер би то била снажна геополитичка порука која би довела до тектонских промена на Балкану“.
Митић је сигуран да ће се о приморавању Србије да уведе санкције Русији разговарати и на састанку европске политичке заједнице који ће се одржати 6. октобра у Прагу.
„То је форум на коме може да се врши притисак на Србију, али ни он није формалан, пошто тај формат није заживео, нити постоје обавезе које Србија има према њему“, закључује Митић.
„Не искључујем могућност да ће ова групација, а верујем и неке друге у Европском парламенту покренути питање прекида преговора са Србијом. Када и у којој форми ће до тога доћи, не знамо, али то је нешто што би могло да се догоди“, каже Митић.
