https://sputnikportal.rs/20221002/rekonstrukcija-memorijalnog-centra-staro-sajmiste--do-kraja-sledece-godine-1143886044.html
Реконструкција Меморијалног центра„ Старо сајмиште“ – до краја следеће године
Реконструкција Меморијалног центра„ Старо сајмиште“ – до краја следеће године
Sputnik Србија
Друга фаза реконструкције „Старог сајмишта“ требало би да буде окончана до краја идуће године када би меморијални центар требало да буде спреман за сталну... 02.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-02T12:51+0200
2022-10-02T12:51+0200
2022-10-02T12:51+0200
култура
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/17/1125169016_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e200b691dc9d8c1ac8e5c1b73ab6d9b6.jpg
Простор некадашњег београдског сајма подигнутог 1937. године који је у време другог светског рата био место ужаса и логор смрти у тадашњој НДХ, захваљујући Закону донетом 2020. године о оснивању Меморијалног центра, постаће место сећања на жртве и стални изложбени простор у којем ће се чувати, истраживати, излагати и презентовати архивски музејски предмети и документи. После готово осам деценија заборава простор некадашњег логора постаће место за образовање младих генерација о ужасима Холокауста, а сваки од сајамских павиљона биће преуређен и посвећен страдању једног народа, Јевреја, Срба, Рома и других.После дугих припрема и рада на пројектној документацији недавно је отпочела обнова овог споменика културе и то од онога што представља њен највећи изазов: реконструкцијом куле, централне зграде у Старом сајмишту. Овај објекат, због оронулости, морао је бити скинут, да би му се вратио првобитни изглед, објашњава за Спутњик архитекта и конзерватор Александра Шевић, предводник тима Завода за заштиту споменика културе Београда, установе која је била задужеба за сложени посао израде пројектне документације.„Није постојао архивски пројекат и то је била јако отежавајућа околност. Имали смо ситуацију са централном кулом где се затечено стање делимично не слаже са оним што је унето у катастар. У катастру је унето нешто затечено на самој парцели 1952. кад је катастар рађен, а то је дијаметрално супротно од оног што имамо као приказ тог објекта кроз историјске фотографије или на снимцима кроз отварање читавог сајамског комплекса“, додаје она.Административно сређивање и расељавање уметникаПрви корак у изради документације било је усаглашавање тих ствари, што можда јесте „врло административан посао“, али без тога се није могло кренути у израду конкретног пројекта, објашњава Александра Шевић.„Много је не само конзерваторског него и административног сређивања било потребно на самом почетку. Кад немате архивски пројекат онда морате урадити разне елаборате који ће показати каква је носивост тла, какви су темељи које не видите... Те околности су произвеле ситуацију у којој је Завод уз помоћ стручњака различитих профила урадио низ елабората, 11 или 12, чији је задатак био да прикупе све податке на основу којих ће се сагледати комплетно стање терена, конструкције и самог објекта и како бисмо квалитетно могли даље да одлучујемо“.Шевић подсећа да их је поред тога затекао и проблем нелегалних станара као и уметника који су ту имали атељее. У тренутку док су снимали постојеће стање у објекту су још увек постојали атељеи. У неким просторима активно су радили уметници, неки су коришћени као стамбени простор, а неки су били потпуно напуштени.Полазни тренутак после рашчишћавања 20 тона ђубретаНа почетку радова, радници градске чистоће морали су да покупе двадесетак тона смећа, а требало је и да се зазидају отвори да би се онемогућио даљи улазак у овај простор и његово даље оштећење.„Тек кад је простор био очишћен и испражњен а људи расељени, могли смо да упоредимо оно што смо пројектом планирали са свим оним детаљима које можете да откријете тек кад обијете малтер“.Завршетак друге фазе – крај идуће годинеРадови су врло обимни и скупи и зато је инвестиција подељена у две фазе. У првој је она врста радова која би објекту требало да врате његову конструктивну стабилност. У овој фази планирано је да сви простори буду физички са спољне стране затворени, што значи да буде уграђена комплетна столарија и браварија, фасада и кров. Процењено је да ће бити завршена до краја ове године.„У другој фази која би требало да буде реализована у следећој години били би радови на опремању објеката инсталацијама и израда оних ентеријерских облога које праве завршни изглед. За очекивати је да се у току следеће године изради и пројектна документација за уређење околног терена. Мислим да су ове две године нешто што ће се највише базирати на објекту централне куле а у најави су и већ се раде пројекти за следеће аутентично сачуване објекте“, закључује Александра Шевић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/17/1125169016_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_229c652c3d2422823d29183fdf982867.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
култура
Реконструкција Меморијалног центра„ Старо сајмиште“ – до краја следеће године
Друга фаза реконструкције „Старог сајмишта“ требало би да буде окончана до краја идуће године када би меморијални центар требало да буде спреман за сталну поставку
Простор некадашњег београдског сајма подигнутог 1937. године који је у време другог светског рата био место ужаса и логор смрти у тадашњој НДХ, захваљујући Закону донетом 2020. године о оснивању Меморијалног центра, постаће место сећања на жртве и стални изложбени простор у којем ће се чувати, истраживати, излагати и презентовати архивски музејски предмети и документи. После готово осам деценија заборава простор некадашњег логора постаће место за образовање младих генерација о ужасима Холокауста, а сваки од сајамских павиљона биће преуређен и посвећен страдању једног народа, Јевреја, Срба, Рома и других.
После дугих припрема и рада на пројектној документацији недавно је отпочела обнова овог споменика културе и то од онога што представља њен највећи изазов: реконструкцијом куле, централне зграде у Старом сајмишту. Овај објекат, због оронулости, морао је бити скинут, да би му се вратио првобитни изглед, објашњава за Спутњик архитекта и конзерватор Александра Шевић, предводник тима Завода за заштиту споменика културе Београда, установе која је била задужеба за сложени посао израде пројектне документације.
„Није постојао архивски пројекат и то је била јако отежавајућа околност. Имали смо ситуацију са централном кулом где се затечено стање делимично не слаже са оним што је унето у катастар. У катастру је унето нешто затечено на самој парцели 1952. кад је катастар рађен, а то је дијаметрално супротно од оног што имамо као приказ тог објекта кроз историјске фотографије или на снимцима кроз отварање читавог сајамског комплекса“, додаје она.
Административно сређивање и расељавање уметника
Први корак у изради документације било је усаглашавање тих ствари, што можда јесте „врло административан посао“, али без тога се није могло кренути у израду конкретног пројекта, објашњава Александра Шевић.
„Много је не само конзерваторског него и административног сређивања било потребно на самом почетку. Кад немате архивски пројекат онда морате урадити разне елаборате који ће показати каква је носивост тла, какви су темељи које не видите... Те околности су произвеле ситуацију у којој је Завод уз помоћ стручњака различитих профила урадио низ елабората, 11 или 12, чији је задатак био да прикупе све податке на основу којих ће се сагледати комплетно стање терена, конструкције и самог објекта и како бисмо квалитетно могли даље да одлучујемо“.
Шевић подсећа да их је поред тога затекао и проблем нелегалних станара као и уметника који су ту имали атељее. У тренутку док су снимали постојеће стање у објекту су још увек постојали атељеи. У неким просторима активно су радили уметници, неки су коришћени као стамбени простор, а неки су били потпуно напуштени.
„Тај део активности је Град преузео на себе и они су расељени 2015. У то време је тек у настајању била Комисија за Старо сајмиште чији је задатак био да изнедри законски документ којим би се основао Меморијални центар 'Старо сајмиште'. У сваком случају, припрема је кроз расељавање некако дошла до свог разрешења од 2020. године у фебруару кад је донет Закон о оснивању меморијалног центра и он је дао легитимно право будућем кориснику, односно одредио га за корисника целокупног простора“.
Полазни тренутак после рашчишћавања 20 тона ђубрета
На почетку радова, радници градске чистоће морали су да покупе двадесетак тона смећа, а требало је и да се зазидају отвори да би се онемогућио даљи улазак у овај простор и његово даље оштећење.
„Тек кад је простор био очишћен и испражњен а људи расељени, могли смо да упоредимо оно што смо пројектом планирали са свим оним детаљима које можете да откријете тек кад обијете малтер“.
Завршетак друге фазе – крај идуће године
Радови су врло обимни и скупи и зато је инвестиција подељена у две фазе. У првој је она врста радова која би објекту требало да врате његову конструктивну стабилност. У овој фази планирано је да сви простори буду физички са спољне стране затворени, што значи да буде уграђена комплетна столарија и браварија, фасада и кров. Процењено је да ће бити завршена до краја ове године.
„У другој фази која би требало да буде реализована у следећој години били би радови на опремању објеката инсталацијама и израда оних ентеријерских облога које праве завршни изглед. За очекивати је да се у току следеће године изради и пројектна документација за уређење околног терена. Мислим да су ове две године нешто што ће се највише базирати на објекту централне куле а у најави су и већ се раде пројекти за следеће аутентично сачуване објекте“, закључује Александра Шевић.