https://sputnikportal.rs/20221007/samit-u-pragu-pokusaj-eu-da-opstane-i-promocija-antiruske-politike-po-svaku-cenu-1144187876.html
Самит у Прагу: Покушај ЕУ да опстане и промоција антируске политике по сваку цену
Самит у Прагу: Покушај ЕУ да опстане и промоција антируске политике по сваку цену
Sputnik Србија
Самит Европске политичке заједнице у Прагу био је у функцији опстанка саме Европске уније и покушаја да се она квалификује као кредибилан фактор и партнер на... 07.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-07T20:21+0200
2022-10-07T20:21+0200
2022-10-07T20:21+0200
свет
свет – политика
европска унија (еу)
русија
србија
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/07/1144187698_0:10:3072:1738_1920x0_80_0_0_945dd3eac7388571faac4f25f9234aee.jpg
На првом састанку нове иницијативе Европске политичке заједнице учествовали су високи званичници 44 европске земље, како држава-чланица ЕУ, тако и оних које то нису, а премијер Албаније Еди Рама је оценио да ова иницијатива не представља нову идеју већ „препород када су кризна времена“.Према речима Зорана Миливојевића, далеко смо од неког озбиљног препорода Европе будући да је, како каже, реч о најнестабилнијем континенту на свету у овом тренутку, у коме влада општи страх од тога шта будућност носи. Прича о препороду, уверен је наш саговорник, може доћи тек након стабилизовања стања у Европи као целини, подразумевајући Европу са Русијом.Промоција антируске политикеЧули смо, примећује наш саговорник, и изјаву нове британске премијерке која је јасно дала до знања да нема говора о обнављању позиција Велике Британије у оквиру ЕУ, а да не говоримо о кавкаским земљама које нису увеле санкције Русији и које имају сасвим други приступ.„Да не помињемо Турску и њихове резерве према санкцијама Русији, или два или три тврда центра у самој Европи који се разликују у приступу – од рецимо оног балтичког са Пољском који тврдо стоји на антируским позицијама без обзира на штете које то производи, до овог централно-европског где су Мађарска, Бугарска или Србија, које не деле такво мишљење и сматрају да треба повести рачуна о интересима Европе на краћи и средњи рок и да све ове ствари ипак не иду у корист Европи“, указује Миливојевић.Стога, наводи Миливојевић, делује да је самит у Прагу био покушај ЕУ да сама опстане јер политике проширења нема, а постоје и неки дисонантни тонови на релацији са Вашингтоном.„Судећи по процесима у самој Европи, попут изборних процеса у Шведској, Италији, Бугарској, стиче се утисак да се опстанак Европске уније у будућности доводи у питање, јер суверенистичка теза доводи у питање тај федералистички концепт на коме инсистирају Немци и Французи. Зато ми се чини да је ово у Прагу био покушај промовисања политике и утицаја Европске уније и на остали део континента. Ништа ни мање ни више од тога“, каже бивши дипломата.Лукава предиграКако за Спутњик каже Александар Гајић из Института за европске студије, Европска политичка заједница представља неки вид политичког и геополитичког организовања окружења ЕУ у коме европске земље које сарађују са Унијом, а без процеса придруживања, треба да се укључе у један политички табор, односно да следе основне постулате спољне и безбедносне политике ЕУ.„У овој конкретној ситуацији скуп у Прагу био је одговор чланица ЕУ и тог евроатлантског савезништва, који стоји као стожер иза саме ЕУ, на припајање четири донедавно украјинске области Руској Федерацији. Реч је о намери да се покаже да се европске земље придружују у пуној мери политици Европске уније према овом питању и да су Русија и Белорусија усамљене у односу на остатак европског континента. То је био конкретан циљ овог самита, али мора се рећи да не постоји никаква завршна декларација као некакав закључак иза које стоје државе чланице, нити је у пуној мери заузет некакав конкретан политички став. Али је било јасно да је то место послужило да се упути таква порука и створи такав утисак, медијски и политички у светској јавности о односу те иницијативе према ситуацији у Украјини и према Русији“, објашњава Гајић.Он подсећа да је састанку у Прагу претходио осми пакет санкција Руској Федерацији, па је скуп Европске политичке заједнице суштински представљао продужетак тог става, односно следећу фазу политичког обраћања и Русији и светском јавном мњењу од стране Европске уније, али у ширем формату, уз присуство држава које нису чланице Уније.„Такође, овај самит је био предигра, односно увод у нови, неформални састанак чланица ЕУ које данас расправљају о питањима енергетске кризе и безбедности, ситуацији у Украјини и односу према Русији. Тако да су они те ствари увезали и лукаво сместили скуп у Прагу између, како би створили одређену климу, послали поруку, а онда донели низ политичких одлука самих чланица ЕУ“, каже Гајић.Поводом чињенице да су скуп у Прагу обележила трвења на релацији Србија-Хрватска због забране увоза руске нафте, наш саговорник каже да је и то била својеврсна порука.„Србија се једина од земаља у Европи није придружила санкцијама Русији, ако не рачунамо земље постсовјетског простора на Кавказу, па је санкционисана забраном увоза руска нафте на основну хрватске иницијативе. На тај начин је послата порука свим другим земљама које су се одазвале овој иницијативи и биле присутне у Прагу да уколико не буду на линији оног доминантног политичког тона који се на тим састанцима потенцира и намеће, може да им се деси да у тим неким активностима ЕУ буду доведени у ситуацију која није у складу са њиховим интересима. То је порука која је послата са бока овог скупа“, закључује Александар Гајић за Спутњик.
https://sputnikportal.rs/20221006/austrijski-kancelar-upozorio-na-prevelika-ocekivanja-govoreci-o-epz-i-balkanu-srbija-u-procepu-1144135334.html
србија
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
европска политичка заједница, еу, русија, украјина, србија, evropska politicka zajednica, eu, rusija, ukrajina, srbija
европска политичка заједница, еу, русија, украјина, србија, evropska politicka zajednica, eu, rusija, ukrajina, srbija
Самит у Прагу: Покушај ЕУ да опстане и промоција антируске политике по сваку цену
Самит Европске политичке заједнице у Прагу био је у функцији опстанка саме Европске уније и покушаја да се она квалификује као кредибилан фактор и партнер на тлу Европе, као и да се обезбеди нека кохезија и даља промоција антируске политике по сваку цену, оцењује дипломата у пензији др Зоран Миливојевић.
На првом састанку нове иницијативе Европске политичке заједнице учествовали су високи званичници 44 европске земље, како држава-чланица ЕУ, тако и оних које то нису, а премијер Албаније Еди Рама је оценио да ова иницијатива не представља нову идеју већ „препород када су кризна времена“.
Према речима Зорана Миливојевића, далеко смо од неког озбиљног препорода Европе будући да је, како каже, реч о најнестабилнијем континенту на свету у овом тренутку, у коме влада општи страх од тога шта будућност носи. Прича о препороду, уверен је наш саговорник, може доћи тек након стабилизовања стања у Европи као целини, подразумевајући Европу са Русијом.
Промоција антируске политике
„У Прагу се разговарало о кризама, ситуацијама које предстоје и прогнозама које уопште нису светле, па је у том смислу тешко помињати реч препород, а камоли рачунати да је он известан. Ово је заправо био покушај да се унифицира једна политика на целој територији Европе, политика на антируским позицијама и да се обједини европски континент са изузетком Русије и Белорусије. Међутим, пукотине које постоје у самој Западној Европи и Европској унији још увек нису превазиђене, напротив, бојим се да расту како време пролази, док други део Европе који је на овом скупу био присутан у основи не дели политику и ставове овог дела на чијем је челу Европска унија“, каже Миливојевић.
Чули смо, примећује наш саговорник, и изјаву нове британске премијерке која је јасно дала до знања да нема говора о обнављању позиција Велике Британије у оквиру ЕУ, а да не говоримо о кавкаским земљама које нису увеле санкције Русији и које имају сасвим други приступ.
„Да не помињемо Турску и њихове резерве према санкцијама Русији, или два или три тврда центра у самој Европи који се разликују у приступу – од рецимо оног балтичког са Пољском који тврдо стоји на антируским позицијама без обзира на штете које то производи, до овог централно-европског где су Мађарска, Бугарска или Србија, које не деле такво мишљење и сматрају да треба повести рачуна о интересима Европе на краћи и средњи рок и да све ове ствари ипак не иду у корист Европи“, указује Миливојевић.
Стога, наводи Миливојевић, делује да је самит у Прагу био покушај ЕУ да сама опстане јер политике проширења нема, а постоје и неки дисонантни тонови на релацији са Вашингтоном.
„Судећи по процесима у самој Европи, попут изборних процеса у Шведској, Италији,
Бугарској, стиче се утисак да се опстанак Европске уније у будућности доводи у питање, јер суверенистичка теза доводи у питање тај федералистички концепт на коме инсистирају Немци и Французи. Зато ми се чини да је ово у Прагу био покушај промовисања политике и утицаја Европске уније и на остали део континента. Ништа ни мање ни више од тога“, каже бивши дипломата.
Како за Спутњик каже Александар Гајић из Института за европске студије, Европска политичка заједница представља неки вид политичког и геополитичког организовања окружења ЕУ у коме европске земље које сарађују са Унијом, а без процеса придруживања, треба да се укључе у један политички табор, односно да следе основне постулате спољне и безбедносне политике ЕУ.
„У овој конкретној ситуацији скуп у Прагу био је одговор чланица ЕУ и тог евроатлантског савезништва, који стоји као стожер иза саме ЕУ, на припајање четири донедавно украјинске области Руској Федерацији. Реч је о намери да се покаже да се европске земље придружују у пуној мери политици Европске уније према овом питању и да су Русија и Белорусија усамљене у односу на остатак европског континента. То је био конкретан циљ овог самита, али мора се рећи да не постоји никаква завршна декларација као некакав закључак иза које стоје државе чланице, нити је у пуној мери заузет некакав конкретан политички став. Али је било јасно да је то место послужило да се упути таква порука и створи такав утисак, медијски и политички у светској јавности о односу те иницијативе према ситуацији у Украјини и према Русији“, објашњава Гајић.
Он подсећа да је састанку у Прагу претходио
осми пакет санкција Руској Федерацији, па је скуп Европске политичке заједнице суштински представљао продужетак тог става, односно следећу фазу политичког обраћања и Русији и светском јавном мњењу од стране Европске уније, али у ширем формату, уз присуство држава које нису чланице Уније.
„Такође, овај самит је био предигра, односно увод у нови, неформални састанак чланица ЕУ које данас расправљају о питањима енергетске кризе и безбедности, ситуацији у Украјини и односу према Русији. Тако да су они те ствари увезали и лукаво сместили скуп у Прагу између, како би створили одређену климу, послали поруку, а онда донели низ политичких одлука самих чланица ЕУ“, каже Гајић.
Поводом чињенице да су скуп у Прагу обележила трвења на релацији Србија-Хрватска због
забране увоза руске нафте, наш саговорник каже да је и то била својеврсна порука.
„Србија се једина од земаља у Европи није придружила санкцијама Русији, ако не рачунамо земље постсовјетског простора на Кавказу, па је санкционисана забраном увоза руска нафте на основну хрватске иницијативе. На тај начин је послата порука свим другим земљама које су се одазвале овој иницијативи и биле присутне у Прагу да уколико не буду на линији оног доминантног политичког тона који се на тим састанцима потенцира и намеће, може да им се деси да у тим неким активностима ЕУ буду доведени у ситуацију која није у складу са њиховим интересима. То је порука која је послата са бока овог скупа“, закључује Александар Гајић за Спутњик.
