НБС не очекује значајнији ефекат ФЕД-овог повећања камата
© Flickr
Пратите нас
Народна банка Србије не очекује значајније непосредне ефекте нове одлуке Федералних резерви САД да повећају референтне каматне стопе, с обзиром на то да је српска економија више везана за евро него за долар а степен задужености привреде и грађана у доларима није на значајнијем нивоу, речено је у НБС-у.
У одговору на интересовање Танјуга о одлуци ФЕД-а донетој у среду да повећа референтне камате, НБС наводи како одлука у значајној мери обликује кретања на глобалном финансијском тржишту.
Наводи се да прво утичу на међународне токове капитала.
„Оваквим кретањима су изложене како веће економије, тако и мале и отворене економије у још значајнијој мери, попут Србије“, наводи НБС.
НБС додаје да не треба очекивати значајан непосредан утицај одлука ФЕД-а на Србију с обзиром на то да је наша економија више везана за евро него за долар.
„Директно преливање мера ФЕД-а на домаће токове је ограничено, с обзиром да је Србија у претходним годинама значајно смањила доларски део јавног дуга, као и да степен задужености привреде и грађана у доларима није на значајнијем нивоу“, наводи НБС.
НБС додаје да је пооштравање монетарне политике ФЕД-а, заједно са деловањем глобалних геополитичких ризика, већ утицало у претходним месецима на раст приноса на државне обвезнице земаља у развоју.
Додају да делује и на преусмеравање токова портфолио инвестиција из земаља у успону ка развијеним земљама.
„У случајевима одређених земаља из региона наведено је довело до депрецијације локалних валута, што није случај у Србији - веома је важно истаћи да је релативна стабилност курса динара према евру у потпуности очувана, што битно одређује дугорочну атрактивност наших хартија код страних портфолио инвеститора“, наводи НБС.
НБС наводи да упркос агресивном циклусу повећања референтне стопе ФЕД-а у претходним месецима, која је од марта повећана за 375 базних поена, у наведеном периоду је домаће тржиште обвезница било релативно стабилно.
„Није забележен значајнији одлив страног портфолио капитала, с обзиром да су овакве одлуке у највећој мери већ биле очекиване од стране глобалних инвеститора. Са друге стране, верујемо да прилив капитала у виду страних директних инвестиција неће бити знатније погођен, захваљујући томе што овај тип инвеститора већ важност придаје макроекономској стабилности и компаративним предностима које остварује Србија“, наводи НБС.
Како се наводи највећи део раста инфлације у Србији дугује се „увозној инфлацији“, односно преливањем високих светских цена на домаће цене, што је оцењује НБС процес који се налази изван наше контроле.
„Управо из овог разлога важно нам је да водеће централне банке делују ефикасно и поново успоставе контролу над инфлационим притисцима, што би умањило и ценовне притиске који се преливају на нашу земљу“, наводи НБС.
Народна банка Србије наводи да веома пажљиво прати све одлуке ФЕД-а и других водећих централних банака, узимајући у обзир целовитост како међународних, тако и домаћих кретања приликом доношења одлука.
