https://sputnikportal.rs/20221107/dok-se-cekaju-domaci-donatori-stize-spas-za-mnoge-u-srbiji-koji-ne-mogu-da-imaju-decu-1145796330.html

Док се чекају домаћи донатори: Стиже спас за многе у Србији који не могу да имају децу

Док се чекају домаћи донатори: Стиже спас за многе у Србији који не могу да имају децу

Sputnik Србија

Онима који не могу да имају децу од децембра је на располагању и вантелесна оплодња са донираним репродуктивним материјалом, који ће стићи из иностранства, из... 07.11.2022, Sputnik Србија

2022-11-07T19:19+0100

2022-11-07T19:19+0100

2023-04-10T10:40+0200

србија

србија – друштво

донатори

банка сперме

банка ћелија

удружење "шанса за родитељство"

трудноћа

вантелесна оплодња

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112263/53/1122635384_0:218:2866:1830_1920x0_80_0_0_1547f64ad38420ab544e2fefb78440ac.jpg

Велику вест, да ће од 10. децембра, коначно и у Србији моц́и да се обавља вантелесна оплодња са донираним репродуквтним материјалом са јавношћу је поделио председник Александар Вучић.Он је нагласио да ће ова процедура бити доступна свим женама до 45. године које не могу да имају децу, а немају партнера и онима чији супружници не могу да имају децу, а желе да се остваре као мајке.Хиљаде парова у нашој земљи бори се са стерилитетом. Међу њима је и Б.Ц. која је више пута успела да остане у другом стању, природним путем, инсеминацијом и вантелесном оплодњом. Иако је здрава, трудноћу није могла да задржи. Опција која јој преостаје је оплодња уз помоћ туђег репродуктивног материјала. Радује је што ће ту могућност сада имати у својој земљи."Сигурно ћемо покушати, наши лекари су сјајни, али је занимљиво да званично никада нисмо добили било какву информацију из наше банке. Схватили смо да је празна, јер нема плаћања донорима, као свуда у свету. Мој лекар није желео било шта да ми каже на ову тему. Лекари, а посебно ми који се боримо са стерилитетом, с једне стране се радујемо, а са друге не можемо да схватимо да се не ради на промоцији донорства код нас, већ увозимо јајне ћелије".Српска банка празнаНаша саговорница додаје да је управо банка репродуктивног материјала разлог зашто многи парови на вантелесну оплодњу, иако је сада држава плаћа до 45 године, одлазе у Чешку, Грчку или Македонију. Процедура је скупа, али често упали, жене остају у другом стању.Паровима који покушавају да постану родитељи већ шест година помаже Удружење "Шанса за родитељство". Помогли су држави у формирању Центра за вантелесну оплодњу, па је Србија добила и бесплатан национални број преко кога је могуће добити информације у борби за потомство.Вест о оплодњи донираним репродуктивним материјалом дочекали су са великом радошћу, јер српска банка репродуктивних ћелија фактички није заживела. Наиме, банка је основана у време ковида, када је обустављена вантелесна оплодња, одласци у болнице уопште. По завршетку пандемије, није промовисана.Донирање треба да се платиДруги разлог је то што накнада за донаторе није предвиђена. И у другим државама које имају традицију и добро искуство за такозваним банкама сперме, не плаћа се сам репродуктивни материјал, али су сви трошкови донатора покривени."Ако неки младић или девојка из Јагодине, Ћуприје, Пирота, било ког места жели да да материјал, они су принуђени да дођу у Београд на анализе, тестирања која су неопходна. То су све трошкови, треба да буду у другом граду неколико дана. Свакако би морала да постоји новчана подршка. Пошто је нема, пошто је завладала корона, а у Србији још владају табуи везани за вантелесну оплодњу, влада и незаинтересованост младих за донације", објашњава Маријана Аризановић из Удружења "Шанса за родитељство".Потребан национални регистар за ВТОКада је вантелесна оплодња у питању, статистика у нашој земљи не постоји, нико не зна тачно колико је у Србији тренутно људи који покушавају да се остваре као родитељи. Везујемо се за туђе бројке, статистика каже да у Европи сваки шести пар има проблем са неплодношћу. О националном регистру у земљи која се бори са повећаним морталитетом и одласком младих, нико не говори.Она додаје да би смо тако знали и колико је парова добило децу инсеминацијом, колико вантелесном оплодњом, помоћу донације, па и усвајањем, које је такође табу тема коју треба освестити.Подићи свест о донорствуУ Удружењу које данас има четири хиљаде чланова истичу да Србији недостаје и посебна национална кампања која би подигла свест о значају донирања. Пре свега траба објаснити да то није хир, постоји много људи који немају свој репродуктивни материјал, а чак нису ни прешли 40 година, што је старосна граница за природно зачеће."Болести, урођене аномалије, проблеми са хромозомима, то су разлози да и млади немају своје ћелије, ово је једини начин да се остваре као родитељи. Много је лакше када се све то обави на свом језику, у својој државни, са лекарима које познајете, којима верујете. Ми подржавамо донације у Србији, било да су увозне или домаће, сакупљене у нашој банци. У свакодневној смо комуникацији са људима који покушавају да се остваре као родитељи, а за то имају само једну шансу, донацију, њима је она била потребна јуче, а не данас. Србији донација треба одмах, сада", истиче Аризановићева.Сперма и јајне ћелије из Шпаније и ДанскеКако сазнајмо у овом Удружењу, држава је потписала уговор о донацији репродуктивног материјала, сперме и јајних ћелија из Шпаније и Данске. Подаци о људима који су дали узорке строго су поверљиви."Једино у шта ће примаоци сперме или јајне ћелије бити сигурни је да се ради о здравој младој особи. Људима је код генетике најважније да потомство буде здраво, а да ли ће доћи из Шпаније или Данске, неком ко годинама покушава да се оствари као родитељ, некоме ко нема сперматозоиде или јајне ћелије није битно из које је земље. Једино што је битно је да добије бебу, бебу од здравог донора", истиче наша саговорница.Она ипак каже да је могуће очекивати да се поједини парови замисле над чињеницом да генетски материјал њихове бебе долази из друге земље, наш менталитет је специфичан, табуи су толико велики да мушкарци понекад чак не желе ни да одраде спермограм.Такође, сазнајемо да ће процедура вантелесне оплодње материјалом из увоза бити бесплатна. У Прагу са донираним материјалом кошта од пет до седам хиљада евра, што зависи од броја ћелија и многих других параметара.Држава ће финансирати поступак вантелесне оплодње за жене, односно парове, до 45 година.Србија је у опрему прве банке репродуктивних ћелија, која је отворена у мају 2019. године уложила милион евра.

https://sputnikportal.rs/20221106/vantelesna-oplodnja-u-srbiji-od-decembra-sa-doniranim-reproduktivnim-materijalom-1145746456.html

2022

Вести

sr_RS

srbija, banka sperme, banka celija, vto, vantelesna oplodnja, reproduktivni materijal, trudnoća, bebe, udruzenje sansa za roditeljstvo,