00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Миодраг Б. Протић: Живот посвећен уметности

© Tanjug / SAVA RADOVANOVICМузеј савремене уметности
Музеј савремене уметности - Sputnik Србија, 1920, 08.11.2022
Пратите нас
Музеј савремене уметности Београд (МСУБ) приредио је данас стручни скуп посвећен обележавању стогодишњице рођења његовог оснивача и првог управника Миодрага Б. Протића.
На отварању скупа „Миодраг Б. Протић: Живот посвећен уметности“, директорка МСУБ Маријана Коларић је изразила задовољство што се симпозијум одржава у згради за чији настанак је најзаслужнији Протић, у сали која са поносом носи његово име.
Коларићева је рекла да је скуп фокусиран на неке од најзначајнијих аспеката рада Протића (1922-2014), као што су његов допринос као ликовног ствараоца и у области писања ликовне критике и прозе.
Према њеним речима, фокус је и на најважнијим резултатима оствареним током његовог управљања МСУБ 1965-1980, посебно у погледу промовисања и стварања музејских вредности.
У уводној речи музејска саветница Светлана Митић је подсетила да је Протић, поред кључне улоге за настанак МСУБ, био консистентан сликар са запаженом улогом на домаћој сцени, уз значајне наступе на Венецијанском бијеналу 1956. и Сао Паолу 1965. године.
Протић је од 1951. до 1956. био активан критичар НИН-а, писао је низ текстова о савременој уметничкој сцени, и бавио се ревалоризацијом појединих авангардних појава, попут Зенитизма или Београдског надреализма, навела је Митићева.
Према њеним речима, отварање МСУБ 1965. године, на његову иницијативу, за Протића је „представљало отелотворење личне визије и једног критичког модела“.
Митићева је рекла да је циљ скупа и да пружи целовитију слику о доприносу Протића развоју југословенске уметности друге половине 20. века.
Професор Филозофског факултета у Београду Милан Попадић у предавању „Музеалност и савременост: Миодраг Б. Протић и музеолошка концепција МСУБ“, подсетио је, између осталог, да је отварање МСУБ доживљено у јавности као празник културе.
Оценивши да музеји настају као резултат спрега сила које су сагласју или супротности, Попадић је рекао да је Протић успео да их контролише, доведе у раван да делују заједно и успео је да створи МСУБ.
Говорници скупа су и теоретичари уметности и професори универзитета Јасмина Чубрило, Јерко Денегри, Јелена Стојановић и Ивана Симеоновић Челић, као и Јадранка Винтерхалтер из Музеја сувремене умјетности у Загребу и својевремено кустос МСУБ, и Чедомир Јаничић из Градског музеја у Сомбору.
Како је најављено, у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића биће 9. новембра од 12 часова приређено вођење кроз изложбу „Господство ума, Миодраг Б. Протић, живот посвећен уметности“, преноси Танјуг.
Музеј савремене уметности - Sputnik Србија, 1920, 13.03.2021
Светло на крају тунела: Ново лице Музеја савремене уметности /Видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала