Научници решавају тајну универзума: Како настају космичке нити /фото/
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Научници деценијама покушавају да пруже основне одговоре на појаву космичких нити унутар Млечног пута, чија дужина неретко достиже и 150 светлосних година.
Пошто су уз помоћ радио-таласа успели да открију те намагнетисане светлеће филаменте и у дугим галаксијама, мишљења су да ће им оне пружити кључне одговоре за разрешење још једне космичке тајне.
Астрофизичар Фархад Јусуф-Заде са америчког Универзитета Нортвестерн је почетком 80-их година прошлог века, први пут забележио ову појаву и од тада он и његове колеге неуморно раде на томе да открију шта стоји иза њиховог настанка.
Према његовом мишљењу, могућа су два објашњења — да настају интеракцијом ветрова и великих облака прашине или да на њих можда утичу турбуленције унутар слабих магнетних поља, наводи „Сајенс алерт“.
Млечни пут и космичке нити
Унутар Млечног пута до сада је откривено око 1.000 светлећих нити, а интересантно је да су поређане у правилним размацима, попут жица на харфи. Изучавањем њихових својстава откривено је да садрже електроне који се окрећу у магнетном пољу брзином сличном брзини светлости.
Close-up radio images of the magnetic filaments. The filament at the far left is from an outside galaxy. At 100 kiloparsecs in length, it towers over the three other filaments from the Milky Way galaxy, which measure 28 parsecs, 12 parsecs and 6 parsecs in length. pic.twitter.com/M61vxvULEm
— Der Kleine Vampir (@KleineVampir) November 20, 2022
Ипак, ово није било довољно да се открије зашто се налазе и како настају у галактичким средиштима.
Стога је претпоставка да ће новооткривене нити изван Млечног пута — које се разликују се од оних у нашој галаксији на неколико начина — пружити одређене одговоре. Наиме, уочено је да су оне повезане са млазницама и режњевима радиогалаксија, тј. огромним структурама које избијају из галактичких средишта. Одатле се пружају до оба краја галактичких равни, што сугерише да су неупоредиво веће од оних које се налазе у средишту наше галаксије.
„Неке нити су јако дугачке, и то око четири или пет пута дуже од целе наше галаксије. Оно што зачуђује је да се њихови електрони држе заједно на тако великим удаљеностима. Када би електрон путовао брзином светлости дуж целе нити, требало би му 700.000 година да пређе пут“, тврди Јусуф-Заде.
Њихова друга значајна карактеристика је да су оне старије од нити из наше галаксије, као и да су њихова магнетна поља доста слабија. Ипак, како научници тврде, постоје и сличности — на исти начин преносе космичке зраке, због чега верују да функционишу на сличне начине.
„Ове нити изван наше галаксије су врло старе, готово да припадају другој ери универзума. С друге стране, оне указују на то да највероватније имају заједничко порекло које је одговорно за формирање обе врсте“, казао је Јусуф-Заде, пренела је „Национална географија“.
