Порфирије: СПЦ темељ очувања идентитета српског народа
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије изјавио је данас да је, упркос изазовима са којима се суочавала током свог постојања, Српска Патријаршија била и остала остала темељ на које се постојано изграђивао идентитет нашег народа и православних Срба.
Говорећи на научном скупу „Стогодишњица васпоствљења Српске Патријаршије“ на Православном богословсловском факултету, Порфирије је нагласио да није реч само о идентитету која савремена наука дефинише као лични, културни, социјални, психолошки, државни, национални, политички или било које друге врсте, јер је, како је нагласио, ипак најважнији духовни идентитет.
"Он је корен, он је основа јер човек је у правом смислу речи духовно биће коме није довољно само материјална перспектива и биолошко постојање, него је човек духовно биће којем је потребно које има потребу за метафизичким укорењењем. Захваљујући таквом идентитету, не само да је чуван васколики православни српски народ, већ је то доприносило и још увек доприноси опстанку и наше просвете, културе па чак и државотворности", поручио је поглавар СПЦ.
Он истиче да је све то надахнуло архијереје СПЦ да се, заједно са хиљадама Срба из свих ослобођених и уједињених српских земаља, саберу у Сремским Карловцима 12. септембра 1920. године ради обнародовања указа о васпостављању Пећке Патријаршије и саборном јединству православних српских области у уједињењених у једну аутокефалну Српску православну цркву.
Порфирије је подсетио да је Свети архијерејски сабор СПЦ већ 28.септембра изабрао угледног архијера тог времена, митрополита београдског Димитрија за првог патријарха обновљене Патријаршије, потврдивши донету одлуку и на изборном сабору 20. новембра,
Затим је, додао је Порфирије, Цариграска Патријаршија одговарајућим црквеним актом томосом 19.фебруара 2022. потврдила уједињење вишевековних православних црквених области као канонско и оправдано, док је наша помесна призната за стално и заувек као сестринска црква свих аутокефалних православних цркава.
"Стога овај јубилеј није ништа друго до благословени повод за обнову благодети у литургијском и богословском смислу како у у СПЦ тако и у васцелој саборној и апостолској цркви од краја до краја васељене", поручио је патријарх.
Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић, изразио је задовољство што ће на том скупу на научној основи бити расветљен један од најдинамичнијих периода наше новије историје и теологије.
Он је подсетио да се пре 100 година, после великих страдања, победа у Балканским и Првом светском рату, нашем народу догодило и интелектуално и духовно ослобођење.
"У покрету обнове и јачању националних институција, тачно пре 100 година створили су се услови за стварање јединствене Српске патријаршије, наслединице оне из периода од 14.-18.века. У исто време снажан развој имао је и Универзитет у Београду, чији је један од оснивача Православни богословски факултет, заједно са Филолозофским, Медицинским, Правним и Техничким факултетом", рекао је Ђокић.
Он је нагласио да судбина Православног богословског факултета није била лака, посебно у периоду од 1952 до 2004. године, када је био искључен из састава Београдског универзитета, а за то време бригу о њему преузела је СПЦ.
Данас је, истиче, ситуција сасвим другачија, траје конкурс за нове стипендисте за најбоље студенте завршних година Богословског факултета, а осморо кандидата тог факултета прошле недеље примило је докторске дипломе.
"Заједнички ради и повезаност две темељне националне институције, Универзитет и СПЦ, огледа се у развоју теолошке науке као интегралног дела друштвено-хуманистичког поља. Верујем да ће овај факултет у будућности бити једна од окосница нашег Универзитета", поручио је ректор Београдског универзитета.
Декан Православног богословског факултета Зоран Ранковић пожелео је добродошлицу свим учесницима и гостима скупа.
Османско царство укинуло је Пећку Патријаршију 1766. године.
Од тада српски православни народ живео је у четири државе и подељен у шест регионалних цркава, које су стварањем Краљевине Срба, Хрвата у Словенаца биле у једној држави, што је омогућило да се сједине и успостави Патријаршија уједињене аутокефалне православне цркве.
На сабору у Сремским Карловцима, архијереји СПЦ проглашавају уједињење СПЦ и њено уздизање у степен патријаршије, што је томосом прихватила Цариградска Патријаршија 19.фебруара 2022.
