https://sputnikportal.rs/20221228/ekonomist-nova-epoha-suprarnistva-vodi-zblizavanju-moskve-i-pekinga-1148606082.html
Економист: Нова епоха супарништва води зближавању Москве и Пекинга
Економист: Нова епоха супарништва води зближавању Москве и Пекинга
Sputnik Србија
У свету се поново заоштрава геополитичка борба великих држава, а услед тога Москва и Пекинг могли би да образују алијансу и да подрију дугогодишњи поредак који... 28.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-28T17:02+0100
2022-12-28T17:02+0100
2022-12-28T17:08+0100
русија
русија
сад
кина
један појас - један пут
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/51/1114275188_48:0:5012:2792_1920x0_80_0_0_81ca8b2e0243337b5eda16a9e4c092c6.jpg
Председник САД Џозеф Бајден ову деценију назива „одлучујућом“. Ипак, његово мишљење тешко може да одрази тренутак у којем се зачиње нова епоха геополитичког супарништва великих држава, у којој светски поредак који су створили Американци могу „насилно да сруше“ Русија и Кина, пише „Економист“.Према писању листа, руска специјална војна операција у Украјини је разрушила норме које су успостављене по завршетку Другог светског рата. Поред тога, први пут после много година сукоб је довео до тога да је свет поново наткрила „сенка нуклеарног рата“.Оружане снаге Кине се муњевитом брзином развијају, а земља већ има највећу војно-морнаричку флоту на свету, трећу по величини војну авијацију, велику количину ракета, као и средства за ратовање у космосу и сајбер-простору.То отвара питање: шта ако пријатељство Русије и Кине „без граница“ постане прави савез? За сада нема никаквих назнака да Пекинг активно помаже Москви у специјалној војној операцији у Украјини, али те две „евроазијске аутократије“ редовно одржавају заједничке војне вежбе и, према мишљењу појединих високо рангираних америчких чиновника, оне ће се неминовно додатно зближити, наводи „Економист“.Док Кина повећава свој стратешки арсенал, САД морају да освајају „нову вештину трилатералног нуклеарног обуздавања“. То може довести до нове трке у наоружању, посебно ако почетком 2026. године не буде обновљен руско-амерички споразум о Стратешком нуклеарном наоружању, пише лист.Истовремено, САД губе доминацију у светској економији. Током последњег века БДП САД је био много већи него код његових супарника. Сада, међутим, Кина врло мало заостаје за Америком када је реч о том показатељу, а чак је и превазилази уколико се у обзир узме показатељ куповне моћи грађана, наводи „Економист“.На недавном заседању Генералне скупштине Уједињених нација Вашингтон и његови савезници успели су да издејствују осуду Москве, али је то гласање показало да је подршка Западу на Глобалном југу врло крхка. Многе земље тог региона сматрају себе „жртвама удаљеног европског сукоба“ који је довео до раста цена горива и хране и скренуо пажњу међународне јавности с многих других жаришта. И не само то, оне не желе да се нађу у епицентру „хладног рата“ Америке и Кине, наглашава лист.Запад је на таква страховања реаговао покренувши неколико иницијатива. Он је инсистирао на стварању механизма који омогућава Украјини да извози жито, покушао је да ограничи цене руске нафте и створио сопствени инвестициони механизам за супротстављање кинеској иницијативи „Један појас – један пут“.Председник САД Џозеф Бајден је ублажио своје раније покушаје да подели свет на демократске и аутократске државе. Одржао је низ великих регионалних сусрета на највишем нивоу, укључујући лидере из Азије, с острва Тихог океана, из Латинске Амеирке и Африке, подсећа „Економист“.Ипак, према мишљењу листа, у стратегији Беле куће постоји „велика рупа“ – одсуство привлачне економске и трговинске политике која би могла додатно да привуче савезнике и пријатеље.Управо супротно томе, политика коју нуди Бајден подразумева активни протекционизам, што изазива напетост у односима с европским и азијским партнерима, јер ограничава приступ америчком тржишту и смањује им могућност да инвестирају.Још једна стална брига повезана је са стањем демократије на Западу, посебно у Америци. После готово две године од јуриша на Капитол, САД се очигледно удаљавају од Доналда Трампа и његових присталица који негирају резултате избора, али на политичком плану земља је и даље веома поларизована. „Здраље америчке демократије је неопходно како би она била способна да привлачи пријатеље и да брани своје лидерство“, закључује „Економист“.
сад
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, сад, кина, један појас - један пут
русија, сад, кина, један појас - један пут
Економист: Нова епоха супарништва води зближавању Москве и Пекинга
17:02 28.12.2022 (Освежено: 17:08 28.12.2022) У свету се поново заоштрава геополитичка борба великих држава, а услед тога Москва и Пекинг могли би да образују алијансу и да подрију дугогодишњи поредак који је успоставио Вашингтон, пише „Економист“.
Председник САД Џозеф Бајден ову деценију назива „одлучујућом“. Ипак, његово мишљење тешко може да одрази тренутак у којем се зачиње нова епоха геополитичког супарништва великих држава, у којој светски поредак који су створили Американци могу „насилно да сруше“ Русија и Кина, пише „Економист“.
Према писању листа, руска специјална војна операција у Украјини је разрушила норме које су успостављене по завршетку Другог светског рата. Поред тога, први пут после много година сукоб је довео до тога да је свет поново наткрила „сенка нуклеарног рата“.
С тачке гледишта Вашингтона, Русија је само „неодложан проблем“, док много озбиљнија претња светском поретку долази из Кине, “једине земље која је способна да свргне Америку с трона најистакнутије светске државе“, пише „Економист“.
Оружане снаге Кине се муњевитом брзином развијају, а земља већ има највећу војно-морнаричку флоту на свету, трећу по величини војну авијацију, велику количину ракета, као и средства за ратовање у космосу и сајбер-простору.
То отвара питање: шта ако пријатељство Русије и Кине „без граница“ постане прави савез? За сада нема никаквих назнака да Пекинг активно помаже Москви у специјалној војној операцији у Украјини, али те две „евроазијске аутократије“ редовно одржавају заједничке војне вежбе и, према мишљењу појединих високо рангираних америчких чиновника, оне ће се неминовно додатно зближити, наводи „Економист“.
Док Кина повећава свој стратешки арсенал, САД морају да освајају „нову вештину трилатералног нуклеарног обуздавања“. То може довести до нове трке у наоружању, посебно ако почетком 2026. године не буде обновљен руско-амерички споразум о Стратешком нуклеарном наоружању, пише лист.
Истовремено, САД губе доминацију у светској економији. Током последњег века БДП САД је био много већи него код његових супарника. Сада, међутим, Кина врло мало заостаје за Америком када је реч о том показатељу, а чак је и превазилази уколико се у обзир узме показатељ куповне моћи грађана, наводи „Економист“.
На недавном заседању Генералне скупштине Уједињених нација Вашингтон и његови савезници успели су да издејствују осуду Москве, али је то гласање показало да је подршка Западу на Глобалном југу врло крхка. Многе земље тог региона сматрају себе „жртвама удаљеног европског сукоба“ који је довео до раста цена горива и хране и скренуо пажњу међународне јавности с многих других жаришта. И не само то, оне не желе да се нађу у епицентру „хладног рата“ Америке и Кине, наглашава лист.
Запад је на таква страховања реаговао покренувши неколико иницијатива. Он је инсистирао на стварању механизма који омогућава Украјини да извози жито, покушао је да ограничи цене руске нафте и створио сопствени инвестициони механизам за супротстављање кинеској иницијативи „Један појас – један пут“.
Председник САД Џозеф Бајден је ублажио своје раније покушаје да подели свет на демократске и аутократске државе. Одржао је низ великих регионалних сусрета на највишем нивоу, укључујући лидере из Азије, с острва Тихог океана, из Латинске Амеирке и Африке, подсећа „Економист“.
Ипак, према мишљењу листа, у стратегији Беле куће постоји „велика рупа“ – одсуство привлачне економске и трговинске политике која би могла додатно да привуче савезнике и пријатеље.
Управо супротно томе, политика коју нуди Бајден подразумева активни протекционизам, што изазива напетост у односима с европским и азијским партнерима, јер ограничава приступ америчком тржишту и смањује им могућност да инвестирају.
Још једна стална брига повезана је са стањем демократије на Западу, посебно у Америци. После готово две године од јуриша на Капитол, САД се очигледно удаљавају од Доналда Трампа и његових присталица који негирају резултате избора, али на политичком плану земља је и даље веома поларизована. „Здраље америчке демократије је неопходно како би она била способна да привлачи пријатеље и да брани своје лидерство“, закључује „Економист“.
