Млади генијалци међу српским академицима
13:23 03.01.2023 (Освежено: 15:07 05.02.2023)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Српска академија наука и уметности сваке године организује свечани новогодишњи пријем за средњошколце – младе таленте. Председник САНУ Владимир Костић уручио је награде малим генијалцима, вишеструким освајачима европских и светских медаља из различитих научних области, истакавши да му је част што има прилику да дочека нови нараштај научника.
Након дочека и похвала на рачун марљивих и талентованих ученика средњих школа, председник Академије их је упозорио на предстојеће препреке и борбе које их очекују ван такмичења.
Свечани новогодишњи пријем за ученике средњих школа – младе таленте, који су на различитим међународним научним олимпијадама добили једну од прве три награде
© Sputnik / Лола Ђорђевић
То што сте „хардверски супериорни“ ипак не значи да ћете у животу успети да остварите све своје снове уколико се не окренете путу самоостварења. То је врло мукотрпан пут који је пун фрустрација, разочарања и повремених радости, јер у том и таквом такмичењу самоостварења ви немате своје вршњаке из других земаља за конкуренцију, ви се такмичите сами са собом, а то су борбе које се најтеже воде, рекао је Костић.
Омер Миховић и Лука Милошевић спадају међу ученике који су се остварили на такмичењима из географије. Омер је освојио бронзу на Европској географској олимпијади, а Лука злато на Европском географском такмичењу. Иако је географија хоби којим се бави још од раног детињства, Омер каже како ће се у будућности определити ка медицинским наукама. За пет година види себе како завршава основне студије или уписује докторске у иностранству, а наводи да би волео да то буде у некој од земаља Западне Европе.
Омер Миховић
Можда бих се вратио, можда бих и остао, још нисам сигуран. Највише би зависило од услова и квалитета живота, рекао је Омер за Спутњик.
Лука такође не планира да се бави географијом иако му, како каже, иде од руке. Он као своју потенцијалну професију види историју, али за географији гаји посебну фасцинацију.
Занимљиво је проучавати свет у којем живимо и сазнавати више о својој али и другим земљама. Географија пружа сјајан увид у историју света, али и сјајан увид у разумевање других култура, каже Лука.
Иако јој боље иду природне науке попут математике, биологије и хемије, Тара Лазаревић је успела да „успут“ освоји ни мање ни више него прво место на међународној конференцији младих научника из историје. На такмичење је отишла „из хобија“, а за писање рада је заинтересовала професорка. Тара би волела да се бави истраживачким радом и да студира на неком од америчких универзитета, а каже да би живела тамо где јој се пружи боља прилика за живот и посао.
Свечани новогодишњи пријем за ученике средњих школа – младе таленте, који су на различитим међународним научним олимпијадама добили једну од прве три награде
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Мишљење да су информатика и рачунарство „за дечаке“ сваким даном и све чешће оповргавају ученице попут Ање Дожић, која је освојила сребрну медаљу на женској Европској информатичкој олимпијади.
Проценат девојака у информатици је јако мали. Код нас у Математичкој гимназији имамо можда десетак девојака по години које се такмиче, рекла је Ања.
Ипак, наша сребрна информатичарка објашњава да је проблем мањка девојака и жена присутан и у свету, а не само код нас. У то су је увериле њене колегинице такмичарке са којима се сусретала приликом својих многобројних међународних путовања.
Свечани новогодишњи пријем за ученике средњих школа – младе таленте, који су на различитим међународним научним олимпијадама добили једну од прве три награде
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ања још не зна чиме би се бавила, свакако би желела да остане у областима математике и информатике, али напомиње да су „све могућности отворене“.
Теодора Павловић још једна је од српских ђака која је остварила значајан успех из области географије. Она похађа специјализовано историјско-географско одељење Пете београдске гимназије и освојила је друго место на Европској географској олимпијади. Ни она, као ни њене колеге учесници, не планира да се бави географијом, али би волела да се оствари у некој од сродних друштвених наука. Занимају је и политичке науке, архитектура, психологија... тако да одлуку о избору факултета још није донела. За сада зна само да би желела отићи ван земље ради усавршавања, али би такође волела и да се врати након студија.
Страхиња Тривковић ђак је другог разреда Треће београдске гимназије и освојио је друго место на Европској географској олимпијади. Страхиња нам говори како се за учествовање пријавио из хобија, али да се кроз такмичење сусрео са различитим наукама попут историје, биологије, заштитне животне средине, политике и геополитике, па му је то помогло да се определи за будућу професију.
Страхиња Тривковић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Верујем да ћу се бавити нечим што је везано за животну средину. Заштита животне средине једнако је битна и у Србији и у свету, а наравно да бих се окренуо нашој држави и помогао нашој земљи у том правцу, изјавио је Страхиња за Спутњик.
Бонус видео:
